https://sputnikportal.rs/20221220/spoljnoobavestajna-sluzba-rusije-otkriva-hitler-1933-godine-kovao-plan-za-drzavni-prevrat-u-sssr-1148231805.html
Спољнообавештајна служба Русије открива: Хитлер 1933. године ковао план за државни преврат у СССР
Спољнообавештајна служба Русије открива: Хитлер 1933. године ковао план за државни преврат у СССР
Sputnik Србија
Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер ковао је 1933. године планове за државни преврат у СССР, услед чега би, конкретно, од Белорусије требало направити немачку... 20.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-20T12:42+0100
2022-12-20T12:42+0100
2022-12-20T12:42+0100
русија
русија
свет
немачка
адолф хитлер
ссср
француска
велика британија
сад
служба за спољни обавештајни рад (свр)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112116/19/1121161903_0:0:2761:1554_1920x0_80_0_0_0f94886a6d1dbdbc6a284a5f3fe517ff.jpg
Овај податак се наводи у материјалу совјетске Спољнообавештајне службе, који датира најкасније од 19. септембра 1933. године.Према обавештајним подацима, планирано је да се Белорусија претвори у немачку колонију, при чему би у почетку требало да буде „потчињена новом режиму у Русији“, али би Немачка спровела потпуну индустријализацију.Такође је било речи о експанзионистичким плановима руководства Трећег рајха и постепеној анексији Белорусије.Лондон и Париз хтели да ратују против СССР у ФинскојДокументи СВР такође откривају да су Француска и Велика Британија почетком 1940. године хтеле да одуговлаче совјетско-фински рат како би у погодном тренутку, окренувши своје становништво против Совјетског Савеза, заједно напале ослабљени СССР из Финске.На основу извора, Париз и Лондон „желе да ратују против СССР на територији Финске“.Од самог почетка Зимског рата Запад је пружао не само дипломатску, већ и војну подршку Финској. Велика Британија и Француска донеле су одлуку да формирају експедиционе снаге за рат са СССР на страни Финске. Фактички, Лондон и Париз припремали су агресију против Совјетског Савеза. До ње није дошло, јер се рат завршио 13. марта 1940. године.САД спонзорисале нацистеУ документима СВР такође се наводи да су амерички политички и финансијски кругови уочи Другог светског рата у тајности помагали да се хитлеровски режим пумпа милијардама и бојали се да ће детаљи о томе изаћи на видело.Како се наводи у документу, све америчке новине објавиле су да је сер Роберт Хадсон, тадашњи министар за спољну трговину Велике Британије разговарао са немачким саветником за економију Волхатом, а да је тема била давање зајма од пет милијарди Немачкој.Поред тога, била је предвиђено да и ондашњи финансијски делатници са Волстрита помогну нацистима.Папа Пије XII знао за напад Немачке на СССРАкта СВР још откривају да је папа Пије XII је априла 1941. године знао за скори напад нацистичке Немачке на СССР, а језуитима на западним совјетским територијама у вези с тим било је наложено да се преместе ближе граници.У шифрованом телеграму који је стигао у Москву 3. маја 1941. године наводи се да је 23. априла одржан тајни састанак 400 језуита код папе, који им их је позвао да повећају активности на Истоку.Архивски материјали СВР, у које спадају и они из предратног периода, објављени су на сајту „Председничке библиотеке Б.Н. Јељцин“ у делу „Други светски рат у архивским документима“. Публикација је уприличена поводом 102. године од оснивања националне Спољнообавештајне службе 1920. године.За сто година свог постојања, Спољно обавештајна служба Русије добила је огромну количину најдрагоценијих информација, неопходних за осигурање безбедности и националних интереса СССР и Русије.
https://sputnikportal.rs/20210621/glavni-ruski-obavestajac-otkriva-sssr-znao-tacan-datum-hitlerovog-napada-1125712113.html
https://sputnikportal.rs/20150430/1601586.html
немачка
ссср
француска
велика британија
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112116/19/1121161903_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_7110e257b214b5108c115990e8be6767.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, свет, немачка, адолф хитлер, ссср, француска, велика британија, сад, служба за спољни обавештајни рад (свр), папа пије xii
русија, свет, немачка, адолф хитлер, ссср, француска, велика британија, сад, служба за спољни обавештајни рад (свр), папа пије xii
Спољнообавештајна служба Русије открива: Хитлер 1933. године ковао план за државни преврат у СССР
Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер ковао је 1933. године планове за државни преврат у СССР, услед чега би, конкретно, од Белорусије требало направити немачку колонију, а на њену територију преселити све Немце из совјетског Поволжја, произлази из архивских докумената Спољне обавештајне службе Русије (СВР), са којих је скинута ознака тајности.
