https://sputnikportal.rs/20221217/geopoliticki-zaokret-veka-sta-donosi-konacno-rodjenje-petrojuana-video-1148120061.html
Геополитички заокрет века: Шта доноси коначно рођење петројуана? /видео/
Геополитички заокрет века: Шта доноси коначно рођење петројуана? /видео/
Sputnik Србија
Ако је петродолар – један од узрока глобалне потребе за америчком валутом у којој лежи и значајан део укупне моћи САД – пре пола века настао када су Саудијска... 17.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-17T18:30+0100
2022-12-17T18:30+0100
2022-12-20T07:39+0100
економија
нови спутњик поредак с николом врзићем
свет – политика
свет
политика
свет – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/11/1148119007_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_d23b9cc73743138c48d7180e0ef6dc2e.jpg
У том случају, заиста су у праву и не претерују у свом ентузијазму они коментатори који су прошлонедељне самите председника Кине Си Ђинпинга са лидерима арапског света у Ријаду описали као „судбоносне“ и „епохалне“.Крај моногамног брака РијадаУосталом, као знак да ове оцене нису далеко од реалног може да послужи и амерички Си-Ен-Ен који у стилу киселог грожђа констатује да ће се „Саудијска Арабија и Кина усагласити око свега, од безбедности до нафте, али се слажу да се не мешају једна другој у унутрашња питања” – као да ће то утицати лоше, а не благотворно, на њихове односе – а и магазин „Форин полиси” није могао а да не примети: „Сијева посета Саудијској Арабији показује да је моногамни брак Ријада са Вашингтоном – окончан. У данашњем хладном рату, не само да Саудијска Арабија одбија да изабере страну, већ је вероватно да ће се додатно приближити Пекингу и Москви.”Уочи дуго најављиваног, нестрпљиво ишчекиваног и, без сумње, брижљиво припреманог путовања председника Кине Си Ђинпинга у званичну посету Саудијској Арабији, у којој се тим поводом окупио и читав арапски свет, пекиншки „Глобал тајмс” указао је да ће „могући споразум о слободној трговини, договори о продаји нафте у јуанима и будуће чланство у организацији БРИКС+ значајно ојачати везе Залива и Кине и додатно угрозити хегемонију САД”.„Настојање Кине да интернационализује јуан има атрактивног партнера у Ријаду: Пекинг купује више од 25 одсто саудијске нафте, и ако би ови дилови били исказани у јуанима, саудијска нафта помогла би кинеској валути да се истакне као глобална. Штавише, такав потез могао би да успостави преседан и наведе и остале земље извознице да се придруже у продаји нафте за јуане”, навео је блискоисточни портал „Мидл ист ај”, објашњавајући и додатне мотиве за овакав потез: „Казнене санкције против Русије оживеле су старе страхове од трговинског система заснованог на долару. Као резултат, земље попут Саудијске Арабије настоје да умање своју зависност од америчке валуте… Сасвим је сигурно да обновљени разговори о петројуану показују да нове алтернативе све више нагризају норме светског поретка америчке доминације.”Осетљиво питање за сад„Неки верују да се то већ догађа” – да своју нафту Саудијска Арабија Кини неким делом већ продаје у јуанима – „али ни Кинези ни Саудијци не желе то јавно да наглашавају”, опоменуо је Си-Ен-Ен, додајући да „и једни и други знају колико је то питање осетљиво за Сједињене Државе. Обе стране су претерано изложене долару а нема разлога да наставе да своју билатералну трговину обављају у валути треће стране. Поготово кад та трећа страна више није пријатељ ни једних ни других” те отуда, упозорава Си-Ен-Ен, „Сијева посета представља још један корак у правцу ерозије статуса долара као резервне светске валуте”.У настојању да одгонетне шта то заправо смерају Кинези и Саудијци, „„Волстрит џурнал” – који је први, још пре пола године, најавио тај револуционарни договор о продаји нафте за јуане уместо долара – сад указује и на још један важан и веома конкретан детаљ.Један од потписаних споразума, наиме, укључује „Индустријску и комерцијалну банку Кине, највећу кинеску комерцијалну банку која је непосредни учесник у ЦИПС-у, кинеској верзији СВИФТ-а (система за међународне финансијске трансакције који је под фактичком контролом Сједињених Држава), што најављује”, наводи „Волстрит џурнал”, „све дубљу финансијску сарадњу двеју земаља… Овај споразум предсказује будућност у којој се саудијске банке прикључују ЦИПС-у, што ће интензивирати употребу јуана у саудијско-кинеској трговини нафтом… Креатори политике у Сједињеним Државама због овога треба да се забрину.”Тектонски потресА онда се Савету за сарадњу у Заливу, да све наведене америчке разлоге за бригу и дефинитивно потврди, пред камерама обратио Си Ђинпинг.Кина ће, објавио је, од арапских партнера у Персијском заливу убудуће куповати још веће количине нафте и течног гаса, и то преко Шангајске берзе за нафту и природни гас. А купљене сировине плаћаће у јуанима.