У Европском парламенту дебата о предлогу да се Србија уцени да би увела санкције Русији
10:23 23.11.2022 (Освежено: 11:14 23.11.2022)
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Европски парламент је на пленарној седници у Стразбуру отворио дебату о Резолуцији о проширењу, чији је аутор хрватски посланик Тонино Пицула. Резолуција о проширењу треба да буде предмет гласања данас на пленарној сесији Европског парламента.
У делу Резолуције о Србији, преко амандмана предложених од политичке групе европских социјалиста, тражи се да се земља усагласи за спољном политиком Уније, да уведе санкције Русији и да се преиспита финансијска помоћ Србији како би се обезбедило да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима.
У амандману се наводи да, уколико санкције Русији не буду уведене, Србија не треба да напредује на европском путу.
"Треба дати приоритет усклађивању земаља кандидата са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и напредовати у преговорима о приступању са Србијом само ако се земља усклади са санкцијама ЕУ против Русије и постигне значајан напредак у реформама повезаним са ЕУ", пише у Резолуцији.
Овим текстом ЕП предлаже Савету ЕУ да позове Србију да се усклади с рестриктивним мерама и политиком ЕУ према Русији генерално, преноси РТС.
У тексту се наводи и да треба позвати Србију да покаже напредак у демократији, владавини права и "прихвати вредности и приоритете Уније".
Додаје се да ЕУ треба да "преиспита сва средства ЕУ за Србију у том светлу, посебно све пројекте који се финансирају у оквиру Економског и инвестицијског плана за Западни Балкан, како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима ЕУ".
У Резолуцији се закључује "да је проширење најефикасније спољна политика Уније и да је тај процес инвестиција у просперитет континента".
Током дебате комесар за проширење Оливер Вархељи је рекао да је заједничка спољна политика заиста постала веома важна у току сукоба у Украјини, али да брзина преговора са земљама Западног Балкана остаје базирана на напретку у темељним поглављима преговора за чланство.
"ЕУ је одговорила одлучно на руску инвазију у Украјини. Нама треба подршка наших најближих савезника, наших суседа. Заједничка спољна и безбедносна политика је постала веома важна у току овог рата. Међутим, према нашој методологији проширења и преговарачким оквирима, брзина преговора за чланство и финансијска подршка региону остаје базирана на напретку у темељним поглављима и зависи од напретка наших партнера", нагласио је Вархеји.
Аутор резолуције: Оцена према личним заслугама
Европски посланик Тонино Пицула, аутор резолуције, сматра "да свака земља кандидат треба да буде оцењена према њеним личним заслугама".
"ЕУ треба са своје стране да прекине застој и оживи процес проширења и да то буде њен политички циљ", казао је Пицула, образлажући своју Резолуцију у којој предлаже Унији да изради нову стратегију проширења, да дефинише јасно своје циљеве у проширењу и "да примени институционалне европске реформе као укидање једногласности при пријему нових земаља чланица".
"Посебно зато што је ЕУ дала статус кандидата Украјини и Молдавији, и тиме отворила процес проширења ка Источном партнерству. Владавина права треба да буде центар процеса", додао је Пицула.
Та нова стратегија, како је навео, треба да да "јасне рокове за завршетак преговора за чланство на крају ове деценије".
"Увести гласање са квалификованом већином за почетак преговора као и за отварање и затварање поглавља. Коначна одлука треба да буде донета једногласно, али овакав начин би дао кредибилитет процесу и показао да неки проблеми могу бити решени преко преговора за чланство. Ми не смемо да губимо време", нагласио је Пицула.
Пицула, између осталог, предлаже "фазни пријем земаља кандидата у европске политике, иницијативе и јединствено тржиште, укључујући приступ до европских фондова", што би, како додаје, омогућило грађанима "да осете користи чланства у току процеса преговора".
Нацрт Резолуције је подржан на седници Комитета за спољну политику ЕП 13. октобра са 49 гласа "за" од 62 присутних посланика.
Резолуције ЕП нису правно обавезујуће за земље чланице, нити остале европске институције.
