„Рус у Европи – сувишан човек“: Награда Фестивала ауторског филма прослављеном руском редитељу
© Sputnik / Јекатерина Чеснокова
/ Пратите нас
Прослављени руски редитељ Александар Сокуров, један од најзначнијих аутора светског филма добитник је награде „Поглед у свет: Војислав Вучинић“ Фестивала ауторског филма која се додељује за целокупан допринос филмској уметности и унапређење схватања филма као личног стваралачког чина аутора. Ово признање први пут на фестивалу добија страни лауреат.
Награда за животно дело која је до сад додељивана најважнијим филмским ствараоцима као што су Борo Драшковић, Душан Макавејев, Пуриша Ђорђевић, Желимир Жилник, Горан Марковић ове године добија име по Војиславу Вучинићу, оснивачу и првом директору фестивала.
Значајно признање Александру Сокурову биће уручено пред пројекцију његовог филма „Бајка“ у понедељак, 28. новембра у 19 часова у МТС дворани.
Сокуров – редак уметник који не следи моду
Срђан Вучинић, уметнички директор Фестивала ауторског филма осврнуо се на рад великог руског редитеља:
„Без колебања и без прорачуна, филмови Александра Сокурова теже да зароне у предео с оне стране јаве. Дела Сокурова, од камерних драма какве су Други круг (1990) и Камен (1992), па све до спектакла какви су Руска барка (2002) и Фауст (2011) или до комплексних мултимедијалних експеримената какви су Франкофонија (2015) и Бајка (2022) – непрекидно стреме да прошире и продубе, коначно, и да изађу из оног суженог поља реалности којег су модерном човеку пре два и по века прописали рационализам и просветитељство. Филмови овог редитеља једва да се могу препричати у пар штурих реченица, или чак остају недоступни за свако препричавање“.
„Александар Сокуров спада међу веома ретке уметнике који не следе никакве моде, који одбијају утицаје било које нове струје или 'тренда'. Он у потпуности следи, рекао бих, једино ону Бергманову заповест упућену филмском ствараоцу: слушаћеш увек свој унутрашњи глас,“ закључио је Вучинић.
Редитељ, сценариста, сниматељ, филмски теоретичар, историчар уметности по образовању, Александар Сокуров је аутор бројних култних филмова, а неки од њих су „Руска барка“, „Глас усамљеног човека“, „Дани помрачења“, „Мати и син“, „Отац и син“, „Молох“, „Таурус, Сунце“, „Александра“, „Фауст“, „Франкофонија“.
Русија и Украјина само суседи, Руси и Украјинци нису браћа
Прослављени руски редитељ који је 2015. године на ФЕСТ-у добио награду Победник за допринос филмској уметности, у интервју Спутњику говорио је и о актуелним политичким питањима. Тада је, између осталог, казао да су Русија и Украјина само суседи.
„Они нису братски народи. Украјина је одувек тежила самоопредељењу. Али она никад није била самостална, нема то искуство и отуд толике грешке. Сматрам да је званично украјинско руководство направило огроман број грешака и зато је све ушло у тако страшну фазу. Политичар треба да буде мудар. Ако је човеку болестан отац, он се никад неће понашати оштро, грубо и изазовно у решавању најважнијих питања. Он ће све снаге уложити да излечи оца или мајку. Украјина је болесна, тешко болесна и повлачити такве оштре потезе у области националне политике – неће бити руског језика, неће бити овог, оног – то је било не само неопрезно, него и веома агресивно“, истакао је је Сокуров.
Рус у Европи – сувишан човек
Прослављени редитељ је оценио и да су Руси одувек били лоши момци у Европи, а да је Рус који долази у Европу увек сувишан човек.
„Понекад и ја, иако сам прихваћен у Европи, то осећам. Сад сам радио филм 'Франкофонија', тамо се, између осталог, говори и о томе какви су односи међу Европљанима. Ми се осећамо као млађа сестра Европе. Ми нисмо паразити нити даља рођака. Русија је млађа сестра. Европа не признаје ту сестру. Понекад се чини да Европа осећа неки надмен однос према читавој словенској групи народа – можда и грешим.
Али Европљани не признају то сродство с Русијом. Чини им се да се ми толико разликујемо и они се боје те различитости руске природе, руског стила живота, и не могу да схвате суштину, не разумеју од чега се састоји руски начин живота. Наравно, за то су у великој мери криви савремени руски политичари који Русију представљају свету као непредвидљиву. То није исправно, тако не треба, тим пре ако смо рођаци. Треба све време да показујемо отвореност“, рекао је Сокуров у интервјуу Спутњику.
Ове године на Фестивалу ауторског филма биће приказан његов филм „Бајка“ који прати разговоре Адолфа Хитлера, Бенита Мусолинија, Јосифа Стаљина и Винстона Черчила у чистилишту, користећи архивске снимке и дипфејк технологију, а приказује и Исуса и Наполеона.
Фестивал ауторског филма (ФАФ) биће одржан од 25. новембра до 2. децембра у неколико биоскопских дворана у Београду: МТС Дворана, Дворана Културног центра Београда, Дом омладине Београда, Југословенска кинотека, Дом културе „Студентски град“ и биоскоп Сине Гранд Раковица.
