Дело генија: Грачаница – врхунска лепота византијске уметности /видео, фото/
18:30 20.12.2022 (Освежено: 15:07 05.02.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ која се отвара у галерији САНУ посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх византијске уметности из доба Палеолога.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена сутра у 19 часова у Галерији Српске академије наука и уметности, реализује се у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе, а плод је обележавања два јубилеја.
Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.
Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.
Грачаница – врх средњевековне византијске уметности
„Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик, што је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија, а то је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.
Дело генија
Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.
„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија.“
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Врхунска лепота византијске уметности
Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.
„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба.“
1/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
2/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
3/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Концепт изложбе подразумева представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“.
4/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
5/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина” се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд
6/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина” ауторке Александре Давидов Темерински.
7/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
1/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
2/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
3/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Концепт изложбе подразумева представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“.
4/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
5/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина” се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд
6/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина” ауторке Александре Давидов Темерински.
7/7
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви
Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самом простору.
„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција 'Силазак у ад', која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти.“
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Виртуелна презентација
Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.
Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешић приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.
„Циљ је да публици на прихватљив јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа.“
