https://sputnikportal.rs/20221115/narodna-banka-srbije-objavila-sta-je-ubrzalo-inflaciju-u-oktobru-1146147946.html
Инфлација у октобру изнад очекивања, Народна банка Србије саопштила када се очекује знатнији пад
Инфлација у октобру изнад очекивања, Народна банка Србије саопштила када се очекује знатнији пад
Sputnik Србија
Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је инфлација у октобру била 15 одсто међугодишње, што је изнад очекивања из... 15.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-15T15:35+0100
2022-11-15T15:35+0100
2022-11-15T15:35+0100
економија
србија
србија – економија
економија
инфлација
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1d/1130256661_0:9:3073:1737_1920x0_80_0_0_3d4ca34998c737cca0b3cd95c912d9b7.jpg
„Очекивали смо у августу да ће у септембру ове године инфлација бити највиша, али знатан раст цена енергената у свету, уз ефекте суше у Европи су подигли инфлацију на 15 одсто међугодишње, што је изнад ранијих очекивања“, рекла је гувернерка на представљању Новембарског извештаја о инфлацији.Знатнији пад инфлације тек у другој половини 2023.Она је рекла да се знатнији пад инфлације очекује у другој половини 2023, а повратак у границе циља у другој половини 2024. године.Она је нагласила да је увезена инфлација утицала двотрећински на домаћу инфлацију и да се одразила на базну инфлацију која је у октобру била 9,5 одсто међугодишње, али је и даље знатно нижа од укупне инфлације и од инфлације земаља региона које имају исти режим монетарне политке.Табаковићева је додала да су неповољни међународни услови и криза утицали на пројекцију раста БДП-а Србије који је до краја године процењен на два до три процента, што ће се задржати и наредне године, док је пројекција за 2024. годину да се раст врати на око четири процента.„Стање није нимало сјајно“Додала је да је референтна каматна стопа повећана на 4,5 одсто и да даљим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања, чиме би требало осигурати да се заустави даљи раст инфлације.Она је додала да је НБС наставила да повећава девизне резерве и да оне тренутно износе 16,9 милијарди евра.„Стање није нимало сјајно, али никад толико мрачно да људи удруженим снагама не могу да превазиђу те проблеме“, закључила је Табаковићева.Излажући садржај Новембарског извештаја о инфлацији, гувернерка је навела да су се материјализовала два ризика која су предвиђена у августовском извештају, а то су неповољна кретања у међународном окружењу и суша која је утицала на резултате пољопривреде, како у свету тако и у Србији.Нагласила је да се у склопу првог ризика задржала висока инфлација, која је у зони евра 10,6 процената, а у Немачкој 11,6 одсто, високе цене енергената и хране, поскупљење зајмова на финансијском тржишту као и даље повећање референтних каматних стопа централних банака, што ће све заједно утицати на нижи раст светске привреде.Табаковићева је напоменула да су због тога прогнозе најважнијих централних банака да ће инфлација у свету бити изнад циљане и током 2023. и 2024. године, а да се у очекиване оквире може вратити тек 2025. године.Гувернерка је изнела да је раст увезене инфлације утицао и на пораст базне инфлације у Србији на 9,5 одсто међугодишње, али је истакла да је важно то што је базна инфлација и даље нижа од укупне инфлације.Раст кредитне активности банакаНагласила је да су наставак раста увезене инфлације и глобалних трошковних притисака утицали на одлуку НБС да настави са пооштравањем монетарних услова на домаћем тржишту, па је референтна каматна стопа од априла повећана за 350 базних поена на 4,5 одсто, а каматне стопе на депозитне и кредитне олакшице на 3,5, односно 5,5 одсто респективно.„Даљим повећањем својих каматних стопа НБС настоји да утиче на секундарне ефекте раста светских цена хране и енергената и на остале цене на домаћем тржишту које расту због инфлаторних очекивања“, рекла је гувернерка Табаковић.Навела је да је, упркос свему, кредитна активност банака на домаћем тржишту у септембру порасла међугодишње за 11,7 процената, што је пре свега последица повећања кредитирања привреде за 14 одсто, док је кредитирање становништва успорило на 8,3 одсто.