- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Шта све „мрављи шверц“ доноси на српске пијаце

© Sputnik / Дејан СимићПразна пијаца у Земуну
Празна пијаца у Земуну - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Међу прозводима који пређу границе Србије у тзв. „мрављем шверцу“ (кријумчарењем мањих количина различите робе) има и лажне робе, а она најчешће заврше у продаји на пијацама, кажу стручњаци Управе царина и Националне организације потрошача Србије.
Координатор у сектору за царинске поступке у Управи царина Слободан Томић рекао је за ТВ К1 да је „мрављи шверц“ уобичајен назив за велики број прелазака границе лица који са собом носе релативно мале количине.
"Стандардно правило је да се за робу у вредности од 100 евра која је за сопствене потребе или за потребе домаћинства не плаћа царина, ПДВ и остале дажбине. Та роба је слободна и то право важи за сваког грађанина Србије када увози робу у своју земљу", рекао је он.
Навео је да је у време свињокоља популаран увоз на тај начин црева за кобасице.
"Било је задржавања прехрамбених артикала ако су у већим количинама. Вишак се практично враћа или уништава на лицу места приликом улаза у царинско подручје", рекао је он.
Додаје да царина дозвољава и да се роба врати у иностранство.
"Једно паковање је примерено за кућну употребу или два до три различита једне врсте. Али 10 или 20 паковања кобасица, паризера, мортадела није примерено. У појединачним случајевима те количине нису забрињавајуће. Проблем је већа количина путника који са собом носе мање количине", рекао је он.
Томић наводи и да се део трговине лажним производима из ЕУ прелије на Србију, те да је надлежност царине на граници и безбедност робе која се увоз и ставља у промет.
Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије Марко Драгић је рекао је да “лажна” роба углавном завршава на пијацама.
Додао је да када роба иде нелегалним токовима не зна се где ће завршити.
Истакао је да инспекцијски надзор не треба само да утврди да ли је роба спремна за конзумирање.
"У великим ланцима маркета безбедност производа је често угрожена, али ретко када има лажне робе. Можда постоји, али до сада нисмо имали такве информације", рекао је он.
Као најчешће земље порекла производа који се нађу на пијаци наводи Мађарску и Немачку.
"Цена не може да буде мерило да ли су лажни, али ако су велике разлике у ценама то привлачи пажњу и можемо да посумњамо у исправност и безбедност производа и да ли поседује квалитет какав очекујемо", рекао је Драгић.
Он је навео да у тој врсти продаје на пијацама годинама доминирају исти производи као што су чоколаде, кобасице и сиреви.
"То су апсолутно производи на врху. Ту је и онлајн продаја разноразних суплемената. То је баш сива зона за коју не знамо ни токове улаза такве робе на наше тржиште, а поготово начина на који се продаје", рекао је он.
Оценио је да је то повезан ланац и уигран систем, те да су потребне су веће инспекцијске акције и контроле.
"Треба да се створе независни фондови који ће радити анализу производа, а то тренутно немамо као држава", закључио је он, а пренео Танјуг.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала