- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Каква је улога Савета безбедности и зашто је некима битно да избаце Русију

© Sputnik / Дмитрий Астахов / Уђи у базу фотографијаЗаседање Савета безбедности УН
Заседање Савета безбедности УН - Sputnik Србија, 1920, 28.12.2022
Пратите нас
Савет безбедности УН највише једно је од шест органа ОУН и надлежно је за очување међународног мира и безбедности, препоручивање пријема нових чланица УН, а такође је надлежно и за одобравање сваке измене Повеље УН.
Ово тело (према некима највише политичко тело светске организације) одлучује и о увођењу санкција, спровођењу мировних операција и међународних војних акција и једино је надлежно за усвајање резолуција које су обавезујуће за све чланице.
Састоји се од петнаест чланова, од којих пет сталних, са правом вета (Кина, Француска, Русија, САД и Велика Британија), док других десет бира Генерална скупштина на две године држећи се правила „правичне географске расподеле“.
Моћ Савета безбедности била је променљива. Основан када и саме УН, непосредно након ИИ светског рата са циљем да се избегну пропусти Друштва народа у очувању светског мира, у праскозорје Хладног рата, његова моћ зависила је од односа снага између светских сила.
Током Хладног рата, рад Савета безбедности био је готово паралисан услед сукоба две суперсиле – СССР-а и САД. Зато је Генерална скупштина преузела улогу најзначајнијег политичког органа. Ипак, и такав Савет безбедности успео је да реагује у неким ситуацијама. Тако су међународне мировне снаге биле слате у Кореју, Конго, на Синај, Кипар и Западну Нову Гвинеју.
Посебно занимљив случај било је слање мировних снага у Кореју (у чему је бивша Југославија играла значајну, до данас не сасвим разјашњену улогу). Међународне снаге у Кореји, предвођене САД, заправо су биле све осим мировних, с обзиром да су биле умешане у грађански рат на једној страни. Од тада, усталио се обичај да војске две суперсиле не учествују у мировним мисијама УН.
Ствари се мењају након Хладног рата и Савет безбедности ради у пуном капацитету – за десет година усвојио је више резолуција и одлука о мисијама очувања мира него у претходних четрдесет. Преговори о окончању грађанског рата у Салвадору, успостављање мировне мисије у Намибији и надгледање избора у Јужној Африци наводе се као примери првих успешних мисија у постхладноратовској ери Савета.
Међутим, у истом периоду Савет је осудио ирачку инвазију Кувајта и одобрио војну акцију против Багдада, што је само био увод у период који је обележила америчка хегемонија, када се Вашингтон често, као у случају агресије на Југославију, није ни обазирао на то шта се мисли на Ист риверу.
Америчка светска хегемонија верно је одсликавала понашање Америке у УН – финансирање светске организације Бела кућа условљавала је усвајањем свих њених захтева, а „непослушници“ су експресно уклањани из редова УН. Тако је бивши египатски министар спољних послова Бутрос Гали постао први генерални секретар УН који није изабран да обавља дужност у другом мандату. На његово место дошао је далеко кооперативнији Кофи Анан.
Са друге стране, мисије УН-а у Руанди и Југославији биле су толико неуспешне да је све остало позитивно пало у заборав, а подсекретар УН-а Брајан Уркхарт постхалдноратовски период назвао је „лажном ренесансом“.
Уркхартове речи налазе потврду у периоду после 2000. – све је више било интервенција, што САД, што њених савезника без одобрења Савета безбедности – почевши од већ поменуте агресије на Југославију, преко агресије на Ирак из 2003, до бомбардовања Либије током „арапског пролећа“. А ангажман УН у сукобима у Дарфуру, Кивуу (ДР Конго) и надгледање завршних операција у грађанском рату у Шри Ланки међународна јавност оценила је као „системске неуспехе“.
Стање у савету безбедности последњих година све више подсећа на оно из доба Хладног рата – Америка, чија моћ опада, са својим савезницима на једној страни и Русија и Кина на другој често се конфронтирају око светских питања. Као сила у опадању, САД све чешће користе, не само војну силу, већ и систем УН-а како би купиле време и што дуже покушале да одрже своју премоћ.
Вашингтон је, служећи се уценама и ултиматумима, неколико пута од почетка руске специјалне операције у Украјини покушао да подрије углед Русије у светској организацији. Последња у низу кампања је украјински предлог за искључење Русије из Савета безбедности, под изговором да је Русија узурпирала место СССР-а у том телу.
Међутим, тај наум тешко је, ако не и немогуће извести, с обзиром да је Русија стална чланица Савета безбедности са правом вета, а управо је то тело, као што рекосмо, надлежно за пријем и избацивање чланица из светске организације.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала