Откриће које помера границе: Тек после пет година научници схватили шта су нашли у дубинама Арктика
© Flickr / wili_hybrid
Пратите нас
Научници су 2014. године у Северном леденом океану пронашли термалне отворе у подручју познатом као Аурора. У почетку нису схватили колико је то откриће значајно.
„Вратили смо се кући са експедиције мислећи: „У реду, пронашли смо место на Арктику. То је сјајно, али ако уклоните ледени покривач, то је само још једно место са вентилационим отворима“, рекао је Крис Герман, виши научник са Одељења за геологију океанографског института „Вудс Хол“.
Међутим, након даље анализе и наредне експедиције 2019, међународни је тим схватио да је откриће врло значајно. Показало се да би ови отвори, баш као и други слични у гребену Гакел, могли да промене разумевање ултраспорог ширења средњеокеанских гребена, значајно да повећају процене вредних морских минералних наслага богатих бакром и златом и да послуже као природна лабораторија у потрази за ванземаљским животом.
„Најважнији у овом открићу могли би да буду извори испод океана прекривеног ледом који су одлично место за проучавање синтезе органских једињења, релевантно за порекло живота и потрагу за животом ван Земље“, рекао је Герман, руководилацистраживања објављеног недавно у часопису „Нејчер комјуникејшенс“.
По чему су специфични Јупитеров и Сатурнов месец
Најбољи кандидати за ванземаљски живот у Сунчевом систему су Јупитеров месец Европа и нарочито Сатурнов месец Енкелад. Оба та тела под леденом кором имају огромне океане воде у текућем стању и хидротермалне активности – а то су услови који јако личе на оне који су откривени у гребену Гакел.
Хидротермални извори на Енкеладу већ су потврђени. Наиме, како пише у раду представљеном у часопису „Сајенс“, свемирска летелица „Казини“ је у октобру 2015. пролетела директно кроз облак материјала који је избачен кроз пукотине на леденој кори Енкелада и узела узорак. Показало се да облак садржи молекуларни водоник, Н2, што је знак да вода у океану Сатурновог месеца реагује са стенама кроз хидротермалне процесе. То избацује океан из хемијске равнотеже на сличан начин како се то дешава у водама око Земљиних хидротермалних извора. Такав водоник је потенцијални извор хемијске енергије за живе организме.
Тајна гребена Гакел
Научници сматрају да су на Европи и Енкеладу главни извори топлоте плимна напрезања и трење проузроковани гравитацијом матичних планета и других месеца као и радиогене активности у њиховим стеновитим језгрима. Према научним истраживањима, на Енкеладу би температура и укупан хидротермални пренос могли да буду чак виши него на Земљи.
Аурора је подморска планина која се налази на врху гребена Гакел, смештеног између Гренланда и Сибира. Гребен се шири изузетно малом брзином од само једног центиметра годишње. Како се тектонске плоче разилазе, морска вода продире кроз пукотине у Земљиној кори. Испод коре налази се магма која загрева воду до високих температура од око 400 степени Целзијусових. Топлота покреће хемијске реакције које уклањају кисеоник и друге хемикалије из воде која потом избија у океан као облак. Тај процес назива се хидротермална вентилација.
Због спорог ширења гребена научници су сматрали да отвори Гакела нису довољно врући да одрже дуготрајну хидротермалну циркулацију. Зато су веровали да су мало вероватна места за развој живота и стварање великих минералних наслага.
Међутим, научни тим је у својој анализи открио да хидротермално поље Аурора садржи високе нивое злата, бакра и метана. Посебно је занимљиво откриће метана јер га је сонда Казини открила у облаку Енкелада, што указује на могућу сличност ових хидротермалних процеса.
Пронађен и живот какав би могао да постоји на Енкеладу
Германов тим је у свом истраживању користио сонар високе резолуције и камере за праћење уживо. Између осталог, снимили су формације које се називају хидротермални димњаци. Бледе мрље забележене на врховима неколико димњака указују на живот микроба какав би могао да постоји дубоко у океану на Енкеладу.
Испитивања облака који се уздиже из отвора показала су да се он подудара са облацима пронађеним на другим отворима на гребенима који се полако шире. Тим је такође открио да се отвори налазе у тзв. ултрамафитним стенама које настају у Земљином плашту и по саставу су сличне метеоритима.
Отвори на морском дну Енкелада такође се налазе у ултрамафитним стенама, а научници сматрају да би могли да играју важну улогу у испирању минерала кључних за живот из његовог језгра у океан.
Живот око хидротермалних извора
Упркос високим температурама које владају у близини хидротермалних извора, они се сматрају једним од места на којима је могао да настане рани живот микроба на Земљи. Биолози су око хидротермалних извора у источном Тихом океану уочили организме као што су јети ракови, велики црви цеваши и дубокоморске шкољке.
Таква места су предубока да би до њих допрла сунчева светлост, па организми који тамо живе у свом ланцу исхране не могу да се ослоне на организме који користе фотосинтезу. Уместо тога, темељни извор енергије су хемикалије које излазе из хидротермалних извора. Организми на дну ланца уз помоћ процеса који се зове хемосинтеза користе сумпор-водоник, угљен-диоксид и друге хемикалије које излазе из отвора.
Злато, бакар...
Герман каже да је њихово истраживање такође важно за разумевање наслага вредних минерала у близини хидротермалних извора.
Оне би у будућности могле да постану економски исплативе јер су у њима забележени високи нивои бакра и злата, значајно више него што се раније претпостављало.
„Ово је класа вентилационих места која су пре била одбачена као неспособна за одржавање раста великих хидротермалних минералних наслага. До сада су научници претпостављали да тако мали вулкански системи не могу да одрже хидротермалну циркулацију довољно дуго за развој тако великих минералних наслага“, објаснио је Герман.
„Као научници, сматрамо да бисмо те информације требало да проследимо доносиоцима одлука, као што је Међународно тело за морско дно, како би се могле доносити одлуке с бољим разумевањем природног света“, закључио је он, пренео је „Индекс“.
