00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Андреј Бели“
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Цене нафте расту док ембарго на руску нафту ступа на снагу

© AP Photo / DAVE WATSONНафтна пумпа на налазишту у Новом Мексику
Нафтна пумпа на налазишту у Новом Мексику - Sputnik Србија, 1920, 07.12.2022
Пратите нас
За Русију је ограничење цена нафте и нафтних деривата покушај манипулације основним принципима слободног тржишта. Она ће продавати само нафту и нафтне деривате оним земљама које ће са њом радити у складу са тржишним условима, чак и ако буде морала да смањи производњу.
У оквиру санкција наметнутих Русији, ЕУ је прошлог петка постигла споразум о ограничењу цена руске нафте којом се државе снабдевају морским путем на 60 долара по барелу. Истог дана одлуци су се придружиле и чланице Г7 и Аустралија.
Ограничење цена прати одлука донета још у јулу, о ембаргу на руску нафту којом се државе купци снабдевају морским путевима. Замишљена са циљем да казни Русију због извођења специјалне војне операције у Украјини, ограничења усвојена прошлог лета предвиђала су потпуну забрану увоза све руске сирове нафте од 5. децембра 2022, а нафтних деривата од 5. фебруара 2023.
Иницијатива за ограничење цена датира још из јуна 2022, када је Г7 осмислила механизам који би омогућио трећим странама да наставе да увозе руску сирову нафту користећи само танкере Г7 и ЕУ, осигуравајућих друштва и кредитних институција под условом да се роба прода за мање од 60 долара по барелу.
Ограничење цена руске нафте посејао је раздор унутар ЕУ - полемике су трајале месецима. У жељи да што више нашкоде Москви, Пољска, Литванија и Естонија залагале су се да се цена ограничи на чак 30 долара по барелу, док су се Грчка, Малта и Кипар цењкали за ограничење по вишој цени или барем компензацију како би заштитили своје бродарство.
Са друге стране, заменик руског премијера Александар Новак истакао је да ће Русија, уколико ограничење ступи на снагу, или преусмерити снабдевање нафтом „тржишно оријентисаним партнерима“, или смањити производњу. Без обзира на упозорења и потпуно свестан потенцијалног хаоса на енергетским тржиштима уколико Русија смањи производњу, Запад је наставио да спроводи план.
Како се забрана увоза не односи на нафту која се у ЕУ допрема нафтоводима, Мађарска, Словачка и Чешка наставиће да је примају кроз нафтовод Дружба; Бугарској је одобрено изузеће до краја 2024, док што се тиче нафтних деривата, стање није баш најјасније.
Хрватској је дозвољено да увози неке нафтне деривате, а Чешка ће од сировина руског порекла моћи да производи бензин и дизел. Како Европљани могу да увозе и неруску нафту која иде преко Русије, азербејџанска, туркменска и казахстанска нафта која се отпрема са терминала Уст-Луга и Новоросијск није под мерама. Чини се да ће исто важити и за летонске такозване „мешавине“ из Вентспилса.
Цене нафте су у понедељак скочиле пошто је почео план за ограничавање цене руске нафте. Нафта типа Брент је поскупела за око 1 одсто, на више од 86 долара на азијском трговању.
Русија је критиковала оно што сматра покушајем манипулације „основним принципима слободног тржишта“. Она ће „продавати само нафту и нафтне деривате оним земљама које ће са нама радити у складу са тржишним условима, чак и ако морамо донекле да смањимо производњу“, рекао је Новак 4. децембра.
„Нећемо користити инструменте који су повезани са ограничењем цена. Сада тражимо механизме за забрану коришћења инструмента ограничења цена“, додао је потпредседник владе.
Русија неће извозити нафту и гас у оне земље које одлуче да ограниче цене енергената, као што је средином октобра најавио руски председник Владимир Путин, али прати ситуацију, изјавио је у недељу портпарол Кремља Дмитриј Песков.
„Наше акције базирамо на изјави председника Путина да нећемо трговати нафтом и нафтним производима или гасом са таквим земљама [које уводе границе цена]. Дакле, ово је наша позиција за сада“, рекао је Песков медијима.
Руска амбасада у Сједињеним Државама назвала је ограничење цена „опасном“ иницијативом, саопштивши:
„Кораци попут ових неизбежно ће резултирати повећањем неизвесности и наметањем већих трошкова за потрошаче сировина... Без обзира на тренутно кокетирање са опасним и нелегитимним инструментом, уверени смо да ће руска нафта и даље бити тражена."
Нико из Организације земаља извозница нафте и њених савезника (ОПЕК+) још није коментарисао нова ограничења против Москве. Међутим, у недељу је картел одржао састанак на коме је донео одлуку да задржи постојеће квоте за производњу нафте. Алијанса се раније сложила да смањи производњу за 2 милиона барела дневно од новембра до краја 2023, због слабијих економских изгледа.
Стручњаци предвиђају несташицу нафте и дизел горива на европском тржишту као последицу ембарга, као и скок цена горива, што ће задати озбиљан ударац привреди ЕУ.
„Последице такве одлуке су очигледне: она ће довести до бујања тражње, поремећаја ланаца снабдевања и експлозивног раста цена горива широм света“, упозорио је први заменик председника Одбора за економску политику Савета Федерације Русије Иван Абрамов.
Истовремено, Русија је значајно повећала испоруке Кини, Индији, Турској, Африци и Блиском истоку и наставља да тражи и проналази алтернативна тржишта. Кина је од јануара до октобра купила од Русије 9,5 одсто више сирове нафте него у истом периоду прошле године - 71,97 милиона тона, што је Москви донело приход од 49,2 милијарде долара, како процењује први човек Росњефта Игора Сечина. Пекинг је постао највећи купац руске нафте која се допрема бродовима.
Иако је Москва друга после Саудијске Арабије по количини испорука у Кину, била је прва по томе колико је отпремила у Индију. Према аналитичарима Вортека, Њу Делхи је у октобру први пут примио више нафте из Русије морским путем него Европска унија – надмашивши континент за 34 одсто.
Што се тиче забране осигурања танкера, Турска је, на пример, признала осигурање за руске бродове, а исто је, према речима заменика директора Федералне агенције за поморски и речни саобраћај Александра Пошиваја, учинила и Индија.
Према изворима на које се позивају западни медији, Росњефт проширује сопствени посао са чартером танкера, Лукоил премешта своју нафту из нафтовода Баку-Тбилиси-Чејхан (Турска) у систем Каспијског нафтовода који није санкционисан. Русија је стално наглашавала да има широко потрошачко тржиште и да ће продавати нафту само под условима који су за њу повољни, преноси међународни Спутњик.
Тема емисије „Енергија Спутњика“ била је примена забране увоза руске нафте морским путем већини европских земаља и последице које ће та одлука донети.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала