https://sputnikportal.rs/20221129/sta-su-naucnici-otkrili-na-najstarijem-otkrivenom-primerku-mozga-na-svetu-1147018078.html
Шта су научници открили на најстаријем откривеном примерку мозга на свету
Шта су научници открили на најстаријем откривеном примерку мозга на свету
Sputnik Србија
Новооткривени мозак у фосилу зглавкара старог 525 милиона година по свему судећи је најстарији мозак пронађен до сада и можда разјашњава енигму о томе како су... 29.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-29T23:00+0100
2022-11-29T23:00+0100
2022-11-29T23:00+0100
наука и технологија
археологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112195/24/1121952443_0:97:1921:1177_1920x0_80_0_0_e8e244ae2d2e9ed01c58068ab5b996f9.jpg
Стручњаци су изненађени како је мозак у овом сићушном лобоподију познатом као cardiodictyon catenulum остао тако дуго очуван. Приметили су да се састоји од три дела који се разликују од нервног система. То је важно откриће јер указује на то да се мозак развио одвојено од главе и нервног система.Ван свих очекивањаНаиме, претходно се сматрало да су мозгови ових створења подељени у сегменте неуралних структура званих ганглије, баш као и нервни систем у трупу.Фосил је осамдесетих година прошлог века откривен у кинеској покрајини Јунан. Црволики C. catenulum се у древно доба кретао морским дном помоћу више пари меких ногу. Будући да је фосил велики само један и по центиметар, научници нису могли да га сниме рендгеном.Уместо тога, користили су методу хроматског филтрирања, где се низ дигитализованих слика високе резолуције користи за филтрирање различитих таласних дужина светлости да би се мапирала унутрашња структура.Откривена морфологија главе и мозга потом је упоређена са другим фосилима, данашњим зглавкарима и њиховим обрасцима експресије гена. Поређења сугеришу да се исти план организације мозга наставља пола милијарде година.Заједнички генетски план за стварање мозгаЗглавкари су најбројнија врста у животињском царству, а у њих спадају инсекти, ракови, паукови и стоноге. Након лобоподија дошли су еуартроподи, а њихови данашњи потомци су баршунасти црви (phylum onychophora) који живе у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Америци.„У време када су велики геолошки и климатски догађаји преобликовали планету, једноставне морске животиње као што је cardiodictyon створиле су најразноврснију групу организама на свету - еуартроподе - који су се временом проширили на свако ново станиште на Земљи“, рекао је Страусфелд, пренео је „Сајенс алерт“.Истраживање назива The lower Cambrian lobopodian Cardiodictyon resolves the origin of euarthropod brains објављено је у часопису Science.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
археологија, живи свет и генетика
археологија, живи свет и генетика
Шта су научници открили на најстаријем откривеном примерку мозга на свету
Новооткривени мозак у фосилу зглавкара старог 525 милиона година по свему судећи је најстарији мозак пронађен до сада и можда разјашњава енигму о томе како су еволуирали мозгови код ових бескичмењака.
Стручњаци су изненађени како је мозак у овом сићушном лобоподију познатом као cardiodictyon catenulum остао тако дуго очуван. Приметили су да се састоји од три дела који се разликују од нервног система. То је важно откриће јер указује на то да се мозак развио одвојено од главе и нервног система.
Наиме, претходно се сматрало да су мозгови ових створења подељени у сегменте неуралних структура званих ганглије, баш као и нервни систем у трупу.
„Нисмо очекивали ћемо видети овакву анатомију јер се већ више од сто година сматра да су главе и мозгови модерних зглавкара, и неки од њихових фосилизованих предака, сегментирани“, рекао је научник Николас Страусфелд са Универзитета Аризона.
Фосил је осамдесетих година прошлог века откривен у кинеској покрајини Јунан. Црволики C. catenulum се у древно доба кретао морским дном помоћу више пари меких ногу. Будући да је фосил велики само један и по центиметар, научници нису могли да га сниме рендгеном.
Уместо тога, користили су методу хроматског филтрирања, где се низ дигитализованих слика високе резолуције користи за филтрирање различитих таласних дужина светлости да би се мапирала унутрашња структура.
Откривена морфологија главе и мозга потом је упоређена са другим фосилима, данашњим зглавкарима и њиховим обрасцима експресије гена. Поређења сугеришу да се исти план организације мозга наставља пола милијарде година.
Заједнички генетски план за стварање мозга
„Идентификовали смо заједнички потпис свих мозгова и како су настали. Схватили смо да су сваки домен мозга и његове одговарајуће одлике одређени истом комбинацијом гена, без обзира на врсту коју смо посматрали. То показује заједнички генетски основни план за стварање мозга“, изјавио је еволуциониста Френк Хирт са Универзитета Кингс колеџ у Лондону.
Зглавкари су најбројнија врста у животињском царству, а у њих спадају инсекти, ракови, паукови и стоноге. Након лобоподија дошли су еуартроподи, а њихови данашњи потомци су баршунасти црви (phylum onychophora) који живе у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Америци.
„У време када су велики геолошки и климатски догађаји преобликовали планету, једноставне морске животиње као што је cardiodictyon створиле су најразноврснију групу организама на свету - еуартроподе - који су се временом проширили на свако ново станиште на Земљи“, рекао је Страусфелд,
пренео је „Сајенс алерт“.
Истраживање назива The lower Cambrian lobopodian Cardiodictyon resolves the origin of euarthropod brains објављено је у часопису Science.
