https://sputnikportal.rs/20221209/argentina-holandija-sport-fudbal-francuska-1998-mundijal-svetsko-prvenstvo-1147572322.html
Док је лопта од Мијатове пречке и даље летела према Београду...
Док је лопта од Мијатове пречке и даље летела према Београду...
Sputnik Србија
Четвртог јула 1998. године је у нашој земљи слављен Дан (комунистичког) борца, у Сједињеним Америчким Државама Дан независности, а Холанђани су те сунчане... 09.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-09T19:02+0100
2022-12-09T19:02+0100
2022-12-09T19:02+0100
катар 2022
катар 2022 – колумна
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147572176_0:192:1441:1003_1920x0_80_0_0_34e4169e058f952ce4db2b9eca8ec240.jpg
Дубоко религиозни навијачи „лала“ би га радо и канонизовали, али је фудбал, ипак, световна ствар, нема Бог ни времена, а ни намеру да се њиме бави, па је све завршено молитвама за добро здравље и још бољу форму великана амстердамског Ајакса и лондонског Арсенала, чији је члан у то време био плавокоси виртуоз.За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје.Док је лопта одбијена од „Мијатове пречке“ и даље летела према Београду, сународници и играчи селектора Хуса (Гуса) Хидинка славили су победу против наше репрезентације у осмини финала Светског првенства , крстећи све штенце у својој земљи именом стрелца одлучујућег поготка – Едгара Давидса званог Питбул.Размишљајући о финалу Светског шампионата одиграног 1978. године, репрезенти државе прилично поравнате с морем су са одређеном стрепњом очекивали четвртфинални дуел против Аргентине, надајући се да „гаучоси“ неће галопирати стазом утабаном у претходној рунди, у којој су после пенал –серије елиминисали Енглезе, јер би то значило да ће „лале“ опет доживети гажење, самим тим ће и фудбалски врт изгледати сиромашније за тада двоструког планетарног вицешампиона.Шефа стручног штаба Холандије плашила је и форма Габријела Батистуте, човека који је погађао мреже на три узастопна Првенства света (1994 – 2002), Роналд де Бур је упозоравао на могуће провокације „прљавих“ Јужноамериканаца (с разлогом, 93 прекршаја у четири меча + 8 жутих картона), али је све љубитеље фудбала, тренере, пензионисане играче, чак и његове помоћнике више требало да брине чињеница да је арбитража поверена Мексиканцу Артуру Бризију Картеру, пошто се на мондијалским утакмицама на којима је он делио правду „црвенело“ више него на митинзима Комунистичке партије Кине. До овог сусрета у пет наврата!Данијела Пасарелу, селектора Аргентине, освајача златне медаље у својству играча 1978. и осам године касније на ФИФА Светском купу , како гласи званични назив Светског првенства у фудбалу од 1974, није бринула садашњост, будућност поготово. Противник на стадиону Велодром у Марсеју још мање. Судија Картер најмање. Морила га је прошлост, тачније потез Дијега Арманда Марадоне, ког је оптужио да је својом допинг афером 1994. осрамотио и осујетио сународнике у походу на трећи пехар који додељује највиша „кућа фудбала“.Част и брука, рече Његош, живе довијека. И Марадона, какав год да је био.Његови земљаци су на овом сусрету били добри. Предобри. Али кратко.Игран је 13. минут утакмице кад је после центаршута у шеснаестерац „плаво – белих“ Бергкамп главом послао лопту удесно ка Патрику Клајверту, голман Карлос Роа је кренуо у сусрет нападачу Милана , „скратио“ угао истрчавањем, али је Холанђанин са 10 метара „подбо“ лопту преко њега и гол –линије, па су се Аргентинци осећали као играчи танга у Гламочком глувом колу. Вођство представника Европе од 1:0.Међутим, да би се противник почешао по глави и запитао шта га је снашло, заслужан је „инсект“ из навалног реда јужноамеричке селекције.Свега 360 секунди након првог поготка на мечу, Верон је упутио лопту кроз лоше постављену одбрану ривала, Клаудио Лопез Вашкица остао усамљен, ушао у казнени простор и после (лажног) замаха са 11 метара , кроз ноге чувара мреже „лала“ Едвина ван дер Сара, погодио мрежу за поравнање резултата – 1:1.