Све о Минским споразумима
© AP Photo / Evgeniy Maloletka
Пратите нас
Споразуми из Минска, које су 2014. и 2015. године потписали представници Украјине, Доњецке и Луганске Народне Републике, Русије, Француске и Немачке, нису донели мирно решење сукоба у Донбасу.
Руски председник Владимир Путин је, говорећи у среду на састанку Савета за развој цивилног друштва и људска права, поменуо питање Минских мировних споразума из 2014. године.
Руски председник је рекао да западни политичари не воле да говоре о споразумима када их неко на њих подсети иако је требало да трасирају пут за мирно решавање сукоба у Украјини.
О чему се тачно радило у овим споразумима и шта је навело укључене стране да их потпишу?
Шта су Мински споразуми?
У фебруару 2014, демократски изабрана влада Украјине срушена је такозваним евромајданским пучем који су подржале западне силе. Државни удар је изазвао крвави сукоб у источним регионима земље где су људи који су одбили да се поклоне новом кијевском руководству формирали Доњецку и Луганску Народну Републику (ДНР и ЛНР) и прогласили независност.
Покушаји Кијева да уз помоћ војне силе новоформиране републике баци на колена нису успели. На брзину формиране милиције ДНР и ЛНР, наоружане свим оружјем које су могле да пронађу у локалним оружарницама, успеле су да зауставе нападе снага лојалних новој влади у Кијеву.
Пошто није успео да обезбеди одлучујућу победу на бојном пољу, Кијев је морао да прибегне мировним преговорима с обзиром да су и Русија и европске силе позивале на мирно решење сукоба. Преговори су, међутим, били отежани чињеницом да украјинска влада није била вољна да директно разговара са лидерима ДНР и ЛНР.
Усред ове деликатне и несигурне ситуације, новоформирана Трилатерална контакт група за Украјину коју су чиниле Украјина, Русија, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Нормандијска четворка коју су чиниле Украјина, Русија, Немачка и Француска успела је да дође до онога што ја постало познато као Мински споразуми. Они су тако названи јер су се разговори водили у белоруској престоници Минску као неутралној територији.
Први од ових споразума, Протокол из Минска, потписан је 5. септембра 2014. године, а његова ажурирана верзија, позната као споразум Минск 2, потписана је 12. фебруара 2015. године, када је претходна итерација споразума пропала јер није довела до окончања борбених дејстава.
Документи су у потпуности познати као „Протокол о резултатима консултација трочлане Контакт групе о заједничким корацима у циљу спровођења мировног плана украјинског председника Петра Порошенка и иницијатива руског председника Владимира Путина“. Порошенко је постао председник Украјине после свргавања Јануковича током пуча на Мајдану.
Шта пише у Минским споразумима?
Стране се обавезују на прекид ватре и повлачење својих снага са линије раздвајања.
Строго је забрањено присуство тешког наоружања у зони тампон зоне.
Ракетне системе „Ураган“ и „Смерч“, као и „Точка“ требало би повући на 70 километара од линије раздвајања.
Примену ових правила требало би надгледају посматрачи ОЕБС-а.
Поред размене заробљеника по принципу „сви за све“, стране се обавезују да амнестирају заробљене током оружаних сукоба.
Украјинска страна би требало да усвоји закон о специјалном статусу ДНР и ЛНР и да тамо одржи локалне изборе, узимајући у обзир став представника обе републике Донбаса. Дан након избора, Украјина би требало да преузме пуно контролу над државним границама.
Поред тога, Мински протоколи подразумевају спровођење реформе у Украјини, који предвиђају увођење концепта децентрализације у Устав земље који би требало да узме у обзир специфичности „појединих округа доњецких и луганских региона“.
Ко је потписао Минске споразуме?
Мински протокол потписали су чланови Контакт групе, као и лидери ДНР и ЛНР.
Дана 12. фебруара 2015. године, потписан је сет мера о примени Минских споразума (такозвани споразум из Минска 2), а у целини, документ се по садржају подудара са септембарским протоколом.
У име ОЕБС-а, Минске споразуме је потписала специјални изасланик те организације у Украјини Хајди Таљавини, а са украјинске и руске стране, документ су потписали бивши украјински председник Леонид Кучма и тадашњи руски амбасадор у Кијеву Михаил Зурабов. Мински протокол су потписали и тадашњи лидери ДНР и ЛНР, Александар Захарченко и Игор Плотницки.
Споразум Минск-2 постигнут је током састанка Нормандијске четворке, коју су чинили руски председник Владимир Путин, у то време немачка канцеларка Ангела Меркел, као и тадашњи председници Француске и Украјине, Франсоа Оланд и Петар Порошенко.
Ко је прекршио Минске споразуме?
Украјинска страна се у претходних пет година једноставно уздржавала од примене политичких одредаба Минских споразума, захтевајући уместо тога да се контрола над границом између територија ДНР и ЛНР прво преда Кијеву.
Те захтеве су, међутим, одбациле власти ДНР и ЛНР, као и Москва, сматрајући да, када се украјинске снаге једном домогну контроле над границом и на тај начин одсеку републике од спољног света, Кијев би могао силом оружја да покуша да угуши сву тамошњу опозицију.
Власти ДНР и ЛНР, као и Русије, у више наврата су оптуживале Кијев за илегално заузимање насеља у тампон зони и распоређивање тешке војне опреме.
Ситуација је додатно погоршана чињеницом да су европске силе у више наврата игнорисале чињеницу флагрантног одбијања Кијева да се држи Минских споразума, истовремено упорно критикујући ДНР и ЛНР за наводно кршење истих споразума.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров подсетио је у среду да су и украјински председник Владимир Зеленски и његов претходник Петар Порошенко отворено рекли да неће применити споразуме из Минска.
Ове изјаве су уследиле након што је руски председник Владимир Путин осудио украјинске власти због ефективног непоштовања Минских споразума, наводећи крајем фебруара да је документ престао да постоји много пре него што је Русија одлучила да призна ДНР и ЛНР.
Путин је 21. фебруара 2022. потписао указ о признавању република Донбаса – које су касније постале део Русије – као независних држава, у потезу који је уследио усред ескалације гранатирања, саботажа и снајперских напада на ЛНР и ДНР. Три дана касније, 24. фебруара, руски председник је најавио почетак специјалне војне операције у Украјини.
