Ко је био Свети Никола и зашто га славимо
20:54 18.12.2022 (Освежено: 22:15 22.12.2022)
CC0 / /
Пратите нас
Многи Срби славе Свeтог Николу као крсну славу и заштитника дома, али мало ко зна ко је он заиста био, како је живео, како је бранио праву веру и како је утицао на популарну културу.
Рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обали данашње Турске, Свети Никола је живео у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године. Његови родитељи, богати Грци Теофан и Нона, добили су га у време владавине римског цара Валеријана (253–260. године), похлепног човека који је због страсти за златом организовао војни поход на Персијско царство.
Руска икона из 16. века на којој је приказан Свети Никола са сценама из свог живота. Икона се чува у Националном музеју у Стокхолму, Шведска.
CC BY-SA 3.0 / анониман аутор/cropped photo /
При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископ патарски, са којим се касније и замонашио у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, Никола је продао цело имање и новац разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду, одликовао се милосрђем и многи су сматрали да ће наследити свог стрица као епископ. Ипак, будући да је био скроман, повукао се у самоћу спреман да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се тада јавио глас Господњи и рекао му: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада је напустио самачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тадашње Римско царство, данас област Турске).
Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се им у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николи, који је бранио праву веру.
Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и обележава тога дана, што је 19. децембар по новом календару.
Свети Никола, непознати аутор, уље на платну, 58,5×85 cm, средина 19. века. О икони не постоје други подаци, осим чињенице да је чувана заједно са другим предметима династије Обреновић, која је славила Светог Николу као крсну славу. Ова икона се налази у манастиру Враћевшница.
CC BY 4.0 / Muzej rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu/cropped photo /
Сахрањен је у саборној цркви мирликијске митрополије, а крајем 11. века његове мошти пренете су у Бари, у манастир светог Јована Претече. Осим што се спомен на дан смрти светог Николе обележава 19, односно 6. децембра, датум који се такође обележава у част Светог Николе је 22, односно 9. маја, у знак сећања на преношење његових моштију у Бари.
На православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу, пише Национална географија.
Утицај на популарну културу
Празник Светог Николе данас има велики значај у целом свету, јер је његов лик повезан са настанком лика Деда Мраза, а називају га Санта Клаус и Санта Николас. У подалпским земљама и регионима дан Светог Николе се доводи у везу са Крампусом, обичајем чије порекло сеже у немачко-словенску традицију.
Свети Никола се први пут у лику Деда Мраза појављује 23. децембра 1823. године након објављивања поеме анонимног аутора „Посете Светог Николе“ (данас познатије као „Ноћ пре Божића“) у месту Трој у држави Њујорк. Песма је касније приписана Клементу Кларку Муру. Многи од Деда Мразових модерних атрибута су установљени у овој песми, као што су вожња на санкама које слећу на кровове, улазак кроз димњак и пуна торба играчака.
Како су године пролазиле, Деда Мраз је у популарној култури еволуирао у велику, крупну особу. Један од првих уметника који је дефинисао модерни изглед Деда Мраза је Томас Наст, амерички карикатуриста из 19. века. Године 1863, слика Деда Мраза који је насликао Наст појавила се у недељнику „Харперс викли“.
