https://sputnikportal.rs/20221129/nato-operacija-iz-rumunije-ka-bosni-samo-ne-mogu-da-promene-emocije-srba-prema-rusiji-1147020962.html
НАТО „операција“ из Румуније ка Босни: Само не могу да промене емоције Срба према Русији
НАТО „операција“ из Румуније ка Босни: Само не могу да промене емоције Срба према Русији
Sputnik Србија
То што ће се НАТО на састанку у Румунији бавити и јачањем помоћи Босни и Херцеговини као једној од „партнерских земљама које се суочавају са руским притиском“... 29.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-29T21:08+0100
2022-11-29T21:08+0100
2022-11-30T11:50+0100
војска и наоружање
чланство у нато-у
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111456/66/1114566655_0:0:2982:1677_1920x0_80_0_0_fc4c9df3ff575b0abb47edaa40aa8f8e.jpg
На дводневном састанку који је данас почео у Румунији, министри спољних послова чланица НАТО, поред Украјине као главне теме, као и уласка Шведске и Финске у алијансу, бавиће се и Босном и Херцеговином. Тачније, како је то објаснио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, јачањем помоћи Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији, "партнерским земљама које се суочавају са руским притиском на различите начине.“Шта подразумева јачање помоћи НАТО-аНа питање, шта би то јачање помоћи могло да подразумева, декан Факултета за безбедност у Бањалуци др Ћеранић нема дилему:„То подразумева нове притиске на БиХ у смислу да се она инкорпорира у ту алијансу. Та помоћ о којој генерални секретар НАТО-а Столтенберг говори БиХ нити је потребна, нити је тај захтев усаглашен у институцијама БиХ, а Председништво БиХ је адреса која креира спољну политику.“ Управо зато што је то тако и што је за приступање НАТО-у потребна сагласност сва три члана Председништва, односно оба ентитета, БиХ и не може да рачуна на чланство у северноатлантској алијанси, колико год би то у Сарајеву желели. Претходни српски члан у Председништву БиХ и актуелни председник РС Милорад Додик недвосмислено је толико пута указао на то да Република Српска не мења став о војној неутралности, односно да се противи уласку БиХ у НАТО. Званичнике РС на такав став обавезује и Декларација Скупштине РС. На питање, да ли се може очекивати да то јачање помоћи НАТО-а БиХ буде у неком војном смислу, Ћеранић за Спутњик каже да је тешко предвидети шта су они ту замислили.Министарка БиХ опет на своју рукуНа констатацију да ће се другог дана скупа у Букурешту, савету НАТО-а придружити и министарка спољних послова Босне и Херцеговине Бисера Турковић, он напомиње да то ради приватно, на своју руку, без јасно дефинисаних ставова Председништва БиХ.„И није јој то први пут. О свему томе је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик раније говорио, а није тешко претпоставити да ни новоизабрани српски члан Председништва, госпођа Цвијановић, има исто мишљење. Дакле, Бисера Турковић говори у своје име и то је њен приватан став и њених налогодаваца из партије којој припада“, истиче стручњак за безбедност.Констатујући да су стране војне снаге у БиХ већ присутне кроз мисију снага ЕУ, Еуфор Алтеа, чији је продужетак мандата у Савету безбедности УН усаглашен на годину дана, где ништа није било спорно ни са српске стране, Ћеранић, сматра да би НАТО овом причом о „помоћи БиХ“ сам себи да помогне.Дезинтеграција НАТО-аПо његовом мишљењу, НАТО је захваћен дезинтеграционим процесима, има проблеме у свом дворишту и настоји да скрене пажњу са њих, додаје наш саговорник.Необјективност ратоборне алијансеЗато он то „јачање помоћи“ БиХ види у сфери информационих операција.На питање, како је могуће да НАТО присуство руског утицаја у БиХ сматра непожељним, а сопствено не само пожељним него чак најављује и јачање помоћи у сузбијању руског утицаја, Ћеранић каже да од једне војне организације која је више пута показала своју ратоборност не може да се очекује објективност, нити да су решења која нуде у функцији очувања мира.Познато је да НАТО у Украјини ратује против Русије кроз достављање помоћи, инструктора, оружја… Они нису објективни, јер су страна у сукобу и желе да у њега увуку и друге земље на овај, или онај начин. А то, како истиче, не треба ни БиХ, ни Србији, ни у војном, ни у другом смислу, попут увођења санкција Русији. Поготово што ће се све завршити преговорима Русије и САД, односно НАТО-а, закључио је Ћеранић за Спутњик.