„Било који корак Саудијске Арабије у правцу одбацивања долара у трговини својом нафтом представљао би тектонски политички потрес”, сажето је после тога прокоментарисала агенција Ројтерс, уз напомену да су се „Саудијска Арабија и њени заливски савезници супротставили притиску САД да ограниче сарадњу с Кином и раскину односе с њиховим партнером из организације ОПЕК+, Русијом”.Што ће рећи да, насупрот оном хладном поздраву песницама саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана са председником САД Џоом Бајденом пре пет месеци у Џеди, наглашено церемонијална добродошлица за Си Ђинпинга у престоном Ријаду, све са авионима који су стварали димне завесе у бојама саудијске и кинеске заставе, није била ни случајна ни само симболична.Колики је значај посете кинеског председника Саудијској Арабији? Шта ће свету донети рађање петројуана? И како ће Америка на то да реагује?Визија и шпекулацијеУ „Новом Спутњик поретку” о овим су темама говорили аналитичар Бранко Павловић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.Саудијска Арабија и Кина успоставиле су дипломатске односе тек 1990. а сада су, само 32 године касније, стигле до таквог нивоа међусобних односа да је прошле недеље у Ријаду потписан Споразум о свеобухватном стратешком партнерству.„Још 1971. долар је, због прекомерног штампања без покрића, морао да напусти златну подлогу, што је пољуљало поверење у америчку валуту. Зато је, да би долар остао неопходан у остатку света, три године касније и направљен договор о искључивој продаји нафте за доларе, из чега је и проистекла потреба за доларима у свим сферама економије и у свим деловима света”, напомиње Бранко Павловић. „Сада се то мења, и зато ће постепено долар бити сведен на његову реалну снагу и екстрапрофити више неће моћи да се остварују. А највећи део америчке моћи не лежи у нуклеарним бомбама, већ у енормним приходима који проистичу из финансијских шпекулација; то би за САД био убедљиво најтежи ударац који су претрпели до сада.”С друге стране, упозорава Коркоделовић, „слабљење долара изазваће додатне сукобе и агресивност САД. О томе нам сведочи судбина оних који су раније покушали да изађу из доларског система, попут Садама Хусеина и Моамера Гадафија… Заливске земље одавно имају компликоване односе са САД, и свесне су шта је пресудило и Садаму и Гадафију, али су то морале да трпе све до сада, односно, до појаве опипљиве алтернативе коју чине Кина и Русија и њихове интегративне иницијативе као што су БРИКС+ и Шангајска организација за сарадњу.”Да се у томе, мимо јавности, подалеко одмакло, посведочио је недавно и председник Русије Владимир Путин који је указао на „хавала” систем плаћања који стотинама година постоји у међународним трансакцијама – „много пре него што се појавио западни банкарски систем” – а његова суштина своди се, указао је Путин, да ”пошиљалац даје новац посреднику у својој земљи, а прималац добија новац од посредника у својој земљи. Посредници склапају међусобна поравнања на основу онога што се модерно може описати као систем клиринга”. Овај стари систем, објавио је руски председник, сада се прилагођава новим информационим технологијама.„Паралелно теку процеси развоја мултиполарности и настојања да се интернационализује недоларски финансијски систем. То се не дешава стихијски, а украјинска криза само је још и додатно подстакла убрзање ових токова. Кина и Русија иду ка елиминисању долара из међусобне трговине, Русија и Индија такође, Русија и Иран, исто се дешава и у оквиру Евроазијске економске заједнице, сада и заливске земље иду ка томе… Сви ти партнери су, очигледно, преломили. И сад, замислите кад се таква мрежа направи… А планови за то су направљени, и сада је само питање времена када ће бити операционализовани”, закључује Борислав Коркоделовић.
https://sputnikportal.rs/20221214/rat-za-cipove-izmedju-amerike-i-kine--ulog-je-prevlast-u-svetu-1147943428.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
нови спутњик поредак с николом врзићем, свет – политика, свет, политика, свет – економија, економија
нови спутњик поредак с николом врзићем, свет – политика, свет, политика, свет – економија, економија
Геополитички заокрет века: Шта доноси коначно рођење петројуана? /видео/
18:30 17.12.2022 (Освежено: 07:39 20.12.2022) Ако је петродолар – један од узрока глобалне потребе за америчком валутом у којој лежи и значајан део укупне моћи САД – пре пола века настао када су Саудијска Арабија и остале заливске монархије пристале да своју нафту продају искључиво за доларе, значи ли то да, њиховом одлуком да нафту почну да продају и за јуане, та моћ Америке нестаје?
