https://sputnikportal.rs/20221229/srpski-malinari-upozoravaju-istice-rok---slede-tuzbe-i-blokada-1148682403.html
Српски малинари упозоравају: Истиче рок - следе тужбе и блокада
Српски малинари упозоравају: Истиче рок - следе тужбе и блокада
Sputnik Србија
Уколико до истека ове године не буду исплаћене паре које хладњачари дугују малинарима биће покренуте тужбе против њих, а хладњаче блокиране, каже за Спутњик... 29.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-29T18:02+0100
2022-12-29T18:02+0100
2022-12-29T18:02+0100
економија
србија
економија
србија – економија
малинари
откупна цена
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112014/67/1120146704_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_610eec90edd4f7f9fcc6886b47c83226.jpg
Како годину у којој се чинило да ће за малинаре бити добра, са аконтном ценом, минималном, унапред утврђеном пре бербе, од 550 динара за килограм, произвођачи црвеног злата завршавају са проблемима за које не виде друго решење него да пресавију табак?Проблем произвођача малина, при том, не би се могло рећи да је само њихов, јер је то по вредности гледано наш други пољопривредни извозни артикал. Према подацима Привредне коморе Србије, током прошле године највише је био вредан извоз кукуруза – 468,4 милиона евра, а потом малине - 361,5 милиона евра.Власници хладњача који су преузели малине од произвођача у Србији сада, уместо уговором прецизиране аконтне цене од 550 динара за килограм најквалитетнијих сорти виламет, микер и фертоди, нуде 500 динара јер тврде да је криза и да се малина слабо продаје.Малинари упозоравајуПо речима Радовића, низ је фактора који су довели до ове ситуације која ће малинаре додатно одвратити од производње, која се последњих година видно смањила.Као један од највећих произвођача малине у свету, Србија чији је просечан род био измећу 80.000 и 120.000 тона, врло брзо је спала на 50.000 тона колико је произведено ове године, каже наш саговорник. Истиче да смо 2020. и 2021. имали недостатак на тржишту од око 40.000 тона.На питање, шта је био проблем ове године, он истиче да аконтна цена која је била уговорена између произвођача и хладњачара није исплаћена.Како је могућеОн каже да је питање за њега и све закинуте произвођаче, али и за све наше институције, како је могуће да откупљивачи на терену који су посредници, људи који имају вагу и камион, али не и хладњачу, плаћају малину према произвођачима 620 динара. Куда та малина иде, пита се наш саговорник.Мора, каже, да иде у хладњачу која вам, додаје он, обара цену са 550 на 500 динара за килограм малине. Како откупљивач који нема хладњачу плаћа 600-650 динара, о чему се ту ради, истиче он.„До данашњег дана, неколико дана пред Нову годину, откупљивачи, ти који немају хладњаче и велики хладњачари су исплатили малину. Мале хладњаче пак то нису учиниле, однсно платиле су само 55 одсто, 45 одсто нису. Велики извозници према Европи и свету су увозили малину из Пољске, Републике Српске, БиХ, по цени која је сада како кажу пала. Није она пала на европском и светском тржишту. Пала је у Србији“, каже Радовић и објашњава како је пала.Увезли малину и оборили уговорену ценуХладњачари су увозили замрзнуту малину по цени од 350 -400 динара и толико сада нуде или плаћају према малим хладњачама које немају сертификате или дозволе за извоз него се њихова малина продаје у Србији.Род у Пољској је, каже он, био феноменалан и поново се дешава миксовање пољске и српске малине и тако је оборена цена малине у малим хладњачама и није плаћена она уговорена.На питање шта сад, он напомиње да ће таквим понашањем бити угашено малиногорје у Србији, чији се принос из године у годину смањује. Прошле године смо имали 70.000 тона, а ове 50.000, истиче он.Тужбе и блокада хладњачаРадовић каже да је само 10 одсто произвођача ушло у своје малињаке да обави јесење радове.Додаје да ће уз то ићи и блокаде хладњача. Блокираћемо, каже, оне људе који су прошле године огромну добит скрцакли за себе лично, а нису сачували новац да исплате род ове године, чиме гасе малину у Србији од које она има између 350 и 400 милиона евра прилива, од чега живе многи у Србији.Он је уверен да од приче која се чула ових дана о неком репрограму, да хладњачари узму кредит из Фонда за развој да произвођачима плате малину, нема ништа.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
проблем произвођача малина, уместо уговором прецизиране аконтне цене од 550 нуде 500 динара, малинаре ће одвратити од производње, малинарима није исплаћена уговрена аконтна цена од 550 динара, велики хладњачари увезли малину оборили цену домаћој малини, малинари ће тужити хладњачаре и блокирати хладњаче,
проблем произвођача малина, уместо уговором прецизиране аконтне цене од 550 нуде 500 динара, малинаре ће одвратити од производње, малинарима није исплаћена уговрена аконтна цена од 550 динара, велики хладњачари увезли малину оборили цену домаћој малини, малинари ће тужити хладњачаре и блокирати хладњаче,
Српски малинари упозоравају: Истиче рок - следе тужбе и блокада
Уколико до истека ове године не буду исплаћене паре које хладњачари дугују малинарима биће покренуте тужбе против њих, а хладњаче блокиране, каже за Спутњик председник Асоцијације произвођача малина Србије, Добривоје Радовић.