И бол и свраб. Неподношљиво да би „наранџасти“ кренули у противнапад до краја прилично офанзивног првог полувремена.У других 45 минута су фудбалери су играли дефанзивније него у првој половини утакмице, а судија Картер је ту чињеницу искористио да би се „нападачки“ играо живцима актера утакмице, нервима публике још више.Прво му је у 76. минуту Холанђанин Артур Нуман „навукао сомбреро на очи“, па је Мексиканац члана ПСВ-а „убо картонским кактусом“, да би 11 минута после тога Магаренце Ортега демонстрирао своју ћуд, упао у мишоловку сународника Брзог Гонзалеса, што је љубитељу црвених картона помогло да их искористи по 7. пут у каријери кад је реч о Мондијалима.Он је искористио картоне, Батистута стативу, а Денис Бергкамп шансу.Иако су врата према продужецима била одшкринута, врсни техничар их је залупио испред носа свима, отварајући она која његову дружину воде у полуфинале. И то у последњем минуту утакмице. Опет.Франк де Бур је „наранџасте“ половине терена филигрантски послао лопту пред гол Аргентине, шеф фудбалске компаније из „ниске земље“ ју је врхом копачке примио поред Ајале, у месту предриблао, а онда је, слично демонстрираном у групној фази против Јужне Кореје, спољним делом стопала са шест метара упутио дијагонални ударац у горњи угао. Роа на коленима, стрелац на трави, на семафору нове цифре – 2:1 за Холандију!До наредне станице у Француској 1998. Тамо га је чекао Бразил.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
катар 2022 – колумна, спорт, фудбал
катар 2022 – колумна, спорт, фудбал
Док је лопта од Мијатове пречке и даље летела према Београду...
Четвртог јула 1998. године је у нашој земљи слављен Дан (комунистичког) борца, у Сједињеним Америчким Државама Дан независности, а Холанђани су те сунчане суботе пре 24 године без размишљања могли заказати хитну седницу националног парламента с једном тачком дневног реда – увођење Дана Дениса Бергкампа. Или, како ону кажу, Берхкампа.
Дубоко религиозни навијачи „лала“ би га радо и канонизовали, али је фудбал, ипак, световна ствар, нема Бог ни времена, а ни намеру да се њиме бави, па је све завршено молитвама за добро здравље и још бољу форму великана амстердамског Ајакса и лондонског Арсенала, чији је члан у то време био плавокоси виртуоз.
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје.
Док је лопта одбијена од „Мијатове пречке“ и даље летела према Београду, сународници и играчи селектора Хуса (Гуса) Хидинка славили су победу против наше репрезентације у осмини финала Светског првенства , крстећи све штенце у својој земљи именом стрелца одлучујућег поготка – Едгара Давидса званог Питбул.
Размишљајући о финалу Светског шампионата одиграног 1978. године, репрезенти државе прилично поравнате с морем су са одређеном стрепњом очекивали четвртфинални дуел против Аргентине, надајући се да „гаучоси“ неће галопирати стазом утабаном у претходној рунди, у којој су после пенал –серије елиминисали Енглезе, јер би то значило да ће „лале“ опет доживети гажење, самим тим ће и фудбалски врт изгледати сиромашније за тада двоструког планетарног вицешампиона.
Шефа стручног штаба Холандије плашила је и форма Габријела Батистуте, човека који је погађао мреже на три узастопна Првенства света (1994 – 2002), Роналд де Бур је упозоравао на могуће провокације „прљавих“ Јужноамериканаца (с разлогом, 93 прекршаја у четири меча + 8 жутих картона), али је све љубитеље фудбала, тренере, пензионисане играче, чак и његове помоћнике више требало да брине чињеница да је арбитража поверена Мексиканцу Артуру Бризију Картеру, пошто се на мондијалским утакмицама на којима је он делио правду „црвенело“ више него на митинзима Комунистичке партије Кине. До овог сусрета у пет наврата!
