- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

„Филм давне будућности“: Великани српског филма за једним столом

© Фото : Уступљено Спутњику„Филм давне будућности“
„Филм давне будућности“ - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2022
Пратите нас
Премијера „Филма давне будућности“ у коме Дарко Бајић разговара са ветеранима југословeнске и српске кинематографије Ђорђем Кадијевићем, Мишом Радивојевићем, Бором Драшковићем и Здравком Шотром одржаће се данас у 19 часова у МТС дворани у Београду.
Редитељ „Филма давне будућности“ је Синиша Цветић који је на недавно завршеном 44. Међународном филмском фестивалу у Москви добио награду за најбољу режију за филм „Усековање“.

Великани српског филма за једним столом

Цветић за Спутњик каже да је заједно са аутором и модератором пројекта Дарком Бајићем дошао на идеју да окупе наше легендарне редитеље, да их сместе у један простор, за један сто и да они разговарају о историји филма, садашњем тренутку, али и о будућности српске кинематографије.
„Идеја је била да то буде један континуирани, непрекинути разговор који је снимљен са седам камера уз помоћ студената Факултета драмских уметности, у студију на ФДУ, на коме је Дарко Бајић професор, а ја студент. Мислим да је ово што смо добили на неки начин значајно за нашу кинематографију зато што не знам да постоји формат у ком су редитељи сели за један сто и разговарали, поготово овако значајни редитељи“.
Разговор великана режије трајао је три сата, а у „Филму давне будућности“ је монтирано сат и по. Редитељ Цветић каже да је интересантно све што су они причали јер свако од њих има свој поглед на филм, уметност, али и на оно што је тренутно проблем са уметношћу.
„Не бих могао да издвојим шта је најинтересантније од онога што су рекли, али начин на који размишљају и како разговарају једни с другима је оно што је ту најинтересантније, па нека дођу људи да то погледају“.
© Tanjug / RADE PRELICКонференција за медије поводом премијере документарног филма "Филм давне будућности"
Конференција за медије поводом премијере документарног филма Филм давне будућности - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2022
Конференција за медије поводом премијере документарног филма "Филм давне будућности"
Из разговора филмских ветерана, Цветић је као млад редитељ научио да можда никад неће добити одговоре на питања која има данас. За саговорника Спутњика најбољи филм Ђорђа Кадијевића је „Карађорђева смрт“, Мише Радивојевића „Дечко који обећава“, Боре Драшковића „Живот је леп“, Здравка Шотре „Зона Замфирова“, док му је „Директан пренос“ омиљени филм његовог професора Дарка Бајића.

Дозволимо себи да размишљамо својом главом

На представљању „Филма давне будућности“, Дарко Бајић је оценио да „живимо у једном разрушеном времену једноумља и наш филм је начин да дозволимо себи да размишљамо својом главом“.
Поводом 15. Интернационалног фестивала филмске режије ЛИФФЕ у Лесковцу, који је ове године одржан од 15. до 20. септембра, снимљен је документарни серијал „Филм давне будућности“ у пет наставака, у коме легендарни српски редитељи Ђорђе Кадијевић, Здравко Шотра, Бора Драшковић и Миша Радивојевић говоре о својим вишедеценијским искуствима снимања филмова.
„Концепт као суштина идеје била нам је јако важна, да се искористи дигитална техника да би се причало о домаћем филму некад и сад. Тако сам позвао у помоћ своје студенте, ангажовано је седам младих сниматеља, а редитељ Синиша Цветић је добио ту шансу да реализује цео филм. Овде је присутан спој генерација, и мислим да је ово веома важан и интересантан филм“, нагласио је Бајић.
Поред четири епизоде у којима редитељ и професор Дарко Бајић разговара са овим истакнутим именима српског и југословенског филма, снимљена је и пета епизода у формату округлог стола.

Кадијевић: Данас се снима све и свашта

Чувени режисер Ђорђе Кадијевић, аутор ТВ серије „Вук Караџић“ и хорор остварења „Лептирица“ и „Свето место“, сматра да је драгоцено проговорити данас о овој теми у маргинализованој средини каква је Србија, као и да се покрену приче о домаћем филму и да му је драго што је снимљен овако вредан филм у коме је учествовао.
„Питање је каква је данас филмска уметност, како да се цени и вреднује. А то није тема само за српски филм или бившу Југославију, већ и цела Европа би требало о томе да говори. Шта смо радили, шта радимо и коју то вредност има, то су важна питања“, сматра Кадијевић.
Он је навео да је за светску кинематографију било познато по земљама ко су главни аутори, у Италији Виторио де Сика, у Француској Жан Лик Годар, Франсоа Трифо, у Русији Андреј Тарковски, у Америци Орсон Велс, те је било јасно какав је тада био филм.
„А ко је најбољи писац, сликар или редитељ данас? Никако не можемо дати ни приближно прецизан одговор. Пре смо могли да кажемо: најбољи писац, рецимо Томас Ман, сликар Пабло Пикасо, редитељи Акира Куросава или Тарковски. Данас, гледалац је веома збуњен да одабере најбољег“, оценио је Кадијевић и питао се шта је данас филмска парадигма, те константовао да се данас снима све и свашта.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала