https://sputnikportal.rs/20221207/kriza-pogodila-srpsku-gradjevinu-pad-10-odsto-drzava-sprema-mere-1147504133.html
Криза погодила српску грађевину: Пад 10 одсто, држава спрема мере
Криза погодила српску грађевину: Пад 10 одсто, држава спрема мере
Sputnik Србија
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, рекао је вечерас након учешћа на „Регионалној лук-ап еко конференцији“ на... 07.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-07T21:16+0100
2022-12-07T21:16+0100
2022-12-07T21:16+0100
економија
србија – економија
грађевинарство
тржиште некретнина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111154/17/1111541763_0:175:3021:1874_1920x0_80_0_0_c092468af0f6883b37799d1724fe53cb.jpg
„Грађевинарство у домаћем БДП-у учествује ове године у прва три квартала са 5,21 одсто, у прва два каватала је креирало 1,4 милијарде евра и то је бољи резултат од свих осталих земаља Балкана, јер је Албанија која је била иза нас имала 830 милиона евра прихода“, рекао је Весић за Танјуг.Навео је да је пад домаћег грађевинарства у трећем кварталу ове године износио 12,4 одсто, али да је такво кретање карактеристично и за велике земље ЕУ, што је утицај кризе, пре свега на приватни сектор грађевинске индустрије.Додао је да је у последњих пет година вредност радова у грађевинарству подигнута са 2,5 милијарди евра 2017. на више од пет милиајрди 2021. године, а да се до краја ове године очекује укупан пад од око 10 одсто.„Али ћемо и са тим падом имати већу вредност радова ове године него претходних, него је 2021. била екстремно добра и зато је тај пад толики када се мери ове у односу на претходну годину“, објаснио је Весић.Он је истакао да је српски премијер Ана Брнабић већ заказала састанке са надлежним институцијама и Привредном комором како би се размотриле мере које могу да обезбеде наставак снажног темпа развоја грађевинарства.Он је скренуо пажњу на то да је цена некретнина у Београду много виша него у другим престоницама суседних земаља, јер је просечна вредност квадрата у Београду средином године била 2.232 евра, док је у Сарајеву била 1.838 евра, у Скопљу 1.700 евра, у Подгорици 1.462, а у Тирани 1.143 евра.„Раст цена квадрата у првом полугодишту 2022. у односи на 2021. је био 11,7 одсто, што само говори о томе да расте потражња, што значи да уз добре мере можемо поново да дођемо у ситуацију да имамо већу изградњу и ја очекујем да се то догоди како се криза у Европи буде смиривала, јер она не може да траје довека“, рекао је Весић.
https://sputnikportal.rs/20221029/novi-rast-kamata-hoce-li-biti-nenaplativih-stambenih-kredita-1145306431.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, грађевинарство, тржиште некретнина
србија – економија, грађевинарство, тржиште некретнина
Криза погодила српску грађевину: Пад 10 одсто, држава спрема мере
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, рекао је вечерас након учешћа на „Регионалној лук-ап еко конференцији“ на Копаонику да ће до краја године пад грађевинске индустрије бити 10 процената, што је последица утицаја кризе на приватни сектор, али да ће држава донети мере за опоравак сиве гране привреде.
„Грађевинарство у домаћем БДП-у учествује ове године у прва три квартала са 5,21 одсто, у прва два каватала је креирало 1,4 милијарде евра и то је бољи резултат од свих осталих земаља Балкана, јер је Албанија која је била иза нас имала 830 милиона евра прихода“, рекао је Весић за Танјуг.
Навео је да је пад домаћег грађевинарства у трећем кварталу ове године износио 12,4 одсто, али да је такво кретање карактеристично и за велике земље ЕУ, што је утицај кризе, пре свега на приватни сектор грађевинске индустрије.
„Ми имамо исти ниво инвестиција државних пројаката, али се приватно грађевинарство теже одлучивало на инвестиције, јер нико не зна шта ће се дешавати са евром и да ли ће бити довољно енергената“, објаснио је Весић.
Додао је да је у последњих пет година вредност радова у грађевинарству подигнута са 2,5 милијарди евра 2017. на више од пет милиајрди 2021. године, а да се до краја ове године очекује укупан пад од око 10 одсто.
„Али ћемо и са тим падом имати већу вредност радова ове године него претходних, него је 2021. била екстремно добра и зато је тај пад толики када се мери ове у односу на претходну годину“, објаснио је Весић.
Он је истакао да је српски премијер Ана Брнабић већ заказала састанке са надлежним институцијама и Привредном комором како би се размотриле мере које могу да обезбеде наставак снажног темпа развоја грађевинарства.
„За нас је грађевинска индустрија изузетно важна, зато што доста утиче на наш БДП и креира релативно високе плате, јер је просечна плата 2021. године износила више од 64.000 динара“, навео је Весић.
Он је скренуо пажњу на то да је цена некретнина у Београду много виша него у другим престоницама суседних земаља, јер је просечна вредност квадрата у Београду средином године била 2.232 евра, док је у Сарајеву била 1.838 евра, у Скопљу 1.700 евра, у Подгорици 1.462, а у Тирани 1.143 евра.
„Раст цена квадрата у првом полугодишту 2022. у односи на 2021. је био 11,7 одсто, што само говори о томе да расте потражња, што значи да уз добре мере можемо поново да дођемо у ситуацију да имамо већу изградњу и ја очекујем да се то догоди како се криза у Европи буде смиривала, јер она не може да траје довека“, рекао је Весић.
