https://sputnikportal.rs/20221201/astronomi-uhvatili-poslednji-vrisak-zvezde-u-crnoj-rupi--1147175206.html
Астрономи ухватили последњи „врисак“ звезде у црној рупи
Астрономи ухватили последњи „врисак“ звезде у црној рупи
Sputnik Србија
Два одвојена тима научника утврдила су да је мистериозни сјај који се појавио на небу у фебруару 2022. године, назван АТ2022цмц, био астрофизички млаз који је... 01.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-01T23:00+0100
2022-12-01T23:00+0100
2022-12-01T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/02/1132120669_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_85e010272b2edbcfec3b16a0e818465f.jpg
Хватање таквог догађаја у свемирским дубинама права је реткост за астрономе, а споменути АТ2022цмц представља уједно и најудаљенији такав догађај досад уочен.„Научници су последњи пут открили један од ових млазева пре више од једне деценије. Из података које имамо можемо проценити да се релативистички млазови лансирају у само један посто тих деструктивних догађаја, чинећи АТ2022цмц изузетно ретком појавом. Заправо, блесак светла из догађаја је међу најсветлијим икад опаженим“, рекао је амерички астроном Мајкл Кофлин са Универзитета Минесота Твин ситис.Два рада су објављена у Нејчер и Нејчер астрономи.Много тога се дешава у нашем дивљем Универзуму, много сусрета и догађаја – супернове, брзи радио-рафали, судари звезда, интеракције у компактним бинарним системима и махнитости храњења црних рупа – који су непредвидиви, избацујући привремене блескове светлости које букте широм пространство свемира, а затим нестају, пише портал „Сајенс алерт“.Споменути догађај у фебруару је ухватио телескоп који снима небо северне хемисфере свака два дана. Након тога је 20 других телескопа широм света и у свемиру кренуло у акцију и ухватило хрпу података о том ретком космичком обеду.Из богатства тих информација, тим научника предвођен Кофлином и астрономом Игором Андреонијем са Универзитета Мериленд утврдио је да је догађај настао као последица плимног поремећаја, који је настао док је брзоротирајућа супермасивна црна рупа, масе око 500 милиона пута веће од Сунчеве, гутала звездани материјал огромном брзином, отприлике реда величине од пола масе Сунца годишње.Плимни поремећаји су екстремни и настају када звезда залута мало преблизу црној рупи. Плимне силе у гравитацијском пољу те црне рупе растежу звезду, вукући је тако снажно да се она растргне, а њене крхотине потом падају у црну рупу. Тај процес производи блесак светлости, који с временом бледи, али можемо га открити са Земље ако је тај блесак довољно јак.Но то ипак није оно што је произвело светлост коју су астрономи видели из АТ2022цмц.Ствари су изгледале прилично нормално прва три дана. Затим смо то погледали рендгенским телескопом и открили смо да је извор пресветао. Тај догађај био је 100 пута јачи од најснажнијег накнадног сјаја гама-зрака. Било је то нешто изванредно, каже астроном Дерај Пашам с МИТ-а, вођа другог истраживања.Анализа те студије открила је да је узрок светлости био астрофизички млаз. Када се црна рупа храни, понекад сав материјал који се врти око ње не заврши изван њена хоризонта догађаја. Линије магнетског поља тик уз спољну страну хоризонта догађаја делују као акцелератори честица и материјал у близини црне рупе усмерава се дуж тих линија, где се избацује с полова црне рупе брзином блиском брзини светлости.У случају АТ2022цмц, један од тих млазова усмерен је равно према нама и путује брзином од 99,99 посто брзине свјетлости. Када се материјал креће према нама брзином блиском светлости, чини се светлијим него што заправо јест јер кретање производи промену фреквенције валне дужине светлости. Тај је учинак познат као релативистичко зрачење или Доплерово појачање, а та промена позната је као Доплеров учинак. АТ2022цмц је тек четврти догађај плиминог поремећаја потакнут Доплером икада откривен.Очекивања научника су да се може пуно научити из те умируће светлости која је до нас стигла с удаљености пола свемира. Примера ради, непознато је зашто неки поремећаји плиме и осеке имају млазеве, а неки не. Брзо окретање црне рупе могло би бити кључно за стварање тих млазова. Исто тако није јасно како супермасивне црне рупе настају и расту. Високе стопе храњења, попут оне коју показује црна рупа АТ2022цмц, могле би помоћи у решавању и те мистерије. Надаље, уочени догађај плимног поремећаја је и први откривен помоћу оптичког истраживања. Мноштво прикупљених података помоћи ће астрономима да у будућности идентифицирају више таквих догађаја.
https://sputnikportal.rs/20221129/naucnici-resavaju-tajnu-univerzuma-kako-nastaju-kosmicke-niti-foto-1146994937.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, магазин
наука и технологија, свемир, магазин
Астрономи ухватили последњи „врисак“ звезде у црној рупи
Два одвојена тима научника утврдила су да је мистериозни сјај који се појавио на небу у фебруару 2022. године, назван АТ2022цмц, био астрофизички млаз који је избио из масивне црне рупе док је „гутала“ звезду.
