https://sputnikportal.rs/20221231/otvaraju-se-vrata-nove-epohe-deset-dogadjaja-koji-menjaju-svet-1148758978.html

Отварају се врата нове епохе: Десет догађаја који мењају свет

Отварају се врата нове епохе: Десет догађаја који мењају свет

Sputnik Србија

Турбулентна и пуна неизвесности, тако бисмо у најкраћем могли да оценимо 2022. годину. Све у свему, протеклу годину обележили су догађаји који ће трасирати пут... 31.12.2022, Sputnik Србија

2022-12-31T22:31+0100

2022-12-31T22:31+0100

2023-03-09T13:03+0100

свет

свет

свет – политика

промене

климатске промене

друштвене промене

епоха

риши сунак

међународна политика

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1e/1137833951_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_2a1eaef18ac4bff7db24ba23f37abdb7.jpg

1. Руска специјална операција у Украјини.Ако бисмо на списак догађаја који су обележили 2022. ставили само руску специјалну операцију у Украјини, не бисмо много погрешили. Она припада оним граничним догађајима у историји који означавају почетак нове епохе.Чак је и један од најзначајнијих идеолога неолиберализма, Френсис Фукујама, руску специјалну операцију назвао „критичном прекретницом“. За разлику од тезе о „крају историје“, као и теза изнетих у тексту у коме је специјалну операцију тако назвао, Фукујама је у овоме у праву.Сви остали догађаји протекле године, мање или више повезани су са руском специјалном операцијом – или су последично проистекли из ње, или су реакција на њу.Русија је деценијама упозоравала да НАТО не би требало да се шири на исток, а од 2014, након Западног државног удара у Украјини, и на расистичку природу кијевског режима према Русима или руски говорећем становништву у тој држави.Запад се оглушио о та упозорења и Москва је морала да реагује. Ако ништа друго, специјална војна операција истерала је на чистац неке ствари – показало се колико је ЕУ зависна од руских енергената, а такође и до које су мере европски политичари спремни да иду када је у питању вазалство према Вашингтону. Изјаве шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, председнице Европског парламента Роберте Мецоле, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен или председника Европског савета Шарла Мишела најречитије говоре о томе.Колико су се демократски капацитети у ЕУ смањили за мање од годину дана говори и чињеница да су „Спутњик“ и РТ у ЕУ забрањени, а неретко се прогоне сви они који имају мишљење које се разликује од званичног.А ако само поменемо скандалозну изјаву бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, према чијим речима је потписивање Минских споразума било само куповина времена да се Украјина наоружа, видимо до којих је граница европска дипломатија била лицемерна. Било како било, руска специјална операција сасвим сигурно ће преобликовати свет у наредним годинама.2. Инфлација, енергетска и економска криза, раст животних трошковаДок ЕУ и САД тврдоглаво уводе санкције Русији, без видљивих доказа тврдећи како су „делотворне“, њихови грађани суочавају се са порастом животних трошкова. Инфлација нагриза сваку пору западних економија захваљујући не само антируским санкцијама и скоку цена енергената (само да подсетимо да је у августу цена гаса на берзи достигла ниво од око 3000 долара за кубни метар), већ и поремећеним глобалним ланцима снабдевања.За то на Западу окривљују Ковид, као и руску специјалну операцију. Инфлаторни талас који је погодио свет у 2022. упоредив је са таласом из седамдесетих година прошлог века, а у неким државама, као што је Велика Британија, он је највећи од Другог светског рата.Друге државе, као што је Немачка, боре се са несташицама – од енергената до лекова. Немачки политичари растрчали су се по свету не би ли обезбедили довољне количине гаса за зиму, а у целој ЕУ проглашена је општа штедња тог енергента.Централне банке боре се против инфлације подизањем каматних стопа, међутим, питање је колико ће то бити од помоћи јер ситуација није специфична. Повећање каматних стопа, наиме, мало доприноси стабилизацији ланаца снабдевања и могло би да изазове рецесију. Чак и ако рецесије не буде, због подизања каматних стопа сиромашним државама прети дужничка криза.3. Сијев трећи мандатНакон што је по трећи пут изабран за генералног секретара Комунистичке партије Кине, Си Ђинпинг је и званично постао најутицајнији кинески лидер после Мао Цедунга.