Упозорење стручњака: Сви видимо да цене хране у Србији расту – али још нисмо достигли врх кризе
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На кућни буџет се највише одражава то што расте цена хране и то видимо сви када уђемо у продавницу. Међутим, треба имати у виду да ово још није врх инфлације, упозорава Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Посматрајући просечну потрошачку корпу Станић је истакао да у њој 40 одсто учешћа чини храна, док се тај проценат повећава на 47 процената у минималној корпи. Другим речима, људи све чешће купују само оне намирнице које су им животно потребне, док се остало сматра луксузом.
О поскупљењу намирница, просечној потрошачкој корпи, инфлацији, поскупљењу горива, проблемима у домаћој млекарској индустрији, о мерама за сузбијање инфлације и проценама ММФ-а за наредну годину, Станић је разговарао са Јелицом Путњиковић у емисији Енергија Спутњика.
Страх од инфлације
Имајући у виду негативна искуства од пре тридесет година, Станић наглашава да инфлацију кроз коју сада Србија заједно са остатком света пролази никако не треба поредити са хиперинфлацијом из краја прошлог века, будући да је она била последица унутрашњих фактора, док је данашња увезена.
Одређени процеси који гурају цене навише резултат су „преливања“ инфлације из света у домаћу привреду и економију. Будући да је, за разлику од Америке, Европа под знатно већим утицајем енергетске и геополитичке кризе, самим тим инфлација је и даље у замаху у Европи, а следствено томе у Србији.
Иако се од јануара наредне године очекује знатно успоравање инфлације, Станић напомиње да то не значи аутоматски и пад цена.
Процене ММФ-а за Србију предвиђају овогодишњу инфлацију од приближно 11 процената, док би у следећој години износила 8 процената. Ово је и даље врло значајна стопа раста имајући у виду да је наш оквир око три процента и тешко да ће бити достигнут пре друге половине 2024. године.
Фискални рачун
© Sputnik / Спутњик
Да ли је хлеб поскупео или нам се само чини?
Када је реч о цени хлеба, Станић објашњава да категорија „хлеб и житарице“ обухвата широк спектар различитих производа те да су сходно томе и цене различите. Док су одређени производи ограничени и спадају у социјалну категорију, другима је цена порасла и до 25 процената. По истом принципу цена алкохолним пићима расте испод просека, будући да нису егзистенцијална потреба и да је потражња за њима мања.
Полице са хлебом у продавници
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Поред раста цена хране, дошло је и до скока у области енергетике, па је тако цена чврстих горива отишла навише и до 50 одсто, а поредећи ове и остале цене из других земаља, Станић истиче да је за правилно упоређивање потребно убројати и разне друге факторе, попут конкурентности на тржишту. Уколико је конкурентност у некој земљи већа, цене су аутоматски ниже, без обзира на то да ли се ради о земљи са компаративним предностима у пољопривредној производњи или не.
Где је млеко?
Поредећи цене млека у Немачкој и Србији, која свакако има поменуте предности у односу на већину других земаља, Станић истиче да је главни проблем, када је реч о српској млекарској индустрији, чињеница да сточни фонд континуирано опада, а појава мањка сировинске базе била је присутна пре пандемије и геополитичке кризе. Из овог разлога, држава је морала да увози млеко из других земаља које су конкурентније и самим тим имају довољно добара за извоз.
Празни рафови са млеком
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Осврћући се на чувено питање зашто Република Србија не примењује економску стратегију других земаља, саговорник Спутњика истиче како рецепти једних нису применљиви на економије других земаља из простог разлога што земља која има изражене осцилације у економском смислу није истог привредног капацитета као и земља са стабилном економијом.
Холандија је једна од земаља која је покретач економије ЕУ и као што ми посматрамо каква је ситуација у Словенији, Аустрији, кад гледамо како је код њих одређена економска активност боља него код нас, тако често Немци узимају пример не само Швајцарске него и Холандије. Холандија је земља која има континуирану конкурентску предност у производњи виших фаза прехрамбене индустрије. Са друге стране, ако сте земља која има изражене осцилације у економском расту и развоју онда нисте истог капацитета и тешко је рецепте других, развијенијих економија, примењивати.
Здрава храна – прилика за нас
Станић истиче и како би унапређењем своје сировинске базе Србија могла бити конкурентна на европском тржишту, будући да спада у земље чија је привреда ослобођена генетски модификоване хране, а да је за, условно речено, здравом храном све већа потражња.
ГМО парадајз
© Фото : Pixabay
Шта нас чека следеће године?
Што се тиче сузбијања инфлације, наводи наш саговорник, одређене мере постоје, али њиховом имплементацијом треба пажљиво руководити како не би дошло до контраефекта.
Скок у цени хране на светском нивоу јесте постао евидентан од 2021. године, међутим, одређени фактори су на њега утицали и пре тога. Један од њих је свакако пораст броја становника, поготово у многољудним земљама и то је тренд који ће се наставити. Што се Србије тиче, пројекције за 2023. индикују да ће она бити тежа од текуће 2022, али да би олакшање требало пристићи у другој половини 2024. године.