Хватање таквог догађаја у свемирским дубинама права је реткост за астрономе, а споменути АТ2022цмц представља уједно и најудаљенији такав догађај досад уочен.
„Научници су последњи пут открили један од ових млазева пре више од једне деценије. Из података које имамо можемо проценити да се релативистички млазови лансирају у само један посто тих деструктивних догађаја, чинећи АТ2022цмц изузетно ретком појавом. Заправо, блесак светла из догађаја је међу најсветлијим икад опаженим“, рекао је амерички астроном Мајкл Кофлин са Универзитета Минесота Твин ситис.
Два рада су објављена у
Нејчер и
Нејчер астрономи.
Много тога се дешава у нашем дивљем Универзуму, много сусрета и догађаја – супернове, брзи радио-рафали, судари звезда, интеракције у компактним бинарним системима и махнитости храњења црних рупа – који су непредвидиви, избацујући привремене блескове светлости које букте широм пространство свемира, а затим нестају,
пише портал „Сајенс алерт“.
Споменути догађај у фебруару је ухватио телескоп који снима небо северне хемисфере свака два дана. Након тога је 20 других телескопа широм света и у свемиру кренуло у акцију и ухватило хрпу података о том ретком космичком обеду.
Из богатства тих информација, тим научника предвођен Кофлином и астрономом Игором Андреонијем са Универзитета Мериленд утврдио је да је догађај настао као последица плимног поремећаја, који је настао док је брзоротирајућа супермасивна црна рупа, масе око 500 милиона пута веће од Сунчеве, гутала звездани материјал огромном брзином, отприлике реда величине од пола масе Сунца годишње.
Плимни поремећаји су екстремни и настају када звезда залута мало преблизу црној рупи. Плимне силе у гравитацијском пољу те црне рупе растежу звезду, вукући је тако снажно да се она растргне, а њене крхотине потом падају у црну рупу. Тај процес производи блесак светлости, који с временом бледи, али можемо га открити са Земље ако је тај блесак довољно јак.
Но то ипак није оно што је произвело светлост коју су астрономи видели из АТ2022цмц.
Ствари су изгледале прилично нормално прва три дана. Затим смо то погледали рендгенским телескопом и открили смо да је извор пресветао. Тај догађај био је 100 пута јачи од најснажнијег накнадног сјаја гама-зрака. Било је то нешто изванредно, каже астроном Дерај Пашам с МИТ-а, вођа другог истраживања.
Анализа те студије открила је да је узрок светлости био астрофизички млаз. Када се црна рупа храни, понекад сав материјал који се врти око ње не заврши изван њена хоризонта догађаја. Линије магнетског поља тик уз спољну страну хоризонта догађаја делују као акцелератори честица и материјал у близини црне рупе усмерава се дуж тих линија, где се избацује с полова црне рупе брзином блиском брзини светлости.
У случају АТ2022цмц, један од тих млазова усмерен је равно према нама и путује брзином од 99,99 посто брзине свјетлости. Када се материјал креће према нама брзином блиском светлости, чини се светлијим него што заправо јест јер кретање производи промену фреквенције валне дужине светлости. Тај је учинак познат као релативистичко зрачење или Доплерово појачање, а та промена позната је као Доплеров учинак. АТ2022цмц је тек четврти догађај плиминог поремећаја потакнут Доплером икада откривен.
Очекивања научника су да се може пуно научити из те умируће светлости која је до нас стигла с удаљености пола свемира. Примера ради, непознато је зашто неки поремећаји плиме и осеке имају млазеве, а неки не. Брзо окретање црне рупе могло би бити кључно за стварање тих млазова. Исто тако није јасно како супермасивне црне рупе настају и расту. Високе стопе храњења, попут оне коју показује црна рупа АТ2022цмц, могле би помоћи у решавању и те мистерије. Надаље, уочени догађај плимног поремећаја је и први откривен помоћу оптичког истраживања. Мноштво прикупљених података помоћи ће астрономима да у будућности идентифицирају више таквих догађаја.
