Изазов за безбедност: Шта је епилог пуцњаве код Хоргоша
© Фото : Спутњику уступио МУП Србије
Пратите нас
Међусобни обрачун миграната уз употребу ватреног оружја на подручју Хоргоша потврдио је да се суочавамо са озбиљним изазовима и претњама, јер је реч о првом обрачуну криминалних група које се баве кријумчарењем људи. То, ипак, не значи да је безбедносна ситуација погоршана, сматра стручњак за безбедност, др Горан Матић.
Епилог пуцњаве између две групе миграната код Хоргоша, у близини српско-мађарске границе, због чега је полиција у претрагу терена укључила специјалце, хеликоптере и дронове, је шест миграната у болници и пребацивање више од 1.000 њих у друге прихватне центре.
Полиција је пронашла аутоматско оружје, пиштоље, муницију, а код неких су пронађена и обележја такозване ОВК, саопштио је јутрос помоћник директора Полиције Србије, пуковник Драган Васиљевић.
Нисмо безбедносно угрожени
Коментаришући најновију мигранстку и безбедносну ситуацију, професор националне безбедности Универзитета „Унион – Никола Тесла“, сматра да ситауција ипак није алармантна, нити да смо безбедносно угрожени, мада је сасвим разумљив страх житеља Хоргоша и околине после најновијих дешавања.
Од када смо годинама уназад суочени са доласком миграната било је и неких криминалних активности, од ситних крађа, проваљивања у викендице, узимања хране, до међусобног обрачуна мигрната који су углавном били или физички, или они уз коришћење хладног оружја, каже Матић за Спутњик.
Акција привођења миграната у Хоргошу
© Фото : Спутњику уступио МУП Србије
Први обрачун криминалних група
„Ово је први пут да имамо обрачун криминалних група које се баве кријумчарењем људи преко границе зато што је ту као и код трговине наркотицима, посреди велики новац и онда је очекивано да се у неком моменту различите криминалне групе које су директна конкуренција обрачунају на неким тачкама. Ово и треба третирати као обрачуне криминалних група“, оцена је нашег саговорника.
Он напомиње да су наша искуства са мигрантима таква да су они кроз Србију само у транзиту, да немају амбиција да остану код нас, изузев неких изузетака, нити да угрожавају безбедност грађана Србије. То тако траје пет шест година и ми, како каже, нисмо имали неких озбиљнијих ситуација.
Разликовати илегалне мигранте
По његовој оцени, јавност слабо прави разлику међу неколико категорија миграната, па је и недавни споразум Србије, Мађарске и Аустрије који се тиче заштите граница потписан са намером да се умањи притисак нелегалних миграната.
„Ту имамо више категорија миграната. Ми смо такорећи изједначили економску миграцију и политичке азиланте са нелегалним мигрантима, а то су различите категорије миграната и у различитим правним режимима. Овде је реч о нелегалним мигрантима који путују без регуларних виза, папира, који иду тим кријумчарским каналима преко Балкана. Није Србија једина држава где се то кријумчарење дешава“, подвлачи стручњак за безбедност.
Он, ипак, напомиње да колико год радили на томе да ту нелегалну миграцију што више ставимо под контролу, да је то феномен који постоји вековима и никада не може да се сузбије, као ни трговина дрогом, него само да се значајно умањи.
Кријумчарење људи
На питање да ли ће додатни опрез и обезбеђење граница ЕУ, чему сведочи и мађарско-аустријско-српски споразум, отежати посао кријумчарења илегалних миграната па тако довести до веће безбедносне претње, какав је био и случај у Хоргошу, Матић каже да би то могло бити теоретско гледање на ствари.
Карл Нехамер, Александар Вучић и Виктор Орбан су потписали споразум ради бољег обезбеђења граница Аустрије, Србије и Мађарске од илегалних миграната
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
„Искуства са кријумчарима, изузев ако није реч о неким великим вредностима у игри, показују да се они никада не обрачунавају оружано са полицијским снагама и грађанима. Они гледају да буду невидљиви и да прођу. Није њима циљ да привлаче пажњу на себе, јер ако то чине улазе у полицијске евиденције и не могу да се баве кримчарском делатношћу“, објашњава стручњак за безбедснот како ствари функцвионишу у пракси.
Држава има механизме
Он упозорава да се од кријумчарења неће одустати, иако ће његова цена порасти, као и да ће се тиме бавити много организованији криминалц. Из тог бизниса ће бити избачене мање криминалне групе, остаће, како каже, оне најбоље организоване. А то је, додаје он, већ посао за тужилаштво и полицију и држава тада мора да користи механизме исте као за борбу против организованог криминала.
Наш саговорник, ипак, не сматра, да смо ми ту у нешто другачијој ситуацији у односу на друге земље и не мисли да је са најновијим слулчајем безбедносна ситуација погоршана.
„Постоје озбиљни изазови, ризици и претње, али сама безбедносна ситуација је прилично стабилна. Као и у свим државама у окружењу проблеми које ми имамо нису ништа различити од проблема са којима се сусреће и Северна Македонија, Грчка и Турска када су у питању те илегалне миграције“, оцена је Матића.
После дешавања у Хоргошу, по налогу министра унутрашњих послова Братислава Гашића, појачано је присуство полиције у свим деловима земље, али и формирана нова радна група која се бави безбедносним питањима, посебно према територији Мађарске, Северне Македоније и Бугарске.
У прихватни центар у Прешеву у коме је било смештено 1.100 миграната, током ноћи је стигла група од 620 миграната са севера земље.