До сада је важило прећутно правило да се генерални секретар пензионише након десет година проведеног на најважнијој политичкој функцији у Кини, тако да се Сијев избор посматра као преседан.4. Тензије између Кине и САДЈош једна ствар која је у 2022. истерана на чистац – Вашингтон сматра Кину за непријатеља. Кина гаји намеру и све више капацитет да преобликује међународни поредак у корист оног који нагиње глобално игралиште у њену корист“, стоји у Стратегији националне безбедности коју је прокламовала Бајденова администрација.Сада је сигурно да више не постоји ни мрвица од „триангуларне дипломатије“ коју је својевремено промовисао Хенри Кисинџер, у којој је Пекинг играо улогу партнера који помаже Вашингтону у обуздавању Москве. Захваљујући потезима које вуче, Вашингтон све више гура Кину и Русију једну према другој.Врхунац затегнутости кинеско-америчких политичких односа била је посета председавајуће Представничког дома Ненси Пелоси Тајвану, августа 2022, када је Пекинг покренуо велике маневре и практично блокирао острво.Трговински рат са Кином практично је својевремено покренуо Доналд Трамп, а Бајден је само почео да уводи антикинеске политичке мере, комбинујући их. Тако је у октобру увео санкције Пекингу на полупроводнике произведене у САД или било где у свету ако су у њихову производњу укључене америчке фирме.Американци лобирају код својих савезника да се према Кини понашају на исти начин, међутим безуспешно, тако да америчке антикинеске акције за сада остају једностране.Средином новембра, Бајден и кинески председник Си Ђинпинг састали су се на маргинама самита Г-20, када су обећали да ће радити на смањењу међусобних тензија. Међутим, сви амерички потези делују као да ће политика конфронтирања са Кином бити настављена.Али, Кина не седи скрштених руку чекајући да Вашингтон повуче следећи потез. Политика Пекинга постала је више него проактивна и у том смислу, Си Ђинпинг је почетком децембра посетио Саудијску Арабију, где је са краљем Салманом потписао низ важних стратешких докумената. Супротно уздржаној добродошлици коју је на својој кожи летос осетио Џо Бајден, дочек Си Ђинпинга у Ријаду био је више него срдачан. 5. Латинска Америка се померила улевоСве је почело 2018. са победом Андреса Мануела Лопеза Обрадора на председничким изборима у Мексику, а наставило се наредне године, када је за председника Аргентине изабран Алберто Фернандез. Луис „Лучо“ Арсе изабран је 2020. за председника Боливије упркос свим напорима деснице да свим (чак и насилним физичким) методама затре наслеђе Ева Моралеса. Прошле године левичарске председнике добили су Перу (Педро Кастиљо) и Чиле (Габриел Борић). Али најважнија промена догодила се у Колумбији која је први пут у историји добила левичарског председника – бивши герилац Густаво Петро изабран је за председника 2022, упркос томе што је у изборној трци стартовао као аутсајдер, а тренд је настављен и у Хондурасу који, уз то што је добио левичарску владу, добио и прву жену на председничкој функцији – Сиомару Кастро.Круна тренда био је поновни избор Луиза Ињасија Луле да Силве за председника Бразила. Многи овај тренд упоређују са почетком миленијума, када су на власт у својим државама дошли Уго Чавес, Ево Моралес и Нестор Киршнер.6. Бура у Великој БританијиТоком 2022. Велика Британија је личила на брод који посрће и не може да савлада таласе на узбурканом мору. Све је почело почетком године када је премијер Борис Џонсон, под притиском јавности признао да је присуствовао (чак и организовао) журкама током закључавања због пандемије Ковида.Када је на јесен био приморан да поднесе оставку, нико ни слутио није да ће „Горди Албион“ упасти у политичку кризу у каквој се није нашао у последњих 200 година – Британија је за око два месеца променила три премијера. Џонсона је наследила Лиз Трас, чији је мандат трајао свега 45 дана. За то време, она је успела да изазове економску кризу и скок инфлације која у Британији није забележена од Другог светског рата. На крају, премијерску фотељу у Даунинг стриту 10 заузео је Риши Сунак, први Индус ( и уопште први небританац тамне пути) на том месту.