Читав еп у једном кадру: Како су млади уметници осликали српску епску поезију
© Фото : Коста Миловановић
Пратите нас
Уместо младе Гојковице слика Скадра у пламену, уместо патње Максима Црнојевића тамна капуљача пребачена преко главе, Карађорђева бол због растанка са Србијом тече као река по којој плови… Ово су само неке од 12 нових илустрација књиге Српске јуначке песме са сликама, објављене век од њеног првог издања…
Оно што су почетком прошлог века урадили Паја Јовановић, Урош Предић, Саша Шантел, Надежда Петровић и други великани српског сликарства, данас су наставили наши савремени илустратори. Њухови радови нашли су се на изложби „Епска илустрација“ у УК Пароброд, а поводом обележавања стогодишњице од првог издања знамените књиге Српске јуначке песме са сликама. Реч је о наставку прошловековног подвига да се илустрацијама дочарају али и изнова актуелизују јунаци епских песама као и догађаји опевани у њима.
Зидање Скадра
© Фото : Јана Адамовић
Пошавши стопама славних имена српског сликарства из времена обновљеног националног романтизма, савремени уметници попут Боривоја Грбића и његових колега Иве Атоски, Јане Адамовић, Рајка Милошевића Гере, одлучили су да удахну живот епским песмама које се вековима као нераскидива нит провлаче кроз српско национално биће. Резултат је 12 нових илустрација представљених на изложби у Пароброду.
Почетак буне против дахија
© Фото : Синиша Бановић
Сто година српског вишевековља
Ауторка изложбе Марија Ристић објашњава за Спутњик како је почетком ХХ века Српска краљевска академија окупила најзначајнија уметничка имена тог доба, са задатком да се истакне „лепота и васпитна вредност за народ и омладину“ књиге која се припремала за штампу – Српске народне јуначке песме са сликама. У раду на овом издању поред већ афирмисаних уметника, етаблираних сликара, учествовале су и тадашње младе наде наше ликовне сцене, попут Надежде Петровић.
Мали Радојица
© Фото : Ива Атоски
Како спаковати читав еп у један кадар
Један од илустратора нове генерације, Боривоје Грбић, објашњава како из целе песме пуне слика, бира специфичне сцене које потом осликава.
Будући да епске песме обилују сликовитим сценама, а да свака строфа садржи довољно материјала за њену визуелизацију, потребно је да се концентришем на један специфичан `тон`, односно најупечатљивију сцену која у себи садржи кулминацију радње и уводи гледаоца у расплет који следи. Тако сам, бирајући песму `Женидба Максима Црнојевића`, насликао сцену у којој Максим, заклоњен капуљачом и зидинама двора, посматра свадбену поворку која се убрзо након тога претвара у покољ, објашњава Грбић.
Женидба Максима Црнојевића
© Фото : Боривоје Грбић
Утицај дигитализације у сликарству – борба човека и машине
И Марија и Боривоје сматрају да је убрзани развој дигиталне технике у последњим деценијама ХХ века довео до преокрета у сликарству.
Илустрација је изашла у виртуелно односно дигитално поље и проналази своје различите форме које представљају спону слике и текста, наводи Марија Ристић.
Док Боривоје сматра да коришћење вештачке интелигенције у изради уметности измиче контроли, претећи да потпуно преузме улогу уметника чинећи га излишним, ауторка изложбе дубоко је уверена да је уметник итекако неопходан.
Уметник никада неће постати сувишан, ма колико вештачка интелигенција напредовала, зато што је он тај који задаје функцију рачунару и креира његов програм. Због тога је незамењив.
