https://sputnikportal.rs/20221211/ropstvo-u-21-veku-sta-znamo-o-kasti-haratina-u-mauritaniji-1147660971.html
Ропство у 21. веку: Шта знамо о касти Харатина у Мауританији
Ропство у 21. веку: Шта знамо о касти Харатина у Мауританији
Sputnik Србија
Ма колико се чинило чудним, ропство ни до данас није у потпуности искорењено. У Мауританији, на пример, постоји цела каста робова – Харатини. 11.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-11T10:15+0100
2022-12-11T10:15+0100
2022-12-11T10:26+0100
друштво
живот
мауританија
африка
харатини
ропство
дужничко ропство
свет
људска права
робови
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/0a/1147661519_0:68:720:473_1920x0_80_0_0_0edae7b50e0393b947b0cedea5122ee8.jpg
Чак и у случају да их власници ослободе, они свеједно не могу да студирају или раде у државном сектору. Сами Харатини потомци су црних робова који су у колонијализму завршавали на територији Мауританије. Тамо су били потчињени, укључујући и арапском становништву Мауританије.Харатинска повеља је покрет за слободу мауританских робова и заједно са организацијама за људска права редовно организује акције. То им омогућава да скрену пажњу на бесправан положај целог једног слоја мауританских грађана. Они верују да ће једног дана моћи да окончају ропство у својој земљи.Упркос сталним изјавама мауританске Владе да су успели да победе ропство, Харатини истичу да су им дата само нека ограничена права. Они би желели да буду равноправни са арапским становништвом или „белима“, како називају Арапе.Без права на суђењеИбрахим Билал Рамадан, директор Комисије за заштиту људских права у Сахелу (невладина организација за заштиту људских права у Мауританији) истиче да Харатини као слој мауританског друштва чине 50 одсто укупног становништва земље. Међутим, додаје да се у земљи често труде да их једноставно не примећују како се не би подизало осетљиво питање искорењивања традиционалног ропства.Према његовим речима, ропство је заправо инкриминисано мауританским законом. Али, у пракси фактички то не функционише, ослањајући се на традиоционално друштвено уређење.Без права на земљуРамадан је истовремено истакао да се Харатини традиционално баве земљорадњом, али да немају никаквих права на земљи.Реч је о томе да је мауританска влада још 1983. године донела Закон о непокретностима. Према његовим одредбама, земља припада држави и даје је онима који је обрађују. Али, у стварности, закон функционише другачије, јер право власништва имају само власници Арапи.Он је нагласио да се цео југ Мауританије бави пољопривредом, где живи и ради велики део представника харатинске касте, који су апсолутно бесправни.Религија као оправдањеСа друге стране, Јерба Улд Нафиа, лидер Харатинске повеље је истакао да након што је Мауританија стекла независност, локалне арапске власти одлучиле су да искористе верски фактор као оправдање ропства и зато су многи Харатини добровољно одустали од ослобађања. Робови због тога немају приступ образовању, из генерације у генерацију направио се зачарани круг.Истовремено, на законодавном нивоу, Харатинима није пружена никаква заштита од ропства: произлази да оно није дозвољено, али се и не кажњава.Он је додао да је таква слика образована још 60-их година прошлог века када је Мауританија постала независна. Тада су Арапи као владајућа елита прогласили једнакост за све, али никаква права за Харатине нису јасно прописана.Поред тога, лидер истиче да Харатини чине 50-55 одсто популације Мауританије, али и да су главна елита шеици арапских племена, који након независности расподељују утицај, посао и новац међу Арапима.Три вида савременог ропстваЛидер Харатинске повеље је такође истакао да тренутно у земљи постоје три типа ропства.Први су робови у сеоским срединама и оазама.Према његовим речима, пољопривреда је главни извор прихода за Мауританију, тако да је бесплатна радна снага тамо од велике користи. Истовремено, власници Арапи зарађују много од земље. Углавном живе у селима на граници са Алжиром.Други тип су ропски дужнички односи.Трећи тип ропства је најамно ропство. Арапи који су извођачи радова често запошљавају недавно ослобођене Харатине. Не закључују уговоре са њима и не дају им никаква права, као ни јасно дефинисану плату. Лидер Повеље је нагласио да тако тек ослобођени робови, заправо, поново падају у ропство.Шта је са мауританском владомПоред свега, влада Мауританије тврди да ни на који начин не подстиче ропство. Насупрот, својски доприноси социјалној интеграцији харатинске касте у мауританско друштво. О томе је причао и посланик у мауританском парламенту Абаб Улд Бењук.Према његовим речима, у овом моменту мауританска Влада спроводи програм „Социјална подршка“: посредством њега, харатинска каста треба да постане пуноправни члан друштва. Сада се за њих граде социјални станови у великим градовима Мауританије.