Овај податак се наводи у материјалу совјетске Спољнообавештајне службе, који датира најкасније од 19. септембра 1933. године.
Према обавештајним подацима, планирано је да се Белорусија претвори у немачку колонију, при чему би у почетку требало да буде „потчињена новом режиму у Русији“, али би Немачка спровела потпуну индустријализацију.
Такође је било речи о експанзионистичким плановима руководства Трећег рајха и постепеној анексији Белорусије.
Лондон и Париз хтели да ратују против СССР у Финској
Документи СВР такође откривају да су Француска и Велика Британија почетком 1940. године хтеле да одуговлаче совјетско-фински рат како би у погодном тренутку, окренувши своје становништво против Совјетског Савеза, заједно напале ослабљени СССР из Финске.
Допис са обавештајним подацима из Кине који говори о томе, датира од 4. марта 1940. године, односно, то је био сам крај совјетско-финског Зимског рата. Према документу, није било искључено ни да се Немачка придружи поменутом рату.
На основу извора, Париз и Лондон „желе да ратују против СССР на територији Финске“.
Од самог почетка Зимског рата Запад је пружао не само дипломатску, већ и војну подршку Финској. Велика Британија и Француска донеле су одлуку да формирају експедиционе снаге за рат са СССР на страни Финске.
Фактички, Лондон и Париз припремали су агресију против Совјетског Савеза. До ње није дошло, јер се рат завршио 13. марта 1940. године.
У документима СВР такође се наводи да су амерички политички и финансијски кругови уочи Другог светског рата у тајности помагали да се хитлеровски режим пумпа милијардама и бојали се да ће детаљи о томе изаћи на видело.
Према наводима, совјетска Спољнообавештајна служба добила је 24. јула 1939. године од свог неименованог извора информације о покушајима америчке стране да сакрије да су се Англоамериканци припремили да дају велики зајам нацистима.
Како се наводи у документу, све америчке новине објавиле су да је сер Роберт Хадсон, тадашњи министар за спољну трговину Велике Британије разговарао са немачким саветником за економију Волхатом, а да је тема била давање зајма од пет милијарди Немачкој.
Притом, документи откривају да Хадсон је био у блиском контакту са Хербертом Хувером, који је од 1929-1933. године био амерички председник из Републиканске партије и „директно и непосредно умешан“ и заинтересован за британско-немачки договор.
Поред тога, била је предвиђено да и ондашњи финансијски делатници са Волстрита помогну нацистима.
Папа Пије XII знао за напад Немачке на СССР
Акта СВР још откривају да је папа Пије XII је априла 1941. године знао за скори напад нацистичке Немачке на СССР, а језуитима на западним совјетским територијама у вези с тим било је наложено да се преместе ближе граници.
У шифрованом телеграму који је стигао у Москву 3. маја 1941. године наводи се да је 23. априла одржан тајни састанак 400 језуита код папе, који им их је позвао да повећају активности на Истоку.
Истиче се да су „језуитима који су се налазили на Балтику, Западној Украјини и Белорусији дате инструкције да се постепено концентришу ближе граници, јер се убрзо након ликвидације грчког питања очекује офанзива Немачке против СССР“.
Архивски материјали СВР, у које спадају и они из предратног периода, објављени су на сајту „Председничке библиотеке Б.Н. Јељцин“ у делу
„Други светски рат у архивским документима“.
Публикација је уприличена поводом 102. године од оснивања националне Спољнообавештајне службе 1920. године.
За сто година свог постојања, Спољно обавештајна служба Русије добила је огромну количину најдрагоценијих информација, неопходних за осигурање безбедности и националних интереса СССР и Русије.