Изнела је процену да би у наредном периоду требало очекивати наставак раста извозних капацитета, уз смањење негативних ефеката екстерне тражње, што треба да допринесе постепеном смањењу дефицита текућег рачуна и очувању екстерне одрживости.Прилив директних страних инвестиција изнад очекивањаГувернерка је додала да томе треба да допринесе и прилив директних страних инвестиција, који је изнад очекиваног нивоа и за првих десет месеци износи 3,5 милијарде евра, а процењује се да ће до краја године достићи 3,8 милијарди евра.У прогнози за наредни период изнела је да су ризици процене кретања инфлације и раста БДП-а исти као и до сада, превасходно спољног карактера, а односе се не утицај сукоба у Украјини на расположивост и кретање цена енергената и на изглед глобалног привредног раста.Од домаћих фактора ризика, Табаковићева је поменула пре свега очекивање да ће и наредна пољопривредна сезона бити испод просечне.Рекла је да ће, осим тога на кретање инфлације утицати брзина опоравка сектора енергетике, прилив директних страних инвестиција, као и евентуалне додатне мере владе на заштити животног стандарда најрањивијег слоја друштва.Гувернерка је напоменула да ће НБС, у зависности од кретања наведених фактора, процењивати да ли има разлога за даље заоштравање монетарних услова, а да ће приоритет монетарне политике бити очување ценовне и финансијске стабилности на средњи рок, јер се тиме доприноси даљем привредном расту, расту запослености и повољном пословном амбијенту.
https://sputnikportal.rs/20221114/upozorenje-mmf-izgledi-za-svetsku-ekonomiju-sve-sumorniji-posebno-u-evropi-1146078324.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија, инфлација
србија, србија – економија, економија, инфлација
Инфлација у октобру изнад очекивања, Народна банка Србије саопштила када се очекује знатнији пад
Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је инфлација у октобру била 15 одсто међугодишње, што је изнад очекивања из августа и да је последица раста цена енергената и хране на светском нивоу.
„Очекивали смо у августу да ће у септембру ове године инфлација бити највиша, али знатан раст цена енергената у свету, уз ефекте суше у Европи су подигли инфлацију на 15 одсто међугодишње, што је изнад ранијих очекивања“, рекла је гувернерка на представљању Новембарског извештаја о инфлацији.
Знатнији пад инфлације тек у другој половини 2023.
Она је рекла да се знатнији пад инфлације очекује у другој половини 2023, а повратак у границе циља у другој половини 2024. године.
Она је нагласила да је увезена инфлација утицала двотрећински на домаћу инфлацију и да се одразила на базну инфлацију која је у октобру била 9,5 одсто међугодишње, али је и даље знатно нижа од укупне инфлације и од инфлације земаља региона које имају исти режим монетарне политке.
Табаковићева је додала да су неповољни међународни услови и криза утицали на пројекцију раста БДП-а Србије који је до краја године процењен на два до три процента, што ће се задржати и наредне године, док је пројекција за 2024. годину да се раст врати на око четири процента.
„Наставићемо да пооштравамо услове на домаћем монетарном тржишту, али мањим темпом“, рекла је гувернерка.
„Стање није нимало сјајно“
Додала је да је референтна каматна стопа повећана на 4,5 одсто и да даљим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања, чиме би требало осигурати да се заустави даљи раст инфлације.
Она је додала да је НБС наставила да повећава девизне резерве и да оне тренутно износе 16,9 милијарди евра.
„Стање није нимало сјајно, али никад толико мрачно да људи удруженим снагама не могу да превазиђу те проблеме“, закључила је Табаковићева.
Излажући садржај Новембарског извештаја о инфлацији, гувернерка је навела да су се материјализовала два ризика која су предвиђена у августовском извештају, а то су неповољна кретања у међународном окружењу и суша која је утицала на резултате пољопривреде, како у свету тако и у Србији.