У том случају, заиста су у праву и не претерују у свом ентузијазму они коментатори који су прошлонедељне самите председника Кине Си Ђинпинга са лидерима арапског света у Ријаду описали као „судбоносне“ и „епохалне“.
Крај моногамног брака Ријада
Уосталом, као знак да ове оцене нису далеко од реалног може да послужи и амерички Си-Ен-Ен који у стилу киселог грожђа констатује да ће се „Саудијска Арабија и Кина усагласити око свега, од безбедности до нафте, али се слажу да се не мешају једна другој у унутрашња питања” – као да ће то утицати лоше, а не благотворно, на њихове односе – а и магазин „Форин полиси” није могао а да не примети: „
Сијева посета Саудијској Арабији показује да је моногамни брак Ријада са Вашингтоном – окончан. У данашњем хладном рату, не само да Саудијска Арабија одбија да изабере страну, већ је вероватно да ће се додатно приближити Пекингу и Москви.”
Уочи дуго најављиваног, нестрпљиво ишчекиваног и, без сумње, брижљиво припреманог путовања председника Кине Си Ђинпинга у званичну посету Саудијској Арабији, у којој се тим поводом окупио и читав арапски свет, пекиншки „Глобал тајмс” указао је да ће „могући споразум о слободној трговини, договори о продаји нафте у јуанима и будуће чланство у организацији БРИКС+ значајно ојачати везе Залива и Кине и додатно угрозити хегемонију САД”.
„Настојање Кине да интернационализује јуан има атрактивног партнера у Ријаду: Пекинг купује више од 25 одсто саудијске нафте, и ако би ови дилови били исказани у јуанима, саудијска нафта помогла би кинеској валути да се истакне као глобална. Штавише, такав потез могао би да успостави преседан и наведе и остале земље извознице да се придруже у продаји нафте за јуане”, навео је блискоисточни портал „Мидл ист ај”, објашњавајући и додатне мотиве за овакав потез: „Казнене санкције против Русије оживеле су старе страхове од трговинског система заснованог на долару. Као резултат, земље попут Саудијске Арабије настоје да умање своју зависност од америчке валуте… Сасвим је сигурно да обновљени разговори о петројуану показују да нове алтернативе све више нагризају норме светског поретка америчке доминације.”
„Неки верују да се то већ догађа” – да своју нафту Саудијска Арабија Кини неким делом већ продаје у јуанима – „али ни Кинези ни Саудијци не желе то јавно да наглашавају”, опоменуо је Си-Ен-Ен, додајући да „и једни и други знају колико је то питање осетљиво за Сједињене Државе. Обе стране су претерано изложене долару а нема разлога да наставе да своју билатералну трговину обављају у валути треће стране. Поготово кад та трећа страна више није пријатељ ни једних ни других” те отуда, упозорава Си-Ен-Ен, „Сијева посета представља још један корак у правцу ерозије статуса долара као резервне светске валуте”.
У настојању да одгонетне шта то заправо смерају Кинези и Саудијци, „„Волстрит џурнал” – који је први, још пре пола године, најавио тај револуционарни договор о продаји нафте за јуане уместо долара – сад указује и на још један важан и веома конкретан детаљ.
Један од потписаних споразума, наиме, укључује „Индустријску и комерцијалну банку Кине, највећу кинеску комерцијалну банку која је непосредни учесник у ЦИПС-у, кинеској верзији СВИФТ-а (система за међународне финансијске трансакције који је под фактичком контролом Сједињених Држава), што најављује”, наводи „Волстрит џурнал”, „све дубљу финансијску сарадњу двеју земаља… Овај споразум предсказује будућност у којој се саудијске банке прикључују ЦИПС-у, што ће интензивирати употребу јуана у саудијско-кинеској трговини нафтом… Креатори политике у Сједињеним Државама због овога треба да се забрину.”
