Додик за Спутњик: ЕУ награђује Босну како би све нас окренули од Русије – неће успети!
20:02 17.12.2022 (Освежено: 20:07 17.12.2022)
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
Вест о добијању кандидатског статуса за БиХ нисам примио ни са радошћу, ни са тугом, већ са осећајем летаргије, на шта личи и сам процес евроинтеграција. То што се догодило политичка је одлука која нема везе ни са „стандардима“, нити са „европским вредностима“, каже у разговору за Спутњик председник РС Милорад Додик.
Када је прошлог јуна Украјина добила статус кандидата за чланство у ЕУ, постало је дегутантно да тај исти статус не добије и БиХ, каже Додик и додаје да сматра да се ради о закаснелој грижи савести Брисела. Међутим, грижа савести није једини разлог што је БиХ, према мишљењу председника Републике Српске у овом тренутку добила статус кандидата.
Кандидатски статус за БиХ – грижа савести Брисела
Да се ради о политичкој одлуци, а не о томе да је БиХ испунила тражене стандарде и услове, говори и чињеница да је она још увек међународни протекторат, наводи наш саговорник.
„Први пут се дешава да земља која је под протекторатом добије неки статус – постоји лажни високи представник, постоје судије Уставног суда који су странци – све то остаје и Европа се не обазире на своја ранија обећања да ће та питања бити решена пре кандидатског статуса. Када су предлагали 14 приоритета, у њима стоји да БиХ мора да буде суверена, да сама мора да одлучује. И све је то изгубљено. Дакле, искључиво је питање политике, а не стандарда“, категоричан је Додик.
Такође, како каже, процес добијања кандидатског статуса личи му на реакцију на односе између Русије и ЕУ, односно Запада.
„Они настоје да читав Балкан придобију на своју страну, али то свакако неће променити ништа. Ми ћемо и даље остати у добрим односима са Руском Федерацијом. И са свим другим земљама наравно. И са ЕУ. Видећемо на који ће начин они третирати приступ томе“, каже Додик.
Председник Републике Српске последњих година, како каже, размишља о томе, колико је процес евроинтеграција уопште потребан Босни и Херцеговини. Учлањење у ЕУ, према његовим речима, значи губитак суверенитета, који држава предаје Бриселу. Евробирократе су то увијале у обланду приче о европским стандардима и вредностима, а тога више нема.
Добијање кандидатског статуса за БиХ Додик више посматра као нешто што чиновницима у Бриселу служи да се хвале да су нешто урадили, а, како истиче, нису урадили ништа.
Последњих година све више размишљам да ли је процес придруживања Европској унији за нас, каже нам Додик:
„Делује да је то неизбежно, али то је зато што је Европа направила својеврстан систем окупације за земље које су на европуту, тако да најчешће системом кажњавања покушавају да добију сагласност за неко кретање. Докле ће то ићи, докле ће то људи трпети, да ли ће се Европа задржати… Углавном, један мој пријатељ кога веома ценим и који је дуго у политици, каже да, док ми дођемо до ЕУ, она ће се распасти. Тако да је и то варијанта, видећемо шта ће бити“.
Брз договор о формирању заједничких институција
Случајност је хтела да се истог дана када је Европски савет одлучио да БиХ добије статус кандидата за чланство у ЕУ, политички прваци из БиХ, победници на изборима из оба ентитета, састану и договоре формирање заједничких институција. Из РС су били присутни представници коалиције окупљене око Додиковог СНСД-а, а из другог ентитета представници ХДЗ-а и „Осморке“, коалиције окупљене око СДП-а.
Договор око формирања власти у заједничким институцијама пао је веома брзо, што је неуобичајено за босанскохерцеговачке услове.
Додик наводи да ће, за разлику од досадашњих пракси, заједничке институције власти бити формиране већ у првој половини јануара идуће године.
„До Нове године ће отпочети процедура, али имајући у виду процедуралне ствари, протоколе, заказивања и остало, у првој половини јануара и формално ће бити изабран Савет министара“, најављује председник Српске.
Српска добија економска министарства безбедности
Према закону, Република Српска у Савет министара делегира четири министра. На састанку са партнерима дефинисано је која министарства припадају РС. То су Министарство финансија и Министарство за економске односе са иностранством, као и Министарство безбедности, које је, према Додиковим речима од посебног значаја за Српску.
„Ми имамо политику везану за мигранте која не кореспондира ни са европском политиком у значајном обиму, нити кореспондира са политиком у другом делу БиХ. Ми не желимо да видимо мигранте стациониране на нашим просторима. И министарство безбедности имаће одређену улогу у свему томе. Мислим да је то важно“, каже он.
Четврто министарство које је договором припало Српској је Министарство људских права и избеглица.
„Ту има доста програма помоћи избегличкој популацији или онима моји се враћају путем изградње стамбених и других објеката. Мада реално, нема више потребе за таквим министарством које се бави избеглицама јер је то тема која се појављује само у административно-бирократским формама, али ту нема питања која се у оквиру редовних министарстава не могу решити. Дакле, та четири министарства“, истиче Додик.
Што се формирања заједничких институција тиче, наш саговорник напомиње да се не ради о коалицији, већ о партнерству странака које су на изборима у ентитетима добиле демократски легитимитет.
Стога је и направљено логично партнерство – са странкама из Федерације које су освојиле највећи број гласова.
О чланству у НАТО-у нема ни говора
Међутим, поред саме брзине којом је договор постигнут, упада у очи и чињеница да су учесници састанка пажњу обратили на оно што их спаја, а не на она питања (као што је чланство у НАТО) у којима се сукобљавају.
„Ми дискутујемо о томе, али то није део документа који смо потписали. Не преферира се НАТО ни у ком погледу. У сваком случају, наше основне, базичне политике остају исте. НАТО неће имати нашу подршку за чланство БиХ. Видим да неки кажу да је то прихваћено. Није тачно“, каже Додик и наглашава да је прихваћен програм реформи у коме се први пут напомиње да то не прејудицира чланство у Алијанси.
„Друга ствар, више нема комисије за интеграције са НАТО-ом, која је била до скоро, него има комисија за сарадњу са НАТО-ом. Према томе, све је то промењено. Они који говоре о томе, најбоље их демантују функционери НАТО који кажу да свака одлука о интеграцијама мора да буде усвојена на нивоу БиХ. Значи, ништа није одлучено. Ми то нећемо, ми пратимо Србију. И верујем да је, како се ствари одвијају, све мање могућности да ми будемо део тог савеза“, истиче Додик.
Сада, када је договор са партнерима из Федерације направљен, наш саговорник, како каже, очекује да буду одблокирани и сви развојни пројекти у РС који су, захваљујући ставу СДА, били заустављени.
Време је изгубљено, наглашава, али ако не буде сагласности за извођење пројеката у РС, неће бити ни сагласности за извођење пројеката у Федерацији.