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
састанак нато у румунији јачање помоћи бих, република српска против уласка бих у нато, шта год да нато уради не може да промени емоције срба према русији, нато скреће пажњу са својих проблема дезинтеграциони процеси у нато,
састанак нато у румунији јачање помоћи бих, република српска против уласка бих у нато, шта год да нато уради не може да промени емоције срба према русији, нато скреће пажњу са својих проблема дезинтеграциони процеси у нато,
НАТО „операција“ из Румуније ка Босни: Само не могу да промене емоције Срба према Русији
21:08 29.11.2022 (Освежено: 11:50 30.11.2022) То што ће се НАТО на састанку у Румунији бавити и јачањем помоћи Босни и Херцеговини као једној од „партнерских земљама које се суочавају са руским притиском“, подразумева управо нове притиске на БиХ, не би ли и она постала део алијансе, каже за Спутњик стручњак за безбедност Предраг Ћеранић. Додаје: шта год урадили, не могу променити емоције Срба.
На дводневном
састанку који је данас почео
у Румунији, министри спољних послова чланица
НАТО, поред Украјине као главне теме, као и уласка Шведске и Финске у алијансу, бавиће се и Босном и Херцеговином. Тачније, како је то објаснио
генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, јачањем
помоћи Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији, "партнерским земљама које се суочавају са руским притиском на различите начине.“
Шта подразумева јачање помоћи НАТО-а
На питање, шта би то јачање помоћи могло да подразумева, декан Факултета за безбедност у Бањалуци др Ћеранић нема дилему:
„То подразумева нове притиске на БиХ у смислу да се она инкорпорира у ту алијансу. Та помоћ о којој генерални секретар НАТО-а Столтенберг говори БиХ нити је потребна, нити је тај захтев усаглашен у институцијама БиХ, а Председништво БиХ је адреса која креира спољну политику.“
Управо зато што је то тако и што је за приступање НАТО-у потребна сагласност сва три члана Председништва, односно оба ентитета, БиХ и не може да рачуна на чланство у северноатлантској алијанси, колико год би то у Сарајеву желели. Претходни српски члан у Председништву БиХ и актуелни председник РС Милорад Додик недвосмислено је толико пута указао на то да
Република Српска не мења
став о војној неутралности, односно да се
противи уласку БиХ у НАТО. Званичнике РС на такав став обавезује и Декларација Скупштине РС.
На питање, да ли се може очекивати да то јачање помоћи НАТО-а БиХ буде у неком војном смислу, Ћеранић за Спутњик каже да је тешко предвидети шта су они ту замислили.
„Шта значи помоћ? Послаће оружаним снагама БиХ ново оружје, или још јачи контигент Еуфора? Шта год да ураде, они не могу да промене емоције Срба, нити сузбију тај, како кажу, малигни руски утицај. Руса овде нема, а друга је ствар ко за кога навија. Као што Руси за Србију навијају када игра на светском првенству, тако би и Срби навијали за Русе да су на том првенству. Реч је о емоцијама. Емоције не можете угушити топовима, авионима, ракетама“, каже наш саговорник.
Министарка БиХ опет на своју руку
На констатацију да ће се другог дана скупа у Букурешту, савету НАТО-а придружити и министарка спољних послова Босне и Херцеговине Бисера Турковић, он напомиње да то ради приватно, на своју руку, без јасно дефинисаних ставова Председништва БиХ.
„И није јој то први пут. О свему томе је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик раније говорио, а није тешко претпоставити да ни новоизабрани српски члан Председништва, госпођа Цвијановић, има исто мишљење. Дакле, Бисера Турковић говори у своје име и то је њен приватан став и њених налогодаваца из партије којој припада“, истиче стручњак за безбедност.
Констатујући да су стране војне снаге у БиХ већ присутне кроз мисију снага ЕУ, Еуфор Алтеа, чији је продужетак мандата у Савету безбедности УН усаглашен на годину дана, где ништа није било спорно ни са српске стране, Ћеранић, сматра да би НАТО овом причом о „помоћи БиХ“ сам себи да помогне.
По његовом мишљењу, НАТО је захваћен дезинтеграционим процесима, има проблеме у свом дворишту и настоји да скрене пажњу са њих, додаје наш саговорник.
„Јесу ли у БиХ присутни руски војници, руски инструктори, или било шта у некој форми која би могла да забрине НАТО. Нису, него то НАТО чини ради своје промоције и скретања пажње са проблема који јесу присутни, а тичу се самог опстанка НАТО“, оцена је Ћеранића.
Необјективност ратоборне алијансе
Зато он то „јачање помоћи“ БиХ види у сфери информационих операција.
На питање, како је могуће да НАТО присуство руског утицаја у БиХ сматра непожељним, а сопствено не само пожељним него чак најављује и јачање помоћи у сузбијању руског утицаја, Ћеранић каже да од једне војне организације која је више пута показала своју ратоборност не може да се очекује објективност, нити да су решења која нуде у функцији очувања мира.
Познато је да НАТО у Украјини ратује против Русије кроз достављање помоћи, инструктора, оружја… Они нису објективни, јер су страна у сукобу и желе да у њега увуку и друге земље на овај, или онај начин. А то, како истиче, не треба ни БиХ, ни Србији, ни у војном, ни у другом смислу, попут увођења санкција Русији. Поготово што ће се све завршити преговорима Русије и САД, односно НАТО-а, закључио је Ћеранић за Спутњик.