Како годину у којој се чинило да ће за малинаре бити добра, са аконтном ценом, минималном, унапред утврђеном пре бербе, од 550 динара за килограм, произвођачи црвеног злата завршавају са проблемима за које не виде друго решење него да пресавију табак?
Проблем произвођача малина, при том, не би се могло рећи да је само њихов, јер је то по вредности гледано наш други пољопривредни извозни артикал. Према подацима Привредне коморе Србије, током прошле године највише је био вредан извоз кукуруза – 468,4 милиона евра, а потом малине - 361,5 милиона евра.
Власници хладњача који су преузели малине од произвођача у Србији сада,
уместо уговором прецизиране аконтне цене од 550 динара за килограм најквалитетнијих сорти виламет, микер и фертоди,
нуде 500 динара јер
тврде да је криза и да се малина слабо продаје. По речима Радовића, низ је фактора који су довели до ове ситуације која ће малинаре додатно одвратити од производње, која се последњих година видно смањила.
Као један од највећих произвођача малине у свету, Србија чији је просечан род био измећу 80.000 и 120.000 тона, врло брзо је спала на 50.000 тона колико је произведено ове године, каже наш саговорник. Истиче да смо 2020. и 2021. имали недостатак на тржишту од око 40.000 тона.
На питање, шта је био проблем ове године, он истиче да аконтна цена која је била уговорена између произвођача и хладњачара није исплаћена.
„Ове године аконтна цена малине се кретала од 500 до 630 динара. У Моравичко-златиборском округу аконтна цена од 550 динара била је за сорту виламет. Иако је од Ивањице и Ариља удаљеност до општине Косјерић неких 60 километара, ту је као цунами дошла цена малине од 600-620 динара и плаћена је произвођачима. Ивањица и Ариље по завршеној кампањи остале су на аконтној цени од 550 динара. Након месец дана од завршетка кампање, односно бербе, са 550 динара уписане аконтне цене у уговор, она монополски бива оборена на 500 динара. Причамо о Ивањици и Ариљу и и местима око Пријепоља, Нове Вароши“, прецизно објашњава председник Асоцијације произвођача малине.
Он каже да је питање за њега и све закинуте произвођаче, али и за све наше институције, како је могуће да откупљивачи на терену који су посредници, људи који имају вагу и камион, али не и хладњачу, плаћају малину према произвођачима 620 динара. Куда та малина иде, пита се наш саговорник.
Мора, каже, да иде у хладњачу која вам, додаје он, обара цену са 550 на 500 динара за килограм малине. Како
откупљивач који нема хладњачу плаћа 600-650 динара, о чему се ту ради, истиче он.
„До данашњег дана, неколико дана пред Нову годину, откупљивачи, ти који немају хладњаче и велики хладњачари су исплатили малину. Мале хладњаче пак то нису учиниле, однсно платиле су само 55 одсто, 45 одсто нису. Велики извозници према Европи и свету су увозили малину из Пољске, Републике Српске, БиХ, по цени која је сада како кажу пала. Није она пала на европском и светском тржишту. Пала је у Србији“, каже Радовић и објашњава како је пала.
Увезли малину и оборили уговорену цену
Хладњачари су увозили замрзнуту малину по цени од 350 -400 динара и толико сада нуде или плаћају према малим хладњачама које немају сертификате или дозволе за извоз него се њихова малина продаје у Србији.
Род у Пољској је, каже он, био феноменалан и поново се дешава миксовање пољске и српске малине и тако је оборена цена малине у малим хладњачама и није плаћена она уговорена.
На питање шта сад, он напомиње да ће таквим понашањем
бити угашено малиногорје у Србији, чији се принос из године у годину смањује.
Прошле године смо имали 70.000 тона, а ове 50.000, истиче он.Радовић каже да је само 10 одсто произвођача ушло у своје малињаке да обави јесење радове.
„Пратимо ову ситуацију, доста њих је рекло да ће малинарима заостатак платити до Нове године која је пред нама. Бићемо обазриви, кренућемо путем тужби“, истиче Радовић, прецизирајући да ће тужбе бити поднете против хладњачара који нису испоштовали уговорено.
Додаје да ће уз то ићи и блокаде хладњача. Блокираћемо, каже, оне људе који су прошле године огромну добит скрцакли за себе лично, а нису сачували новац да исплате род ове године, чиме гасе малину у Србији од које она има између 350 и 400 милиона евра прилива, од чега живе многи у Србији.
Он је уверен да од приче која се чула ових дана о неком репрограму, да хладњачари узму кредит из Фонда за развој да произвођачима плате малину, нема ништа.
