Улази ли Илон Маск у рат против орвеловске цензуре „дубоке државе“
Пратите нас
Реактивирањем налога бившег америчког председника Доналда Трампа на Твитеру не значи да се та друштвена мрежа отргла пропагандној контроли америчке дубоке државе, сматра филозоф Никола Танасић.
Нови власник Твитера Илон Маск реактивирао је налог Доналду Трампу, коме је претходни менаџмент те друштвене мреже угасио налог након нереда на Капитолу 6. јануара 2021. године. Претходно је Маск поставио анкету, да ли треба реактивирати Трампу налог.
Трамп је изјавио да нема намеру да се враћа на Твитер иако му популарност на тој друштвеној мрежи расте из сата у сат.
Фама с периферије: Трампов рат на „алтернативном медију“
Танасић који не верује много у приче о свемоћној америчкој дубокој држави наводи да ипак постоје врло конкретни и дубоки механизми утицаја америчке администрације на функционисање Твитера, преко институција, што америчких, што међународних, које регулишу рад друштвених мрежа и којима се све регистроване мреже на неком нивоу повинују.
Сам Твитер никад није био алтернативни медиј што је једна „фама која је врло популарна на периферијама америчког империјалног утицаја“, оцењује Танасић и додаје да је без обзира на причу да је Трамп као председник САД био у рату са својом сопственом администрацијом, он је ипак и даље био амерички председник и водио је америчку политику која је била умрежена са свим корпоративним интересима, интересним и лоби групама.
„У ствари, Твитер је само био место где су једнако гласни пропоненти обе струје идеолошког мишљења на америчкој јавној сцени. Утолико пре што је Трамп директно комуницирао са публиком преко Твитера и што је та његова комуникација била један од највећих и најзначајнијих разлога његовог успеха на председничким изборима 2016. и у том смислу је био некаква алтернатива. Али то је алтернатива унутарсистемског дијалога који постоји у Америци која је тренутно на клацкалици између два концепта друштвеног уређења, два концепта империјалне политике и не видим ја ту неку велику алтернативу.“
С друге стране, ни та репресија није толико тоталитарна колико би могла да буде иако је Трамп био највећа жртва тоталитарних тенденција управе Твитера. Међутим, већина блокада на друштвеним мрежама везана је за оно што Танасић назива „фаличношћу непосредне демократије“, а реч је о механизму пријављивања који је главни облик цензуре.
Маск против Орвеловске цензуре – уживо
Танасић, коме је Твитер омиљена мрежа због начелне отворености, подсећа да је омогућавао људима да без медијске подршке допру до изузетно великог броја људи, толико великог, да је то веома рано постало проблем и да је постао платформа за разне политички неподобне облике организације и комуникације који су онда сузбијани годинама.
А то је кулминирало након америчких председничких избора 2020. и упада Трампових присталица у Капитол кад смо имали ситуацију орвеловске цензуре у којој активног председника САД у том тренутку једна корпорација буквално цензурисала уживо.
„Једна од последица је била упадљив и осетан губитак значаја Твитера као платформе за јавни говор и то је оно о чему све време прича Маск од тренутка кад се јавио да преузме Твитер. Наравно, не треба у Маску гледати никаквог мецену, богаташа меког срца иако се он труди да гради такав имиџ о себи и то много интелигентније од своје конкуренције, али он наравно има неке своје корпоративне, финансијске интересе. Оно што је сигурно јесте да он повлачи низ потеза који заиста делују добронамерно, иако хаотично. Он доследнно говори о томе да сачува Твитер као једну врсту агоре, места које ће увек да буде алтернатива контролисаним медијима у којима ће моћи да се говори и мисли слободно и које ће омогућити да се размењују идеје.“
Мржња као имиџ Твитера
Чињеница је да менаџмент Твитера није учинио ту мрежу затвореном већ је то био један спонтан процес у коме се једноставно две кључне појаве почеле да гуше дискурс на Твитеру – тролови и ботови. То је ситуација коју је Маск затекао и он је рекао да не жели цензуру међутим, није изашао ни са каквим конкретним решењима како да реши проблеме ботова и тролова.
„Са друге стране, чини се да Маск заиста има неку слику у којој би он волео да укине цензуру, односно ту врсту грубих интервенција које смо имали кад је читавом низу јавних личности просто одузимано право на говор, да он има жељу да поново подстакне атмосферу дијалога, а да на неки начин суспендује и почне да потискује с платформе тролове, мрзитеље, расаднике мржње. А то је велико питање колико корисника Твитера долази тамо наменски управо због агресије, мржње јер је то велики део имиџа те мреже.“
Медијске ознаке – понижавајуће за кориснике
Кад је реч о ознакама из серије „медиј под контролом руске државе“, Танасић каже да се од Масковог преузимања Твитера о томе најмање причало иако је то „денунцијатска и тоталитарна пракса која је првенствено омаловажавајућа по кориснике“ те мреже.
Други проблем је што су се тим ознакама потпуно расистички издвајале владе и државе које су "проблематичне", док са друге стране постоје државе које нису проблематичне па нема потребе да нам се скреће пажња ко сарађује са америчком или британском владом, или са ЕУ, „иако је 90 одсто глобалних медија под њиховим утицајем, што целу ствар чини додатно апсурдном“.
„За сада нема назнака да се Маск посветио тој причи али ситуација на Твитеру је веома динамична, мења се из дана у дан тако да није искључено да и то дође на дневни ред. Међутим, оно што је кључна ствар за Маска и што је његов основни проблем од тренутка кад је ушао у преговоре јесте као да се реши проблем ботова и тролова. То није само ствар његовог личног политичког идеализма већ и елементарног опстанка Твитера“, закључио је Танасић.