https://sputnikportal.rs/20210621/sramna-istorija-razvijenog-sveta-u-briselu-do-1958-godine-drzali-ljude-u-kavezima-foto-video-1125708783.html
мауританија
африка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
живот, мауританија, африка, харатини, ропство, дужничко ропство, свет, људска права, робови, спутњик објашњава
живот, мауританија, африка, харатини, ропство, дужничко ропство, свет, људска права, робови, спутњик објашњава
Ропство у 21. веку: Шта знамо о касти Харатина у Мауританији
10:15 11.12.2022 (Освежено: 10:26 11.12.2022) Ма колико се чинило чудним, ропство ни до данас није у потпуности искорењено. У Мауританији, на пример, постоји цела каста робова – Харатини.
Чак и у случају да их власници ослободе, они свеједно не могу да студирају или раде у државном сектору. Сами Харатини потомци су црних робова који су у колонијализму завршавали на територији Мауританије. Тамо су били потчињени, укључујући и арапском становништву Мауританије.
Харатини и сами себе сматрају грађанима другог реда: многи од њих су се привикли на чињеницу да је њихова судбина да цео живот служе својим господарима. Али, постоје и они који нису сагласни са тим и боре се за слободу.
Харатинска повеља је покрет за слободу мауританских робова и заједно са организацијама за људска права редовно организује акције. То им омогућава да скрену пажњу на бесправан положај целог једног слоја мауританских грађана. Они верују да ће једног дана моћи да окончају ропство у својој земљи.
Упркос сталним изјавама мауританске Владе да су успели да победе ропство, Харатини истичу да су им дата само нека ограничена права. Они би желели да буду равноправни са арапским становништвом или „белима“, како називају Арапе.
Ибрахим Билал Рамадан, директор Комисије за заштиту људских права у Сахелу (невладина организација за заштиту људских права у Мауританији) истиче да Харатини као слој мауританског друштва чине 50 одсто укупног становништва земље.
Међутим, додаје да се у земљи често труде да их једноставно не примећују како се не би подизало осетљиво питање искорењивања традиционалног ропства.
„Уосталом, и ја сам Харатин. Преко 20 година живео сам као роб и тек након ослобађања, могао сам да завршим школу. Затим сам био био у могућности да ослободим брата и целу његову породицу – тако је почео мој пут заштите права саплеменика“, испричао је он.
Према његовим речима, ропство је заправо инкриминисано мауританским законом. Али, у пракси фактички то не функционише, ослањајући се на традиоционално друштвено уређење.
„Чак иако случајеви о кршењу права представника касте Харатина дођу до суда, он ћути. Наши судови, као и цело наше друштво, практично нису спремни да заштите права угњетаваних. Култура господара где нико нема права да се расправља са њима, није нестала. Прекршиоци закона о ропству никада не добију пресуду: предмети само скупљају прашину на полицама“, објаснио је он.
Рамадан је истовремено истакао да се Харатини традиционално баве земљорадњом, али да немају никаквих права на земљи.
Реч је о томе да је мауританска влада још 1983. године донела Закон о непокретностима. Према његовим одредбама, земља припада држави и даје је онима који је обрађују. Али, у стварности, закон функционише другачије, јер право власништва имају само власници Арапи.
