https://sputnikportal.rs/20221220/vecna-turandot-premijerno-u-beogradu-23-decembra-1148258674.html

Вечна „Турандот“ премијерно у Београду 23. децембра

Вечна „Турандот“ премијерно у Београду 23. децембра

Sputnik Србија

Опера Ђакома Пучинија „Турандот“, под диригентском управом Стефана Романија, у режији Марија Павла дел Монака, биће премијерно изведена 23. децембра у... 20.12.2022, Sputnik Србија

2022-12-20T16:04+0100

2022-12-20T16:04+0100

2022-12-21T21:40+0100

култура

култура – вести

друштво

класична музика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/02/1133896423_0:237:3013:1932_1920x0_80_0_0_e8d0ebea1d2ec14cd4d17f911de423a9.jpg

Ово оперско ремек-дело урађено је у копродукцији „Народног позоришта“ у Београду и „Опере и театра Мадленијанум“ који су до сада реализовали већ неколико веома успешних заједничких представа.Редитељ истиче да насловна јунакиња, као митски лик дела које је временски позиционирано у имагинарно доба старе Кине, упркос свом бајковитом окружењу, поседује изразито људске особине личности и врло реалне психичке расколе са којима се и обичан човек сусреће.„Подвлачим тематику заљубљивања, а не саме љубави, јер је управо заљубљивање принца Калафа у принцезу Турандот једна нуклеарна увертира, чији напон и опсесивна издржљивост спроводе дело и играју битну улогу у трансформацији саме Турандот. Она се, из једне хладнокрвне, ригидне и линеарне личности, претвара у нежно и хуманизовано људско биће које је разрешено тамнице сопствених мисли и које се ослобађа сопствене суровости“, открива млади и веома талентовани Марио Павле дел Монако који први пут режира у Београду.Маестро Стефано Романи, под чијом је палицом пре две и по године одржана премијера још једне Пучинијеве опере „Манон Леско“, урађене такође у копродукцији „Народног позоришта“ у Београду и „Мадленијанума“, истиче да му свако дириговање „Турандот“ изазива посебне емоције.„Нажалост, Пучини није могао да оде даље од смрти робиње Лиу. Тај тренутак преточио је у музику на јединствен и непоновљив, мајсторски начин. За нас, диригенте, и данас остаје дилема да ли да идемо даље, до краја дела које је написао Алфано или да станемо тамо где је стала рука великог маестра. Искрено, сваки пут кад диригујем „Турандот“, душа ме увек наводи да кажем: Пучини је овде мртав, све што се сада дешава није Пучини, већ жеља човека да увек свему стане на крај. Али...“Признати италијански диригент сматра да је „Турандот“, од свих дела славног композитора, можда и најзахтевнија за извођаче јер од њих тражи изузетну посвећеност како на техничком, тако и на интерпретативном нивоу.У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду.Осим диригента, интернационални део ауторске екипе чине и Вилијам Орланди (сценограф и костимограф), Волфганг фон Зубек (дизајнер светла) и асистент костимографа Франческо Бонати који каже:„У овом свету где су осећања забрањена, свака индивидуалност је избрисана, потлачена, скривена лакираним и обојеним маскама, али истовремено анонимна и отуђујућа. Али, када се ова прича дешава? У којој ери се дешава прича о Турандот? Ако протагонисти носе костиме инспирисане кинеском традицијом, са лаким и скупоценим тканинама, свет око њих је мрачан и мистериозан, и премешта радњу у суморан и бескрупулозан свет. У споју античких и савремених елемената, Пучинијево дело подсећа да се отварање срца, прихватање бола и могућност да се погледамо у очи тиче свих нас, јуче као и данас“, сматра Бонати.Кореографију је урадио Милош Кецман, стручни сарадник на представи била је Ивана Драгутиновић Маричић, концертмајстори су Едит Македонска и Весна Јанссенс, шеф Хора је Ђорђе Станковић, док је певаче, поред маестра Романија, припремао и диригент Ђорђе Павловић, пренео је Танјуг.

2022

Вести

sr_RS

култура – вести, друштво, класична музика