https://sputnikportal.rs/20221116/otkriveno-zasto-se-ljudi-osecaju-umorno-i-nespremno-da-izadju-iz-kuce-1146210593.html
Откривено зашто се људи осећају уморно и неспремно да изађу из куће
Откривено зашто се људи осећају уморно и неспремно да изађу из куће
Sputnik Србија
Траума затварања током ковида, оставила је многе Французе неспремним да напусте своје домове, осећају се уморно и мање мотивисано на послу. 16.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-16T21:43+0100
2022-11-16T21:43+0100
2022-11-16T21:43+0100
свет
свет
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/19/1133640109_0:188:1920:1268_1920x0_80_0_0_23a9516f120d7d6974c2b3a30e2d88fb.jpg
„Епидемија лењости“ спречава скоро половину француског становништва да напусти своје домове, показало је ново истраживање.Тим синдромом погођено је око 45 одсто становништва, наводе истраживачи.„Лењост посебно погађа средње старосне групе: 52% међу 25-34 година и 53% међу 35-49 година, наспрам само 33% оних од 65 и више година“, наводи се у студији Међународног тржишта Истраживачких група и истраживачког центра Jean-Jaures фондације.Истраживање, које је објављено прошле недеље, показало је да реч „кревет“ имала позитивне конотације за 74 одсто испитаника.Према истраживању, пандемија и строга блокада имали су „дубок утицај“ на став Француза према послу, породичном животу, слободном времену и личном простору. Око 37% испитаника рекло је да је мање мотивисано у свом послу него раније, а 41% се жалило на осећај умора.Чини се да се повећање умора јавља без обзира на пол, старост, социјално порекло и локацију и „утиче на морал становништва“, према истраживању.Са историјског становишта, ставови Француза према „равнотежи између посла и приватног живота“ су се променили још драматичније, показује студија. 1990. године 60% Француза је веровало да је посао „веома важан“, у поређењу са само 24% 2021.1993.године 54% запослених одраслих веровало је да имају добар баланс између посла и приватног живота. Сада само 39% сматра да је то случај, док 48% испитаника „себе сматра губитницима“.Ово „кретање тектонских плоча“, како се каже у студији, погоршала је пандемија ковида, али је на то утицала и општа „девалвација одређених пословних искустава“.Редовна отпуштања особља и менаџмента који се фокусирају искључиво на финансијска постигнућа „променили су однос” између послодаваца и запослених, наводи се у истраживању.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/19/1133640109_0:8:1920:1448_1920x0_80_0_0_6d6c82cb72ed9ba3ac42c55611a53a56.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, друштво
Откривено зашто се људи осећају уморно и неспремно да изађу из куће
Траума затварања током ковида, оставила је многе Французе неспремним да напусте своје домове, осећају се уморно и мање мотивисано на послу.
„Епидемија лењости“ спречава скоро половину француског становништва да напусти своје домове, показало је ново истраживање.
Тим синдромом погођено је око 45 одсто становништва, наводе истраживачи.
„Лењост посебно погађа средње старосне групе: 52% међу 25-34 година и 53% међу 35-49 година, наспрам само 33% оних од 65 и више година“, наводи се у студији Међународног тржишта Истраживачких група и истраживачког центра Jean-Jaures фондације.
Истраживање, које је објављено прошле недеље, показало је да реч „кревет“ имала позитивне конотације за 74 одсто испитаника.
Према истраживању, пандемија и строга блокада имали су „дубок утицај“ на став Француза према послу, породичном животу, слободном времену и личном простору. Око 37% испитаника рекло је да је мање мотивисано у свом послу него раније, а 41% се жалило на осећај умора.
Чини се да се повећање умора јавља без обзира на пол, старост, социјално порекло и локацију и „утиче на морал становништва“, према истраживању.
Са историјског становишта, ставови Француза према „равнотежи између посла и приватног живота“ су се променили још драматичније, показује студија. 1990. године 60% Француза је веровало да је посао „веома важан“, у поређењу са само 24% 2021.
1993.године 54% запослених одраслих веровало је да имају добар баланс између посла и приватног живота. Сада само 39% сматра да је то случај, док 48% испитаника „себе сматра губитницима“.
Ово „кретање тектонских плоча“, како се каже у студији, погоршала је пандемија ковида, али је на то утицала и општа „девалвација одређених пословних искустава“.
Редовна отпуштања особља и менаџмента који се фокусирају искључиво на финансијска постигнућа „променили су однос” између послодаваца и запослених, наводи се у истраживању.