„Ноћна мора“ Вашингтона: Шта се крије иза наглог америчког заокрета према Кини /видео/
© AP Photo / Evan Vucci
Пратите нас
Сусрет америчког и кинеског лидера Џозефа Бајдена и Си Ђинпинга на маргинама самита Г20 говори о покушају САД да спусте лопту према Кини али, како кажу саговорници Спутњика, реч је о тактичком потезу јер је тешко замислити да ће Американци престати са провокацијама кад је реч о Тајвану што је црвена линија за Пекинг.
На индонежанском острву Бали одржава се дводневни самит Г20, на ком су главне теме питања везана за прехрамбену и енергетску безбедност, процес дигиталне трансформације и проблеми здравстене заштите.
На маргинама самита дан раније сусрели су се Бајден и Си који су после више од три сата разговора поручили да нуклеарни рат никада не би смео бити вођен, а сложили су се и да би Вашингтон и Пекинг требало да раде на превазилажење несугласица и проналажењу правог курса у билатералним односима.
Црвене линије Пекинга
Ово је први њихов састанак од доласка Бајдена на власт, а како каже др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду, последњих неколико недеља реторика америчке страна показује извесне сигнале ка детанту у односу на Кину, за разлику од оне током летошње посете председнице Представничког дома Ненси Пелоси Тајвану.
„У то време се чак причало и о потенцијалној конфронтацији. Да ли се ту нешто преломило? Рекао бих да је дошло до спуштања лопте али да сам на кинеској страни био бих опрезан. Пре бих рекао да је ово тактичка одлука Америке да спусте лопту, а то можда одговара и Кинезима у овом тренутку с обзиром на чињеницу да и сама Кина има одређене економске проблеме и да сада следи консолидација власти у Кини после конгреса КПК, без обзира што је дошло до реизбора Сија“, објашњава Митић.
Он оцењује да је Си после конгреса КПК ојачан, а да се исто може рећи и за Бајдена јер на недавним америчким међуизборима демократе нису изгубиле Сенат. Митић зато верује да је сусрет Сија и Бајдена покушај ресета и смиривања тензија у односима две земље али и покушај Запада да детант са Кином искористи да би се додатно изоловала Русија.
Данајцима не треба веровати
Политиколог Александар Павић слаже се да је пре свега реч о тактичком потезу Американаца.
„Не треба веровати Данајцима кад вам доносе дарове, у овом случају Американцима. Они су се дефинисали јер у својој новој стратегији националне одбране именују Кину као главног ривала. Бајден је рекао да морамо некако да сарађујемо и да установимо кинеске црвене линије. Сви знају да је за Кину црвена линија Тајван. Хоће ли Американци престати са провокативним посетама, са продајом оружја Тајвану? Мени је то тешко да замислим“, констатује Павић.
Кад су Американци спремни да преговарају то значи да су у слабијој позицији, каже Павић који види неколико разлога за то.
„Прво, Американци не одустају од тврде антируске политике а Кинези то неће никако да подрже. Оно што је мало омекшало Американце, суштински гледано, јесте то што немају баш много залиха које још могу да шаљу Украјини. Друго, све време се предузимају кораци да се производња америчких коропорација све више измести из Кине на друга места. Ово ће сад бити покушај трговине, да се види шта се може добити, шта се може узети јер Американци све гледају кроз трговину. А ако се буде бар мало смањила америчка реторика око Тајвана онда можемо да сматрамо да су направљени неки прећутни договори иза затворених врата“, наводи политиколог.
Америка упада у рецесију, потребни су јој неки економски успеси, а Кинези су прагматични и видеће шта могу да извуку из све слабије позиције Запада, а да не одустану од своје чврсте позиције, каже Павић и подсећа да Пекинг није одступио од подршке Русији што види као добар знак.
Кинеска иницијатива недељиве безбедности
Митић указује да Американце највише брине могућност Кине да постане нормативна сила не само на Пацифику него и шире у свету. С друге стране, Кина је, додаје он, недавно представила иницијативу за нову глобалну безбедносну ахитектуру.
„Та нова иницијатива подразумева борбу против стварања блокова и залаже се за тзв. недељиву безбедност, исто оно за шта се деценијама залагала и Руска Федерација. А то је управо оно против чега су Американци“, каже он.
Цела поента америчког отварања према Кини, према његовом мишљењу, јесте да се не дозволи консолидација на евроазијском континенту јер то је, како истиче, ноћна мора америчког погледа на свет - да не дозволе појаву хегемона који ће овладати евроазијским простором.
„Они то нису успели да ураде својом преагресивном политиком која је апсолутно нереална зато што Американци немају ресурсе за два рата ођедном, чак ни за два конфликта и чак ни за два хладна рата, против Русије и Кине у исто време. И то се сад види. Међутим, сад је касно да пробају да ту направе неку поделу, да мало попусте према Кинезима у нади да ће они због неких концесија да мало охладе своје везе са Русима. Зато што Американцима више нико не верује - толико су договора прекршили, толико су једностраних акција предузели и предузимају да се више не пада на то“, уверен је Павић.
Кинези, истиче Павић, инсистирјау на вин-вин принципу узајамне користи, док се Запад води логиком нулте суме – да неко мора да буде поражен да би други победио.
„То су два супротна принципа не само у приступу дипломатији него и у приступу глобализацији. Американци намећу правила целом свету и тога се нису одрекли али су схватили да морају да чврсто преузму контролу над простором који контролишу па ће даље да виде. Нису одустали од амбиције промене режима, бар не у Москви, док им је Пекинг крупан залогај“, закључује политиколог.
Овакав став Америке је неприхватљив не само за Русију и Кину већ и за друге државе, закључује Павић, додајући да се то види и на самиту Г20 где су многе земље позвале да се не уноси политизација у разговоре који пре свега треба да се тичу економских питања.
Чињеница је, слаже се Александар Митић, да Г20 није предвиђено да буде политичко-безбедносни форум и да је увек фокус био на темама попут економије, климатских промена, понекад енергетике, а и Кинези, и руска старна желели су да самит остане економски.
Такође, констатује Митић, Г20 је форум где 10 држава не санкциониште Русију и самим тим питање њене изолације не може да дође на дневни ред, без обзира на покушаје Кијева и Запада да спрече долазак руске делегације.