А онда се Савету за сарадњу у Заливу, да све наведене америчке разлоге за бригу и дефинитивно потврди, пред камерама обратио Си Ђинпинг.
Кина ће, објавио је, од арапских партнера у Персијском заливу убудуће куповати још веће количине нафте и течног гаса, и то преко Шангајске берзе за нафту и природни гас. А купљене сировине плаћаће у јуанима.
„Било који корак Саудијске Арабије у правцу одбацивања долара у трговини својом нафтом представљао би тектонски политички потрес”, сажето је после тога прокоментарисала агенција Ројтерс, уз напомену да су се „Саудијска Арабија и њени заливски савезници супротставили притиску САД да ограниче сарадњу с Кином и раскину односе с њиховим партнером из организације ОПЕК+, Русијом”.
Што ће рећи да, насупрот оном хладном поздраву песницама саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана са председником САД Џоом Бајденом пре пет месеци у Џеди, наглашено церемонијална добродошлица за Си Ђинпинга у престоном Ријаду, све са авионима који су стварали димне завесе у бојама саудијске и кинеске заставе, није била ни случајна ни само симболична.
Колики је значај посете кинеског председника Саудијској Арабији? Шта ће свету донети рађање петројуана? И како ће Америка на то да реагује?
У „Новом Спутњик поретку” о овим су темама говорили аналитичар Бранко Павловић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
Саудијска Арабија и Кина успоставиле су дипломатске односе тек 1990. а сада су, само 32 године касније, стигле до таквог нивоа међусобних односа да је прошле недеље у Ријаду потписан Споразум о свеобухватном стратешком партнерству.
„То је производ визије кинеског руководства, које прави планове по неколико деценија унапред”, објашњава Борислав Коркоделовић. „Истовремено, земље у развоју све више увиђају да иза кинеског успеха стоји мукотрпан рад, а не шпекулације на финансијском тржишту.”
„Још 1971. долар је, због прекомерног штампања без покрића, морао да напусти златну подлогу, што је пољуљало поверење у америчку валуту. Зато је, да би долар остао неопходан у остатку света, три године касније и направљен договор о искључивој продаји нафте за доларе, из чега је и проистекла потреба за доларима у свим сферама економије и у свим деловима света”, напомиње Бранко Павловић. „Сада се то мења, и зато ће постепено долар бити сведен на његову реалну снагу и екстрапрофити више неће моћи да се остварују. А највећи део америчке моћи не лежи у нуклеарним бомбама, већ у енормним приходима који проистичу из финансијских шпекулација; то би за САД био убедљиво најтежи ударац који су претрпели до сада.”
С друге стране, упозорава Коркоделовић, „слабљење долара изазваће додатне сукобе и агресивност САД. О томе нам сведочи судбина оних који су раније покушали да изађу из доларског система, попут Садама Хусеина и Моамера Гадафија… Заливске земље одавно имају компликоване односе са САД, и свесне су шта је пресудило и Садаму и Гадафију, али су то морале да трпе све до сада, односно, до појаве опипљиве алтернативе коју чине Кина и Русија и њихове интегративне иницијативе као што су БРИКС+ и Шангајска организација за сарадњу.”
„У међувремену је направљена и међународна финансијска инфраструктура која подржава њихове политичке односе, уз платформе које омогућавају трговање у сопственим валутама, мимо америчког долара”, истиче Бранко Павловић.
Да се у томе, мимо јавности, подалеко одмакло, посведочио је недавно и председник Русије Владимир Путин који је указао на „хавала” систем плаћања који стотинама година постоји у међународним трансакцијама – „много пре него што се појавио западни банкарски систем” – а његова суштина своди се, указао је Путин, да ”пошиљалац даје новац посреднику у својој земљи, а прималац добија новац од посредника у својој земљи. Посредници склапају међусобна поравнања на основу онога што се модерно може описати као систем клиринга”. Овај стари систем, објавио је руски председник, сада се прилагођава новим информационим технологијама.
„Паралелно теку процеси развоја мултиполарности и настојања да се интернационализује недоларски финансијски систем. То се не дешава стихијски, а украјинска криза само је још и додатно подстакла убрзање ових токова. Кина и Русија иду ка елиминисању долара из међусобне трговине, Русија и Индија такође, Русија и Иран, исто се дешава и у оквиру Евроазијске економске заједнице, сада и заливске земље иду ка томе… Сви ти партнери су, очигледно, преломили. И сад, замислите кад се таква мрежа направи… А планови за то су направљени, и сада је само питање времена када ће бити операционализовани”, закључује Борислав Коркоделовић.
