Апокалипса инсеката какве није било: Полако изумиру, последице ће бити тешке за цео свет
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Ентомолог Дејвид Вагнер је као дечак шездесетих година прошлог века често трчкарао породичном фармом у Мисурију и ловио свице, стављао их у стаклену теглу, потом затварао поклопац и ноћу је одлагао поред кревета. Али данас, попут многих инсеката у свету, свици нестају, како научници кажу, у глобалној апокалипси инсеката.
Док разне људске активности убрзано трансформишу планету, глобална популација инсеката опада стопом без преседана - до два одсто годишње. Због крчења шума, употребе пестицида, вештачког осветљења и промене климе ова ситна створења боре се за преживљавање заједно са усевима, цвећем и осталим животињама чија егзистенција зависи управо од њих.
„Инсекти су храна која је потребна свим птицама и рибама. Они су спона која повезује све слатководне и копнене екосистеме на планети“, каже Вагнер, који данас ради као ентомолог на Универзитету „Конектикат“.
Стабло живота
Инсекте налазимо готово свуда - пужу кроз крошње прашуме, укопавају се у тло, живе у слатководним језерима и, наравно, лете ваздухом. На биолошком „стаблу живота“, које класификује организме да би описало њихов међусобни еволуциони и генетски однос, инсекти спадају међу зглавкаре, један од 40 огранака животињског царства.
Када је у питању разноликост, инсекти су без премца јер чине две трећине од више од један и по милиона документованих животињских врста на свету уз додатне милионе инсеката који вероватно још нису откривени, кажу научници.
Поређења ради, на свету има отприлике 73.000 кичмењака или животиња, од људи, преко птица до риба и они представљају мање од петодсто познатог животињског царства, подаци су Међународне уније за очување природе (IUCN).
Њихова важност за околину је немерива. Инсектису кључни у ланцу исхране јер се њима хране птице, гмизавци и сисари, попут слепих мишева. За неке животиње инсекти су једноставно посластица. Орангутани уживају у конзумирању термита!
Око две хиљаде врста инсеката заступљено је у људској исхрани, али инсекти су пуно више од хране. Од њих зависе и пољопривредници јер им опрашују усеве и култивишу тло да би га одржали здравим и плодним. Инсекти глобално опрашују више од 75 одсто усева, а њихов „посао“ вредан је око 577 милијарди долара годишње.
Часопис „Био сајенс“ је објавио податак по ком у Сједињеним Државама инсекти обављају посао који је 2006. процењен на 57 милијарди долара годишње. Само инсекти балегари за сточарску индустрију САД обављају посао вредан око 380 милиона долара годишње. Истраживање је показало да разграђују ђубриво и „прекопавају“ тло на пашњацима.
Мање инсеката „значи мање хране, јер пада принос свих усева“, каже еколог Деј Гулсон са Универзитета у Сасексу.
Он додаје да опрашивање око 80 одсто биљака у природи зависи од инсеката.
„Ако број инсеката настави да се смањује, последице за екосистеме генерално и за људе могле би да буду катастрофалне“, каже Гулсон.
Смањење броја инсеката
У последњих 150 година свет је изгубио између пет и 10 одсто свих врста инсеката или између 250.000 и 500.000 врста, подаци су студије из фебруара 2020, објављене у часопису „Биолоџикал конзервејшен“.
У тропским пределима понекад је „изузетно тешко идентификовати инсекте, јер тамо има много више врста него што смо навикли“, каже еволуциони еколог Данијел Јанзен, професор са Универзитета у Пенсилванији. „Више врста има унутар 100 километара од мојег пребивалишта у националном парку на северозападу Костарике него у целој Европи“, додаје он.
Јанзен каже да је „теже открити проблем ако не знате тачно шта имате напољу“.
По анализи из априла 2020. објављеној у часопису „Сајенс“, планета Земља сваке деценије губи око девет одсто своје популације инсеката који живе на копну. Други рад из јануара 2021. године покушао је да представи јаснију слику стања, објединивши податке из више од 80 студија о инсектима. Откривено је да је годишње мање за један до два одсто инсеката. Поређења ради, људска популација годишње расте за нешто мање од један одсто.
„Чак и ако узмете најнижу границу од један одсто годишње, након само 40 година са планете нестаје више од једне трећине врста и једне трећине јединки, што значи да је изгубљена трећина целог стабла живота“, рекао је Вагнер, који је водио метастудију из 2021, објављену у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Стварност је, међутим, вероватно гора. Вагнеров тим нуди, како је казао, „невероватно конзервативну“ процену губитка, истакнувши да се бројне студије о инсектима спроводе у заштићеним подручјима као што су природни резервати.
Напуштена пољопривредна земљишта или градови вероватно би открили пуно мањи број инсеката.
Свет препун опасности
Нестанак инсеката не може да се припише ниједном појединачном узроку. Становништво се суочава савише истовремених претњи - од губитка станишта и индустријског начина гајења до промена повезаним са климом. Преоптерећење угљеником из канализације и вештачка ђубрива мочваре су претворили у „мртве зоне“, ноћно небо преплављује вештачко светло, а раст урбаних средина карактерише све више подручја под бетоном.
„Донедавно је губитак плодне земље био највећи појединачни покретач“ смањења броја инсеката, каже Вагнер и додаје: „Али климатске промене постају далеко озбиљнија и злокобнија претња јер се исушују делови планете који су раније били константно влажни. А то је апсолутно катастрофално за многе инсекте“.
Инсектима штети и увоз страних биљака, које почињу да доминирају новом животном средином.
Победници и губитници
Премда је ситуација за инсекте генерално прилично лоша, неким врстама инсеката успева прилагођавање и преживљавање.
„Генерално, инсекти штеточине успевају да се одрже јер се они брже размножавају и погодују им услови у којима „владају“ људи, као и сав отпад који људска врста производи јер у њега полажу јаја“, рекао је Гулсон.
Више температуре ваздуха, на пример, подстичу размножавање поткорњака планинског бора. Та врста је за двадесет година успела да десеткује отприлике 260.000 квадратних километара северноамеричких шума.
Са нестанком инсеката нестају и грабљивице које се њима хране. У Северној Америци готово све птице певачице своје младе хране инсектима.
Од 1970. број птица у Сједињеним Америчким Државама и Канади пао је за 29 одсто, што је 2,9 милијарди, а научници верују да је то повезано са мањим бројем инсеката у свету. Нека истраживања упућују на то да све већа употреба инсектицида утиче на смањење броја ластавица.
Вагнер закључује да „природа једноставно нестаје врло споро. С нестанком инсеката „нестају гране и гранчице стабла живота. Поступно га уништавамо, а за собом остављамо огољено и ружно стабло“, пренео је „Индекс“.
