Олакшице за отплату кредита за не дај Боже – да ли је најгоре прошло
20:10 12.12.2022 (Освежено: 13:06 13.04.2023)
© Sputnik / СпутњикДинари
© Sputnik / Спутњик
Пратите нас
Одлуке НБС које омогућавају банкама да дају олакшице грађанима који не могу да измирују рате кредита су добре за обе стране, али су оне пре свега из предострожности, јер до сада није било проблема у отплати кредита, каже генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић. Поготов што се, како каже, нада да смо најгори период прегурали.
Народна банка Србије је усвојила две одлуке које ће због повећања камата на кредите дужницима који нису у стању да их отплаћују омогућити реструктурирање кредита. Тако је рок за отплату кеш и потрошачких, као и ауто-кредита три године дужи од досадашњег максималног.
Када је реч о стамбеним кредитима, дужницима ће и током наредне године бити омогућено да рок отплате продуже за пет година.
Мера за недај Боже
Рок у којем дужник може да поднесе захтев банци за одобравање реструктурирања по новим правилима није ограничен, али се реструктурирање на овај начин може спровести само једном.
„Са ове две нове одлуке НБС олакшано је банкама, јер им то зачи да могу да резервишу капитал чиме је постигнута стабилност банкарског сектора, а са друге стране то је помоћ грађанима који имају проблем у отплати својих месечних обавеза због раста каматне стопе“, каже Васић за Спутњик.
Наша централна банка је одлуке о олакшицама донела одмах пошто је референтну каматну стопу подигла са 4,5 на 5,0 одсто. Васић, међутим, ове одлуке види првенствено као олакшице из предострожности.
© Wikipedia / PedjaNbgОлакшице Народне банке Србије за оне дужнике који имају проблем са отплатом рата су из предострожности јер до сада није било проблема са сервисирањем кредита
Олакшице Народне банке Србије за оне дужнике који имају проблем са отплатом рата су из предострожности јер до сада није било проблема са сервисирањем кредита
© Wikipedia / PedjaNbg
Кредити до сада уредно сервисирани
Наш саговорник напомиње да, упркос расту референтне каматне стопе, како НБС, тако и Европске централне банке због чега је растао еурибор који утиче на висину рате кредита који су индексирани у еврима, то до сада није утицало на отплату кредита.
„Мислим да је ово више мера из предострожности, за не дај Боже, јер 2,8 одсто је ненапалативих кредита, односно кашњења у отплати кредита, је јако мали број и то је податак сличан оном из 2019. године, пре пандемије ковида. У зависности од тога колико ово све буде потрајало, ако инфлација крене да пада следће године, а надам се да хоће, мислим да ће мали број људи користити ову могућност“, каже наш саговорник.
Раст референтне каматне стопе, па тако и камата код пословних банака, које подижу и рату кредита, према тим подацима до сада не само да се није одразио на наплату кредита, него је врло мало утицао и на подизање нових.
Кредите се и даље подједнако подижу
Он напомиње да је према најновијем месечном извештају од 1. децембра кредитна активност смањена за 0,3 одсто. Додаје ипак да ће за анализу тога како стоје ствари бити потребно сагледати податке из неколико везаних месеци да би се могло поузданије оценити какав је утицај раста референтне каматне стопе на ново кредитно задуживање.
„За сад грађани и даље узимају кредите, привреда узима кредите. Ових 0,3 одсто није много у односу на пласмане у ранијем периоду, али да сачекамо још неки месец па да видимо да ли је то тренд. За очекивати је да буде смањење кредитне активности, али хајде да видимо како ће то да изгледа“, каже Васић.
Раст БДП као гарант
Он објашњава и зашто најновије одлуке НБС види пре свега као мере из предострожности. Подсећа да су међународне финансијске групације пројектовале раст нашег БДП-а за следећу годину од око 2,5 одсто, можда чак и три одсто, а то, како истиче, значи да ће бити и производње и зарада. Додаје да су стране директне инвестиције 3,4 милијарде долара, извоз ИТ усклуга скоро три милијарде.
Раст БДП-а од око 2,5 одсто, стране директне инвестиције и извоз ИТ услуга су гаранција да ће бити и производње и зараде што је најважније за отплату кредита
„Све то кад саберемо могли би у следећој години да прођемо боље у поређењу са неким другима, јер управо од тога зависи колико ће људи бити у могућности, односно да ли ће имати проблем у отплати кредита. Мислим да смо на добром путу“, оценио је први човек Удружења банака Србије.
Даљи раст камата диктира инфлација
На питање колико би онима који ипак уђу у реструктурирање кредита, јер немају другу могућност, банке могле да смање рату, он истиче да то зависи од више параметара и од процене банке колике су могућности клијента.
„Ово јесте усмерено на оне којима је то најпотребније, онима који имају проблем у сервисирању својих обавеза и продужавањем рока отплате смањује се рата. У том смислу тих неких 20-30 евра некима може да значи ко има варијабилну каматну стопу у својим уговорима и то би могло да буде једно од решења да се премости тај притисак раста каматних стопа. А до када ће каматне стопе да расту, односно базне каматне стопе све зависи од тога када ће се зауставити инфлација“, истиче Васић.
Он подсећа да се инфлација у Америци зауставила и кренула низбрдо, да се после 17 месеци зауставила и у ЕУ и нижа је него претходног месеца и верује да с почетком наредне године то може да буде случај и код нас. На питање да ли је то знак да је најгоре прошло, наш саговорник каже да се искрено нада.
Пик инфлације дотакнут
„Ако су они дотакли пик и инфлација кренула на доле то би и код нас могло да се деси. То базирам и на кретању цена енергената. Код нас се четврти пут заредом цена нафтних деривата смањује. Мислим да је један од главних генератора инфлације цена енергената, а онда условно речено и пољопривреда која зависи од енергената“, сматра овај банкар.
Он је сигуран да то смиривање инфлације значи да раст референтне каматне стопе не би ишао као до сада.
„Она би се вероватно и даље повећавала, али не нагло и скоковито, мада је то код нас и било постепено. Од један посто стигли смо до пет одсто и то би било вероватно настављено још у неком периоду док инфлација не дође у онај гранични овир од три одсто, плус, минус једн и по, да следећу годину завршимо према неким пројекцијама између девет и 11 одсто, а да се инфлација 2024. врати у коридор“ , каже наш саговорник.
Смањење рате и на други начин
А за оне које мучи неизвесност и који страхују од даљег повећања кључне каматне стопе, па тако и раста камата и рате кредита, а не желе да га реструктурирају, мимо ових олакшица постоји, како подсећа, и стара могућност предвиђена уговором. Њу клијент може да искористи уколико у међувремену дође до неких додатних средстава и тим новцем може да смањи главницу, а тиме и рату кредита, без плаћања пенала.
Он подсећа да је зависно од типа кредита и од банке у којој је подигнут, то отприлике сума од милион динара. Клијент може да у току 12 месеци смањи главницу до тог износа и да бира да ли ће тиме да смањи рату или да она остане иста и да скрати период отплате, објаснио је Васић.