Нагласила је да се у склопу првог ризика задржала висока инфлација, која је у зони евра 10,6 процената, а у Немачкој 11,6 одсто, високе цене енергената и хране, поскупљење зајмова на финансијском тржишту као и даље повећање референтних каматних стопа централних банака, што ће све заједно утицати на нижи раст светске привреде.
Табаковићева је напоменула да су због тога прогнозе најважнијих централних банака да ће инфлација у свету бити изнад циљане и током 2023. и 2024. године, а да се у очекиване оквире може вратити тек 2025. године.
Гувернерка је изнела да је раст увезене инфлације утицао и на пораст базне инфлације у Србији на 9,5 одсто међугодишње, али је истакла да је важно то што је базна инфлација и даље нижа од укупне инфлације.
„Према средњорочној новембарској пројекцији, укупна инфлација ће остати на повишеном нивоу до краја ове и почетком следеће године, али ће се након тога наћи на силазној путањи. Знатнији пад инфлације очекујемо у другој половини 2023, а повратак у границе циља у другој половини 2024. године“, рекла је Табаковићева.
Раст кредитне активности банака
Нагласила је да су наставак раста увезене инфлације и глобалних трошковних притисака утицали на одлуку НБС да настави са пооштравањем монетарних услова на домаћем тржишту, па је референтна каматна стопа од априла повећана за 350 базних поена на 4,5 одсто, а каматне стопе на депозитне и кредитне олакшице на 3,5, односно 5,5 одсто респективно.
„Даљим повећањем својих каматних стопа НБС настоји да утиче на секундарне ефекте раста светских цена хране и енергената и на остале цене на домаћем тржишту које расту због инфлаторних очекивања“, рекла је гувернерка Табаковић.
Навела је да је, упркос свему, кредитна активност банака на домаћем тржишту у септембру порасла међугодишње за 11,7 процената, што је пре свега последица повећања кредитирања привреде за 14 одсто, док је кредитирање становништва успорило на 8,3 одсто.
„Очекујемо да ће учешће дефицита у БДП-у ове и следеће године износити девет процената. Виши ниво дефицита ове године последица је повећаног увоза енергената и њихових виших цена. Истовремено, извоз робе и услуга је порастао за 32,2 одсто, што је првенствено последица инвестиција у претходном периоду у прерађивачку индустрију и руде метала, као и услед раста извозних цена“, навела је Табаковићева.
Изнела је процену да би у наредном периоду требало очекивати наставак раста извозних капацитета, уз смањење негативних ефеката екстерне тражње, што треба да допринесе постепеном смањењу дефицита текућег рачуна и очувању екстерне одрживости.
Прилив директних страних инвестиција изнад очекивања
Гувернерка је додала да томе треба да допринесе и прилив директних страних инвестиција, који је изнад очекиваног нивоа и за првих десет месеци износи 3,5 милијарде евра, а процењује се да ће до краја године достићи 3,8 милијарди евра.
У прогнози за наредни период изнела је да су ризици процене кретања инфлације и раста БДП-а исти као и до сада, превасходно спољног карактера, а односе се не утицај сукоба у Украјини на расположивост и кретање цена енергената и на изглед глобалног привредног раста.
Од домаћих фактора ризика, Табаковићева је поменула пре свега очекивање да ће и наредна пољопривредна сезона бити испод просечне.
Рекла је да ће, осим тога на кретање инфлације утицати брзина опоравка сектора енергетике, прилив директних страних инвестиција, као и евентуалне додатне мере владе на заштити животног стандарда најрањивијег слоја друштва.
Гувернерка је напоменула да ће НБС, у зависности од кретања наведених фактора, процењивати да ли има разлога за даље заоштравање монетарних услова, а да ће приоритет монетарне политике бити очување ценовне и финансијске стабилности на средњи рок, јер се тиме доприноси даљем привредном расту, расту запослености и повољном пословном амбијенту.
