Брнабићева, Абазовић, Ковачевски и Додик о односима у региону у 2023.

© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Премијери Србије, Црне Горе и Македоније — Ана Брнабић, Дритан Абазовић и Дмитар Ковачевски — изразили су очекивање да ће регион у 2023. наставити да показује заједништво и солидарност, као и да ће се десити важни кораци који ће значити потпуно нови почетак за западни Балкан који, како наглашавају, има шта да понуди и Европи и свету.
Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да ће дешавања из протеклих деценија као и актуелни сукоб на истоку Европе утицати на развој догађаја у региону и додаје да је у таквим околностима тешко бити оптимиста, али да нема основа ни за песимизам.
Акценат на Отвореном Балкану
Премијерка Ана Брнабић, на питање како види регион у 2023, за Танјуг каже да ће Србија и у овој години наставити да буде дубоко посвећена иницијативи Отворени Балкан и свим осталим регионалним иницијативама.
„Са нестрпљењем очекујем увођење електронске идентификације за све грађане у оквиру иницијативе Опен Балкан — ИД картице које ће нам омогућити да прелазимо границе без икаквог задржавања, да међу нама практично нема граница, да имамо несметани проток роба, људи, капитала и услуга“, рекла је Брнабићева.
Додала је да једва чека да види граничне прелазе на којима ће постојати једна јединствена обележена трака за камионе и путничка возила земаља чланица Отвореног Балкана.
„Мислим да ће то бити потпуно нови почетак за Балкан, тиме ће симболички и млади видети да можемо да направимо нову будућност“, поручила је Брнабићева.
Она је навела да верује да ће, уз све изазове који постоје и проблеме проузроковане неразумном политиком Аљбина Куртија, сви заједно имати снаге да младим генерацијама покажу да постоје политичари довољно одговорни да се боре за бољу будућност.
Акценат је, како каже, ставила на иницијативу Отворени Балкан, јер је то „наша, аутохтона иницијатива, коју смо покренули ми из региона“. Тим поводом, изразила је искрену наду да ће јој се и остали партнери из региона полако прикључити.
Изградња заједничке европске будућности
Дритан Абазовић очекује да ће сви у региону бити мудрији и посвећени пријатељству и заједништву, да ће једни у другима видети пријатеље који ће градити заједничку будућност на добробит свих грађана уз повећање животног стандарда.
„Да иза себе оставимо политике прошлости, да градимо заједничку европску будућност, да изађемо из 90-их у менталном смислу и политичком и да схватимо да у 21. веку у 23. години морамо да будемо одлучнији да достигнемо већи животни стандард, већу мобилност грађана, да се миримо, али на основну јаких и чврстих опредељености за заштиту универзалних вредности“, истакао је он.
Абазовић сматра да регион западног Балкана има шта да понуди и Европи и свету. Међутим, додаје, да је потребно да се мења досадашња пракса, и како каже, једни у другима не смемо да видимо непријатеље, већ пријатеље, комшије, људе са којима ћемо сарађивати, живети и са којима ћемо градити заједничку будућност.
„Западном Балкану треба нова политика утемељена на европским вредностима и остваривању укупног већег животног стандарда. Сигуран сам да ће Црна Гора дати допринос у свему. И зато очекујем да исти такав и већи допринос дају сви наши пријатељи и комшије из региона“, рекао је Абазовић.
Добросуседство и солидарност
Дмитар Ковачевски рекао је да верује да ће ова година бити боља од 2022. за Северну Македонију, али и за регион.
„Нико ништа не може сам, зато увек инсистирамо и инсистираћемо на добросуседству и солидарности. Када човек има пријатеље и подршку, и ако се труди, нема недостижног циља“, оценио је он.
Премијер Северне Македоније подсетио је да су прошли кроз тешке године, да је посебно тешка била последња у којој се, после пандемије и економске кризе, у ширем окружењу десио рат, због чега су суочени са енергетском кризом, која је ипак, додаје, ублажена захваљујући добросуседским односима. Због тога наглашава да управо тај модел међусобне помоћи треба да се примењује и у годинама које долазе.
„Као резултат бројних споразума и меморандума у оквиру Отвореног Балкана, међусобна трговина расте, наступамо заједно са нашом винском и туристичком понудом, поједностављујемо приступ тржишту рада. Очекујем да ће то бити мотив и другим земљама из региона да се придруже иницијативи којом Западни Балкан постаје европски и отворен у практичном смислу те речи“, рекао је Ковачевски.
Он је нагласио да сарадња и економски развој, осим што су најбољи начини за отварање нових перспектива, доносе и стабилност и сигурност и могућност затварања историјских питања, кроз дијалог и разумевање.
„Северна Македонија може да помогне својим искуством у том погледу као модел грађанске државе уз поштовање права свих грађана и са релаксираним међуетничким односима“, рекао је он и нагласио да су све кризе са којима смо се суочили показале колико је регион рањив, те да стога нема потребе за додатним кризама које подижу тензије.
Евроатлантски центри неће мењати приступ према региону
Председник Републике Српске Милорад Додик указује да све што се дешавало у претходним деценијама умногоме говори и о развоју догађаја у 2023. години у нашем региону и додаје да није реално веровати да ће евроатлантски центри моћи мењати приступ према региону.
Додик за Танјуг додаје да водеће западне силе у континуитету покушавају да наметну поредак који су погрешно дефинисали крајем прошлог века као пожељан, а којим се подразумева централизација БиХ, одвајање Космета од Србије, слабљење српског фактора у Црној Гори, ширење НАТО-а.
Додао је да је то што Вашингтон, Брисел, Берлин, једнострано поступају, подржавајући претензије српских регионалних опонената, а занемарујући међународно право, генератор кризе која „код нас и у окружењу као да има перманентни карактер“.
Према речима председника РС, нереално је веровати да ће се у новој години променити такав приступ евроатлантских центара моћи.
„Штавише, актуелни сукоб на истоку Европе и са њим повезана жеља западних фактора да учврсте оно што сматрају својом зоном доминације, верујем да ће их подстаћи да још агресивније поступају“, рекао је Додик.
С друге стране, наглашава, ни Србија ни Српска неће пристати да се противправно газе њихови интереси и права и руши њихов суверенитет.
„Непоколебљиво ћемо инсистирати на слову изворног Дејтона који подразумева БиХ као демократску заједницу три равноправна народа и два ентитета, односно на Резолуцији 1244 и другим споразумима који потврђују суверенитет Србије над КиМ“, нагласио је Додик.
Он је додао да је у таквим околностима тешко бити оптимиста и прогнозирати хармоничне односе у региону у предстојећем периоду, али да нема основа ни за песимизам.
Према Додиковим речима, српски народ ће, као што је успевао и у претходним годинама, истрајати у одбрани својих виталних интереса, али ће бити и отворен за прави, аутентични дијалог са свим другим народима региона који би по свим спорним питањима требало да доведе до одрживих компромиса.
„А до њих ћемо стићи онда када нас велики играчи оставе да се сами договарамо, што ће се пре или касније десити, али мало је вероватно да ће тако бити већ ове године. Но, не треба губити наду“, рекао је он.
Оценио је и да регион није никакво буре барута већ га екстерни фактори злоупотребљавају.
„То ће, по свему судећи, покушавати да чине и 2023. године, али ми им нећемо допустити и да га потпале, те тако доведу до експлозије. Бањалука и Београд су до сада доследно водили, а тако ће бити и ове године, одговорну политику, која има у виду очување интереса нашег народа, али и обезбеђивање мира и стабилности у региону“, закључио је Додик.
Бонус видео:

