https://sputnikportal.rs/20221221/superkriticno-stanje-sta-se-krije-ispod-atmosfere-dve-planete-u-susedstvu-suncevog-sistema-1148271218.html
Суперкритично стање: Шта се крије испод атмосфере две планете у суседству Сунчевог система
Суперкритично стање: Шта се крије испод атмосфере две планете у суседству Сунчевог система
Sputnik Србија
Изгледа да две планете које орбитирају око сићушне звезде удаљене 218 светлосних година не личе ни на једну у Сунчевом систему. Егзопланете Кеплер-138ц и... 21.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-21T18:04+0100
2022-12-21T18:04+0100
2022-12-21T22:14+0100
друштво
наука и технологија
свемир
живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110479/31/1104793150_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e70140290bcabb60ee957dd183e71aeb.jpg
„Раније смо сматрали да су планете који су нешто веће од Земље заправо велике кугле од метала и камена, попут смањених верзија наше планете, и зато смо их назвали супер-Земље“, рекао је астроном Бјорн Бенеке са Универзитета Монтреал.Како се одређује састав егзопланетаОдређивање од чега се састоје планете ван Сунчевог система, односно егзопланете, обично захтева доста „детективског“ рада. Врло су далеко и врло слабог сјаја у поређењу са светлошћу звезда око којих круже. Врло је тешко добити дирекне слике, а ако их и снимимо, не видимо на њима пуно детаља.Стога се састав егзопланета обично одређује на основу његове густине која се израчунава помоћу два параметра - пада сјаја звезде приликом транзита планета и радијалне брзине звезде, односно такозваног колебања, пише „Сајенс алерт“.Количина светлости која се блокира за време транзита указује на величину егзопланете, а радијална брзина звезде на њену масу. Наиме, радијалну брзину индукује гравитациони учинак егзопланете на звезду, па се преко тога може одредити маса планете. А када имате величину и масу објекта, можете израчунати његову густину.Колика је густина егзопланетаГасовити светови, попут Јупитера, имаће релативно малу густину, а стеновити богати металима ће имати већу. Са 5,5 грама по кубном центиметру, Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему; Сатурн има најмању густину – 0,69 грама по кубном центиметру.Подаци о транзиту показују да Кеплер-138ц и Кеплер-138д имају полупречнике који су 1.51 пут већи од Земљиног, а њихов гравитациони учинак да су два пута масивније од наше планете.То значи да им густина износи око 3,6 грама по кубном центиметру; што је по густини између стеновитог и гасовитог света. Сличну густину има Јупитеров месец Европа (3 грама по кубном центиметру) за који се сматра да испод ледене коре скрива огроман океан.Суперкритична течностПрема моделу стручњака, више од 50 одсто волумена ових егзопланета чини вода која се протеже до дубине од око 2.000 километара. Океани на Земљи, поређења ради, имају просечну дубину од 3,7 километара.Кеплер-138ц и Кеплер-138д много су ближе својој звезди него што је Земља Сунцу, тако да су доста топлији. Један обиђе црвеног патуљка за 13, а други за 23 дана. То значи да океани и атмосфере на њима изгледају потпуно другачије него на Земљи.„Температура у атмосферама Кеплер-138ц и Кеплер-138д вероватно је изнад тачке кључања воде, тако да се тамо, изгледа, налази јако густа атмосфера сачињена од паре. Испод такве атмосфере се потенцијално налази текућа вода под високим притиском или чак вода у другој фази која се јавља при високим притисцима, а која се назива суперкритична течност.“Истраживање назива „Evidence for the volatile-rich composition of a 1.5-Earth-radius planet“ објављено је у часопису „Нејчер Астрономи“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, наука и технологија, свемир
друштво, наука и технологија, свемир
Суперкритично стање: Шта се крије испод атмосфере две планете у суседству Сунчевог система
18:04 21.12.2022 (Освежено: 22:14 21.12.2022) Изгледа да две планете које орбитирају око сићушне звезде удаљене 218 светлосних година не личе ни на једну у Сунчевом систему. Егзопланете Кеплер-138ц и Кеплер-138д имају полупречник око 1,5 пута већи од Земљиног и изгледа да се састоје од густе, запарене атмосфере и невероватно дубоких океана.
„Раније смо сматрали да су планете који су нешто веће од Земље заправо велике кугле од метала и камена, попут смањених верзија наше планете, и зато смо их назвали супер-Земље“, рекао је астроном Бјорн Бенеке са Универзитета Монтреал.
„Међутим, изгледа да се ове две планете, Кеплер-138ц и д, прилично разликују од тог концепта: велики део њихове запремине вероватно се састоји од воде. Ово је први пут да смо уочили планете за које можемо поуздано рећи да су својеврсни водени светови“, додао је он.
Како се одређује састав егзопланета
Одређивање од чега се састоје планете ван Сунчевог система, односно егзопланете, обично захтева доста „детективског“ рада. Врло су далеко и врло слабог сјаја у поређењу са светлошћу звезда око којих круже. Врло је тешко добити дирекне слике, а ако их и снимимо, не видимо на њима пуно детаља.
Стога се састав егзопланета обично одређује на основу његове густине која се израчунава помоћу два параметра - пада сјаја звезде приликом транзита планета и радијалне брзине звезде, односно такозваног колебања,
пише „Сајенс алерт“.
Количина светлости која се блокира за време транзита указује на величину егзопланете, а радијална брзина звезде на њену масу. Наиме, радијалну брзину индукује гравитациони учинак егзопланете на звезду, па се преко тога може одредити маса планете. А када имате величину и масу објекта, можете израчунати његову густину.
Колика је густина егзопланета
Гасовити светови, попут Јупитера, имаће релативно малу густину, а стеновити богати металима ће имати већу. Са 5,5 грама по кубном центиметру, Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему; Сатурн има најмању густину – 0,69 грама по кубном центиметру.
Подаци о транзиту показују да Кеплер-138ц и Кеплер-138д имају полупречнике који су 1.51 пут већи од Земљиног, а њихов гравитациони учинак да су два пута масивније од наше планете.
То значи да им густина износи око 3,6 грама по кубном центиметру; што је по густини између стеновитог и гасовитог света. Сличну густину има Јупитеров месец Европа (3 грама по кубном центиметру) за који се сматра да испод ледене коре скрива огроман океан.
„Замислите веће верзије Европе или Енкелада, месеца богатих водом који круже око Јупитера и Сатурна, али су много ближе њиховој звезди. Уместо ледене површине, Кеплер-138ц и д окружује водена пара“, рекла је астрофизичар Керолин Пјуле са Универзитета Монтреал.
Према моделу стручњака, више од 50 одсто волумена ових егзопланета чини вода која се протеже до дубине од око 2.000 километара. Океани на Земљи, поређења ради, имају просечну дубину од 3,7 километара.
Кеплер-138ц и Кеплер-138д много су ближе својој звезди него што је Земља Сунцу, тако да су доста топлији. Један обиђе црвеног патуљка за 13, а други за 23 дана. То значи да океани и атмосфере на њима изгледају потпуно другачије него на Земљи.
„Температура у атмосферама Кеплер-138ц и Кеплер-138д вероватно је изнад тачке кључања воде, тако да се тамо, изгледа, налази јако густа атмосфера сачињена од паре. Испод такве атмосфере се потенцијално налази текућа вода под високим притиском или чак вода у другој фази која се јавља при високим притисцима, а која се назива суперкритична течност.“
Истраживање назива „Evidence for the volatile-rich composition of a 1.5-Earth-radius planet“ објављено је у часопису „Нејчер Астрономи“.
