https://sputnikportal.rs/20221228/kakva-je-uloga-saveta-bezbednosti-i-zasto-je-nekima-bitno-da-izbace-rusiju--1148621569.html

Каква је улога Савета безбедности и зашто је некима битно да избаце Русију

Каква је улога Савета безбедности и зашто је некима битно да избаце Русију

Sputnik Србија

Савет безбедности УН највише једно је од шест органа ОУН и надлежно је за очување међународног мира и безбедности, препоручивање пријема нових чланица УН, а... 28.12.2022, Sputnik Србија

2022-12-28T18:26+0100

2022-12-28T18:26+0100

2023-03-07T15:21+0100

свет

свет

свет – политика

спутњик објашњава

ун

савет безбедности ун

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111879/99/1118799995_0:137:3153:1911_1920x0_80_0_0_0a617b7509847f9720653ffe9ae0b15b.jpg

Ово тело (према некима највише политичко тело светске организације) одлучује и о увођењу санкција, спровођењу мировних операција и међународних војних акција и једино је надлежно за усвајање резолуција које су обавезујуће за све чланице.Састоји се од петнаест чланова, од којих пет сталних, са правом вета (Кина, Француска, Русија, САД и Велика Британија), док других десет бира Генерална скупштина на две године држећи се правила „правичне географске расподеле“.Моћ Савета безбедности била је променљива. Основан када и саме УН, непосредно након ИИ светског рата са циљем да се избегну пропусти Друштва народа у очувању светског мира, у праскозорје Хладног рата, његова моћ зависила је од односа снага између светских сила.Током Хладног рата, рад Савета безбедности био је готово паралисан услед сукоба две суперсиле – СССР-а и САД. Зато је Генерална скупштина преузела улогу најзначајнијег политичког органа. Ипак, и такав Савет безбедности успео је да реагује у неким ситуацијама. Тако су међународне мировне снаге биле слате у Кореју, Конго, на Синај, Кипар и Западну Нову Гвинеју.Посебно занимљив случај било је слање мировних снага у Кореју (у чему је бивша Југославија играла значајну, до данас не сасвим разјашњену улогу). Међународне снаге у Кореји, предвођене САД, заправо су биле све осим мировних, с обзиром да су биле умешане у грађански рат на једној страни. Од тада, усталио се обичај да војске две суперсиле не учествују у мировним мисијама УН.Ствари се мењају након Хладног рата и Савет безбедности ради у пуном капацитету – за десет година усвојио је више резолуција и одлука о мисијама очувања мира него у претходних четрдесет. Преговори о окончању грађанског рата у Салвадору, успостављање мировне мисије у Намибији и надгледање избора у Јужној Африци наводе се као примери првих успешних мисија у постхладноратовској ери Савета.Међутим, у истом периоду Савет је осудио ирачку инвазију Кувајта и одобрио војну акцију против Багдада, што је само био увод у период који је обележила америчка хегемонија, када се Вашингтон често, као у случају агресије на Југославију, није ни обазирао на то шта се мисли на Ист риверу.Америчка светска хегемонија верно је одсликавала понашање Америке у УН – финансирање светске организације Бела кућа условљавала је усвајањем свих њених захтева, а „непослушници“ су експресно уклањани из редова УН. Тако је бивши египатски министар спољних послова Бутрос Гали постао први генерални секретар УН који није изабран да обавља дужност у другом мандату. На његово место дошао је далеко кооперативнији Кофи Анан.Са друге стране, мисије УН-а у Руанди и Југославији биле су толико неуспешне да је све остало позитивно пало у заборав, а подсекретар УН-а Брајан Уркхарт постхалдноратовски период назвао је „лажном ренесансом“.Уркхартове речи налазе потврду у периоду после 2000. – све је више било интервенција, што САД, што њених савезника без одобрења Савета безбедности – почевши од већ поменуте агресије на Југославију, преко агресије на Ирак из 2003, до бомбардовања Либије током „арапског пролећа“. А ангажман УН у сукобима у Дарфуру, Кивуу (ДР Конго) и надгледање завршних операција у грађанском рату у Шри Ланки међународна јавност оценила је као „системске неуспехе“.Стање у савету безбедности последњих година све више подсећа на оно из доба Хладног рата – Америка, чија моћ опада, са својим савезницима на једној страни и Русија и Кина на другој често се конфронтирају око светских питања. Као сила у опадању, САД све чешће користе, не само војну силу, већ и систем УН-а како би купиле време и што дуже покушале да одрже своју премоћ.Вашингтон је, служећи се уценама и ултиматумима, неколико пута од почетка руске специјалне операције у Украјини покушао да подрије углед Русије у светској организацији. Последња у низу кампања је украјински предлог за искључење Русије из Савета безбедности, под изговором да је Русија узурпирала место СССР-а у том телу.Међутим, тај наум тешко је, ако не и немогуће извести, с обзиром да је Русија стална чланица Савета безбедности са правом вета, а управо је то тело, као што рекосмо, надлежно за пријем и избацивање чланица из светске организације.

2022

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, спутњик објашњава, ун, савет безбедности ун