Дејтонски мировни споразум, 27 година после; Додик поручује: Наставићу да јачам Српску
08:44 21.11.2022 (Освежено: 10:09 21.11.2022)
© AFP 2023 / GERARD JULIEN
Пратите нас
Прошло је 27 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир, којим је рат у БиХ окончан.
Тим споразумом, који је добио назив по градu Дејтон у Сједињеним Америчким Државама, где је након преговора и парафиран, успостављен је нови уставно-правни поредак у БиХ.
Од тада је Босна и Херцеговина - државна заједница састављена од два равноправна ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Паризу, у присуству представника највећих светских сила.
Додик: Наставићу да јачам Српску
Новоизабрани председник Републике Српске Милорад Додик је, поводом 27 година од парафирања Дејтонског мировног споразума, рекао да ће бити настављена стабилизација Републике Српске.
"Ништа неће бити економски и финансијски лако. Ово је мој трећи мандат на позицији председника Републике Српске што је изразита част, а привилегија је што ме људи непосредно на изборима три пута бирају за председника", рекао је Додик.
Он је истакао да је додатну одговорност стекао на митингу "Отаџбина зове" где је огроман број људи исказао приврженост Републици Српској бранећи њене демократске капацитете.
"Очигледно је да је народ дао подршку мени и зато сам захвалан и бранићу позицију Републике Српске, нећу оклевати. Заједно можемо проћи све кризе", рекао је Додик.
Он је навео да било какав интервенционизам међународне заједнице пише одлуку о самосталности Републике Српске, а Кристијан Шмит, шта год да учини, написаће да је Српска корак ка самосталности и да неће да трпи неправедност.
Цвијановић: Приоритет - вратити се изворном Дејтону
Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ пре 27 година прихваћен од свих народа и да је донео уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осећа угрожено.
Цвијановићева је изјавила Срни да су интервенције страног фактора у БиХ направиле институционално стање које одудара од онога што је предвидео Устав, што само по себи прејудицира да постоји одређени неред који се огледа кроз узурпацију надлежности, прављење структуре која би била централизована и не би поштовала оно што је Дејтонски споразум успоставио као високо децентрализовану државу.
Она је оценила да је такав интервенционизам БиХ увео у многе кризе и да би се враћањем изворним надлежностима и свему што је споразум предвидео могло ући у фазу смирености, боље међусобне сарадње, а онда временом можда договарати и видети шта би евентуално било боље, ефикасније, функционалније и рационалније.
"Све што нам је објашњено да ће бити јефтиније, боље, ефикасније и да ће успоставити унутрашњи ред или поверење – десило се контра. Кроз наметање одлука дошли смо у ситуацију да имамо скупље институције, да оне мање раде, мање резултата доносе и онда закључите да вам је то све направљено само да бисте направили визуру неке државе која је ево кобајаги моћнија и способнија него што у суштини јесте", рекла је Цвијановићева.
Она сматра да је БиХ требало да буде дата шанса да живи нормалан дејтонски живот и да би данас можда она могла да буде једна међу успешнијим земљама у регији, али је, нажалост, најнеуспешнија.
Цвијановићева верује да је могуће јачање институција Републике Српске и враћање њених надлежности.
Она је истакла да је Република Српска увек била отворена за дијалог и договор како да се одређене ствари уреде на начин да подједнако служе свима, а не на начин како је сада где се многе ствари у институцијама БиХ приватизују, попут одређених функција било да је реч о спољној политици или осталом.
"Према томе, једна ствар је да вратите оно што је надлежност, а друга ствар је да имате озбиљан разговор, договор о озбиљним реформама које би преуредиле одређене ствари да им дате такву димензију да се осећа да постоји дејтонска поставка иза тога", нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да Република Српска, нажалост, није наишла на саговорнике у БиХ о тим питањима, јер се партнери из ФБиХ ослањају на страни фактор да ће бранити вештачки наметнуте измене.
"Сматрам да је дијалог једина форма која може довести до неког бољитка и сигурна сам да ће институције Републике Српске наставити да раде на томе да се уведе ред који мора бити уставни и да све буде ствар договора и предвиђених процедура да мењамо ствари онако како су те процедуре предвиделе", рекла је Цвијановићева.
Она је поручила да су потребне реформе које ће у институције БиХ вратити озбиљност на начин да домаћи људи управљају процесима, а не странци.
Цвијановићева је навела да би то требало да буде ствар договора, али да није превише оптимиста, знајући како су се ствари до сада одвијале и да је постојала чврста спона између међународног фактора и бошњачке политике која је управо желела да странци доносе одлуке онда када нема унутрашњег договора, преноси РТРС.
"Наша је улога и обавеза да инсистирамо на томе и желимо да странци оду да бисмо као домаћи људи, који су одговорни грађанима који нас бирају, доносили одлуке, а не странци", закључила је Цвијановићева.