Данијела Пасарелу, селектора Аргентине, освајача златне медаље у својству играча 1978. и осам године касније на ФИФА Светском купу , како гласи званични назив Светског првенства у фудбалу од 1974, није бринула садашњост, будућност поготово. Противник на стадиону Велодром у Марсеју још мање. Судија Картер најмање. Морила га је прошлост, тачније потез Дијега Арманда Марадоне, ког је оптужио да је својом допинг афером 1994. осрамотио и осујетио сународнике у походу на трећи пехар који додељује највиша „кућа фудбала“.
Част и брука, рече Његош, живе довијека. И Марадона, какав год да је био.
Његови земљаци су на овом сусрету били добри. Предобри. Али кратко.
Игран је 13. минут утакмице кад је после центаршута у шеснаестерац „плаво – белих“ Бергкамп главом послао лопту удесно ка Патрику Клајверту, голман Карлос Роа је кренуо у сусрет нападачу Милана , „скратио“ угао истрчавањем, али је Холанђанин са 10 метара „подбо“ лопту преко њега и гол –линије, па су се Аргентинци осећали као играчи танга у Гламочком глувом колу. Вођство представника Европе од 1:0.
Гледајући састав „гаучоса“, неупућени пратилац би помислио да је у питању смотра књижевних дела (бајки и басни) или изложба животиња, јер су тереном шпартали Роберто Ајала Миш, Хуан Себастијан Верон Мала вештица, Аријел Ортега Магаренце. Неком смешно, неком застрашујуће.
Међутим, да би се противник почешао по глави и запитао шта га је снашло, заслужан је „инсект“ из навалног реда јужноамеричке селекције.
Свега 360 секунди након првог поготка на мечу, Верон је упутио лопту кроз лоше постављену одбрану ривала, Клаудио Лопез Вашкица остао усамљен, ушао у казнени простор и после (лажног) замаха са 11 метара , кроз ноге чувара мреже „лала“ Едвина ван дер Сара, погодио мрежу за поравнање резултата – 1:1.
И бол и свраб. Неподношљиво да би „наранџасти“ кренули у противнапад до краја прилично офанзивног првог полувремена.
У других 45 минута су фудбалери су играли дефанзивније него у првој половини утакмице, а судија Картер је ту чињеницу искористио да би се „нападачки“ играо живцима актера утакмице, нервима публике још више.
Прво му је у 76. минуту Холанђанин Артур Нуман „навукао сомбреро на очи“, па је Мексиканац члана ПСВ-а „убо картонским кактусом“, да би 11 минута после тога Магаренце Ортега демонстрирао своју ћуд, упао у мишоловку сународника Брзог Гонзалеса, што је љубитељу црвених картона помогло да их искористи по 7. пут у каријери кад је реч о Мондијалима.
Он је искористио картоне, Батистута стативу, а Денис Бергкамп шансу.
Иако су врата према продужецима била одшкринута, врсни техничар их је залупио испред носа свима, отварајући она која његову дружину воде у полуфинале. И то у последњем минуту утакмице. Опет.
Франк де Бур је „наранџасте“ половине терена филигрантски послао лопту пред гол Аргентине, шеф фудбалске компаније из „ниске земље“ ју је врхом копачке примио поред Ајале, у месту предриблао, а онда је, слично демонстрираном у групној фази против Јужне Кореје, спољним делом стопала са шест метара упутио дијагонални ударац у горњи угао. Роа на коленима, стрелац на трави, на семафору нове цифре – 2:1 за Холандију!
Пасарелини пулени покошени попут „гаучоса“ ком су сви коњи побегли из штале, а Бергкамп, познат по страху од летења авионом, возио би се од среће и свемирским бродом.
До наредне станице у Француској 1998. Тамо га је чекао Бразил.