„Власници земље у Мауританији тренутно могу бити само представници арапских племена, чак иако су Харатини претходно ослобођени ропства. Али, Арапи користе непоколебљиво право власништва на земљи: између осталог и да би вршили притисак на Харатине у политичким и економским питањима. Тешко је чак изаћи на протест, ако знаш да твоја земља сутра може остати без земље“, рекао је правни заштитник.
Он је нагласио да се цео југ Мауританије бави пољопривредом, где живи и ради велики део представника харатинске касте, који су апсолутно бесправни.
Са друге стране, Јерба Улд Нафиа, лидер Харатинске повеље је истакао да након што је Мауританија стекла независност, локалне арапске власти одлучиле су да искористе верски фактор као оправдање ропства и зато су многи Харатини добровољно одустали од ослобађања. Робови због тога немају приступ образовању, из генерације у генерацију направио се зачарани круг.
„Арапи су могли да поробљавају Харатине још за време колонијализма. Тада је настао мит по коме је сам пророк Мухамед благословио поседовање робова, као и да роб не може отићи у рај без свог господара. Људи стварно верују у то и плаше се: иако су многи улеми говорили да то није у складу са исламским принципима“, објаснио је он.
Истовремено, на законодавном нивоу, Харатинима није пружена никаква заштита од ропства: произлази да оно није дозвољено, али се и не кажњава.
Он је додао да је таква слика образована још 60-их година прошлог века када је Мауританија постала независна. Тада су Арапи као владајућа елита прогласили једнакост за све, али никаква права за Харатине нису јасно прописана.
Поред тога, лидер истиче да Харатини чине 50-55 одсто популације Мауританије, али и да су главна елита шеици арапских племена, који након независности расподељују утицај, посао и новац међу Арапима.
„Харатини су завршили као најнижи слој, којима је максимално дозвољено да добију статус ослобођеног од ропства. Међутим, никаквих социјалних могућности немају. Могу да се образују у школи и то након ослобађања од ропства, немају приступ медицини. Посао ван пољопривреде је немогуће наћи. Да, постоје помаци у положају Харатина, али ропство нигде није нестало“, оцењује лидер.
Три вида савременог ропства
Лидер Харатинске повеље је такође истакао да тренутно у земљи постоје три типа ропства.
Први су робови у сеоским срединама и оазама.
Према његовим речима, пољопривреда је главни извор прихода за Мауританију, тако да је бесплатна радна снага тамо од велике користи. Истовремено, власници Арапи зарађују много од земље. Углавном живе у селима на граници са Алжиром.
Други тип су ропски дужнички односи.
„Мало цивилизованији тип ропства је градски. Харатини, који су остали у ропској зависности код елитних породица, постају послуга у њиховим кућама и владиним резиденцијама. Односно, чланови владе и министри који свуда говоре о укидању ропства, сами користе Харатине као робове. И, одлично знају да ће њихова деца ићи у школу, а деца њихових робова – неће“, објаснио је Улд Нафиа.
Трећи тип ропства је најамно ропство.
Арапи који су извођачи радова често запошљавају недавно ослобођене Харатине. Не закључују уговоре са њима и не дају им никаква права, као ни јасно дефинисану плату. Лидер Повеље је нагласио да тако тек ослобођени робови, заправо, поново падају у ропство.
Шта је са мауританском владом
Поред свега, влада Мауританије тврди да ни на који начин не подстиче ропство. Насупрот, својски доприноси социјалној интеграцији харатинске касте у мауританско друштво. О томе је причао и посланик у мауританском парламенту Абаб Улд Бењук.
„Схватите, мауританске власти се од самог добијања независности боре против ропства. То је за наше друштво веома тежак и болан процес. Тренутно му посвећујемо велику пажњу: адаптација Харатина у друштво мора да се подстиче јачањем социјалне сфере, а не само политичким одлукама“, сматра Улд Бењук.
Према његовим речима, у овом моменту мауританска Влада спроводи програм „Социјална подршка“: посредством њега, харатинска каста треба да постане пуноправни члан друштва. Сада се за њих граде социјални станови у великим градовима Мауританије.