Сунак је пети премијер за шест година, али није само брза смена премијера то што забрињава за стабилност Велике Британије. Као већи проблем чини се то што конзервативци тврдоглаво одбијају захтеве за превременим изборима и премијера бира само партијско чланство – око три одсто становника острва. То доводи у питање демократски легитимитет премијера, ма ко то био.Уз политичку и економску кризу, Британија је у 2022. остала и без монарха – краљица Елизабета Друга, најдуговечнија британска владарка преминула је, а наследио ју је син Чарлс Трећи.7. Светска популација достигла је број од осам милијардиОвај број достигнут је 15. новембра, а према подацима УН, Индија је томе дала највећи допринос – њена популација повећала се у 2022. за 177 милиона људи. Према проценама држава-потконтинент надмашиће у 2023. Кину по броју становника.Свету је било потребно једанаест година да броју становника дода милијарду људи, при чему се раст постепено успорава. Према УН-у, могло би проћи 15 година да се дође до девет милијарди, а не очекује се да ће тај број достићи 10 милијарди до 2080.Више од половине пројектованог повећања глобалне популације до 2050. биће концентрисано у осам земаља: Демократској Републици Конго, Египту, Етиопији, Индији, Нигерији, Пакистану, Филипинима и Танзанији.На повећање броја становника са седам на осам милијарди, највише је утицао пораст популације у државама са ниским и нижим средњим приходима, а очекивања УН-а су да у ове земље највише допринесу расти броја становника на девет милијарди.8. Крај Ковида „на видику“Тако се у септембру изразио шеф Светске здравствене организације када је само констатовао стање које било видљиво од почетка године. Државе су почеле да попуштају мере због све више вакцинисаних и напретка у лечењу вируса који је почетком 2020. заледио свет.9. Суше на једном, а катастрофалне поплаве на другом крају светаЕкстремне суше у Европи и САД, као и поплаве незапамћених размера у Азији обележиле су 2022. У Европи су, као последица суше и великих врућина, беснели шумски пожари, док се на рекама бележио рекордно низак водостај – била је то највећа суша у последњих 500 година; у САД суша је била толика да су били угрожени и огромни резервоари као што је језеро Мид. Ураган Иан направио је хаос на Флориди.На другој страни света, у Пакистану, талас екстремних врућина био је праћен монсуном какав се не памти и који је потопио трећину државе.10. Илон Маск преузео ТвитерПромена власништва неке компаније обично није политичка вест. Међутим, Маскова аквизиција популарне друштвене мреже вредна 44 милијарде долара има и политичке импликације. Не само зато што је екстравагантни Јужноафриканац најавио да ће „птица слободно летети“; један од првих потеза на челу Твитера био је да „рехабилитује“ Доналда Трампа (Трамп је одбио да се врати на Твитер), али оно што је затим уследило, уздрмало је вашингтонски естаблишмент.Маск је јавности уступио интерне документе Твитера из којих произилази да је бивше руководство ове фирме активно заташкало аферу чији је главни протагониста био Хантер Бајден, син садашњег америчког председника.Бајден је свој лаптоп оставио у једном сервису на поправци, а да није избрисао више стотина мејлова који показују да је трговао утицајем. Афера се догодила у сред америчке председничке кампање, а руководство Твитера учинило је све да спречи ширење информација о афери путем друштвене мреже којом је руководило.То је показало колико је слобода протока информација важна и на који начин америчка дубока држава поступа у случајевима када треба да сакрије своја непочинства. Наравно, мејнстрим медији су на Маска одмах обрушили дрвље и камење, па је у исти дан када су објављени документи у вези са афером Хантера Бајдена, почели да објављују резултате „истраживања“ према којима је наводно говор мржње на Твитеру порастао откако га је Маск преузео.Последња Маскова политичка одлука била је да име Косова, заједно са позивним бројем ове лажне државе, избрише са списка држава на Твитеру.Бонус видео:

2022

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, промене, климатске промене, друштвене промене, епоха, риши сунак, међународна политика, анализе и мишљења, спутњик објашњава, си ђинпинг