Радивоје Бојичић: Некад су се Црногорци убијали за слободу и правду, данас за – хумор
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Главни јунак новог романа Радивоја Бојичића „Тхе бодигард“ је Црногорац ког прогања дух покојног ђеда подсећајући га да су се некад Црногорци убијали за слободу и правду док се данас убијају за хумор.
Књижевник, сатиричар, драмски писац, колумниста и дугогодишњи главни и одговорни уредник најстаријег сатиричног часописа „Ошишаног јежа“ Радивоје Бојичић објавио је роман „Тхе бодигард“. Роман је штампан на ћирилици, наслов није правилно написан на енглеском, него на наш, вуковски начин, а „тхе“ је Бојичић додао да би та реч била колико-толико енглеска.
„Кад сам писао роман нисам толико водио рачуна о садржају колико о начину на који ћу да пишем и трудио сам се да то буде тзв. тотални хумор, да буде што више смеха, а онда су се пишући појавиле те форме, после и садржај и на крају сам испао као задовољан писац“, каже Бојичић за „Орбиту културе“.
Бодигардиста више него војске и полиције, чувају све осим биљке
На идеју да телохранитељ буде главни јунак дошао је због циљне групе јер данас тих бодигардиста у Србији има више него припадника војске, полиције и других занимања сличнога типа.
„Мислим да је та професија најмасовнија у Србији па сам сматрао да ће бити и читалаца међу том врстом. Њима сам посветио ову причу, одабрао једног од њих за јунака и онда сам кроз његов живот и каријеру покушао да осветлим каријере и животе свих њих“.
Роман Радивоја Бојичића "Тхе Бодигард"
© Фото : Уступљено Спутњику
Имао је једнак приступ не само људима који их ангажују, него и онима који су им најближи и ту је одабрао четири типа: газда или бос, његове жене јер босови се никад не задржавају на једној, ту је и дете, у овом случају ћерка, типична представница своје генерације и пас.
„На крају дође једна биљка дарлингтонија за чије чување је овај мој бодигардиста добио понуду у Флориди. То је једина понуда коју је одбио, јер није могао да пристане да на крају каријере после чувања газде, његове жене, ћерке и пса, чува једну биљку, макар она била и месождер“.
Прелом мозга Црногораца – некад су се убијали за слободу и правду, данас за хумор
Главни јунак је Црногорац јер црногорски карактер најбоље одговара овом лику. У том човеку сукобљавају се старо и ново и то је главни сукоб у причи, што је код Црногораца ужасно изражено.
„Онако преломити мозак могли су само они. То се тражи од овог мог главног јунака и то даје драматичност овој причи“.
Под преламањем мозга подразумева промену идентитета, начина мишљења и вредности. Црногорци прихватају на силу нове вредности и њихов менталитет веома је погодан за литерарну обраду.
„Могло би се то више користити и у озбиљним формама, али за хумор су се убили. Некад су се убијали за слободу, правду и достојанство, а сад се убијају за хумор“.
Зашто Црногорце прогањају ђедови
Главни јунак је сав распет између онога што је био он и његови преци, и онога што је постао данас и што ће све више бити његови потомци. Покојни ђед који га у роману стално прогања, његов је добри дух и стално га подсећа на оно што је био.
„Од ђеда не може побећи. Где год да се појави, покојни ђед се створи однекуд иза неких кола, иза ћошка са претећим прстом, а богами и одговарајућим речима. Покушава да окрене главу од ђеда али тешко му то иде. Мислим да нове Црногорце прогањају њихови ђедови само што они, као и овај мој јунак, то прилично вешто крију и склањају под тепих, али ђед искочи и испод тепиха с времена на време. И то иде дотле док се ђед не окрене од њих а не дотле док се они не окрену од ђеда. Могућност да се ђед окрене од њих, бојим се да не постоји, ђед је вечан а сви ми смо доста привремени“.
Радивоје Лале Бојичић, сатиричар и уредник „Јежа“
© Sputnik / Д. Симић
Све то подсећа на истиниту причу о црногорском функционеру који је променио натпис на ђедовом гробу, што је за Бојичића „само по себи и афоризам и кратка прича и бесмртно“ да није имао потребу да се меша у тај случај.
„Ђед би прогањао клесара и тражио од њега да врати оно што је некад писало, тако да се не би бавио тим прекршитељем него би се обратио на праву адресу“.
Живот „Јежа“ симболизује живот свих нас
Као главни и одговорни уредник „Јежа“, Бојичић је више нека врста координатора и чувар ватре. Кад је фирма „Јеж“ пропала имали су могућност да наставе са излажењем на неки „импровизовани начин“.
„Окупио сам екипу од стотинак људи и свака три месеца, једном о годишњим добима као код Вивалдија, окупимо се својим прилозима, карикатурама, песмама, причама, коментарима, репортажама… Они то мени пошаљу, ја то гурнем дизајнеру, он то распореди, пошаљемо у штампарију и то тако изађе. Нису то уобичајене новине, више је фанзин. 5. јануара улазимо у 89. годину каквог-таквог живота. Мислим да 'Јежев' живот симболизује живот свих нас – једна импровизација, на самој граници опстанка, па докле ћемо, видећемо“.
Многи данашњи читаоци „Јежа“ су, према Бојичићу, прави зависници.
„Нема га на свим киосцима али они који га желе, нађу га, а то значи да наш дилерски посао успева. Најбоље је да се читаоци држе оне старе комунистичке девизе: Прочитај и дај даље“.
Новогодишњи афоризми Радивоја Бојичића
Повуци – потегни и прође ми сат у теретани.
Захваљујући београдском метроу, ми нећемо знати ни одакле долазимо ни где смо, ни куда идемо.
Уведен је подстицај за рађање, још само да доведу стране инвеститоре.
У демократским земљама и не знају ко им је Вучић.
Данас би напунио 294 године. Чукундеда, много ми недостајеш.
Откад је постао председник одељенске заједнице, мој унук не престаје да лаже.
Он је дилер у региону.
Мачак ми се тако офуцао да га сви у комшилуку зову економски тигар.
Признао сам родитељима да се дрогирам, али сам их утешио речима да сам педер.
Афоризам за 2023.
Биће горе, ја сам оптимиста.
Бојичић је издвојио и један афоризам Милована Витезовића:
Ко пева зло не мисли а ко мисли није му до песме.
