https://sputnikportal.rs/20230103/sinisa-mihajlovic-sport-fudbal-borovo-selo-1148578573.html

Борово неће заборавити своју најсјајнију звезду: „Дрчан, упоран, неумољив!“

Борово неће заборавити своју најсјајнију звезду: „Дрчан, упоран, неумољив!“

Sputnik Србија

Борово село после 2. маја 1991. године и оружаног сукоба којим је почео рат у Хрватској више није исто, а није ни после 16. децембра 31 годину касније када је... 03.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-03T19:33+0100

2023-01-03T19:33+0100

2023-01-03T19:33+0100

спорт

спорт

фудбал

синиша михајловић

спутњиков пакетић 2023

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/0d/1124087808_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_5cbf97b95df6a6eda0e913addb38fcc0.jpg

Још у основној школи Михајловић је почео да се бави фудбалом у родном селу, а један од његових првих тренера Слободан Ђурица рекао је за портал Срба у Хрватској да је већ у пионирима Синиша показивао велики таленат.„Било је више играча, много деце која су тренирала, али су се од свих издвајали Михајловић, Саша Патковић, Анте Мише и Синиша Лазић“, рекао је Ђурица.Последњепоменути је остао у Борову и рекао је да је са Михајловићем међу првима добио прилику да наступи за сениорски састав.„У сениорима смо играли заједно годину дана, касније сам ја отишао у војску, а он је у међувремену отишао у Војводину. У млађим селекцијама сви смо ми били приближно истих квалитета, нико се није посебно истицао. Међутим, када је он у питању то је био само рад, рад и рад. По том питању је био неумољив. Ми смо сви након тренинга обично одлазили на базен, а он је остајао да даље тренира, имао је свој циљ и остао је доследан њему“, истакао је Лазић.Није Миха заборавио свог друга, једном приликом му је послао дрес са потписом, а имењак то чува као највећу успомену.„Миха је био дрчан и пргав. Сећам се једне утакмице против Металца у Осијеку, један ривал му је запретио да ће га убити после утакмице због клизећег старта. Миха није ни трепнуо, пљунуо га је у по фаце. То је напросто био он“, додао је Лазић.Прву утакмицу за сениоре Борова Михајловић је одиграо 1986. године у Белом Манастиру против Шпарте.„Синиша је постигао погодак и био је најбоље оцењен играч утакмице. Нико тада није могао да наслути да ће он доћи дотле докле је дошао. Међутим, он је био дрчан, био је упоран, а након сваке утакмице остајао је на терену и шутирао три серије по десет удараца на празан гол. Био је пре свега упоран. Имао је тај шут урођен, али значајно га је добио и са тренингом и својом упорношћу“, рекао је Саво Продановић, некадашњи играч Борова.И после одласка у Нови Сад, где је заиграо за Војводину, Михајловић је био везан за свој родни крај.„Он је много допринео да та генерација Војводине освоји титулу, а уз себе је имао људе са овог подручја Мараса из Ђакова, Тањгу из Јанковаца, Воркапића који је играо за Шпарту из Белог Манастира и тренера Љупка Петровића који је дошао из Осијека као и Мишу Косановића родом из Шидских Бановаца. Сам ми је једном приликом рекао да му је лакше било играти јер је око себе имао људе које је познавао. Често смо се виђали и по његовом одласку у Црвену звезду, уживо сам га пратио на многим утакмицама. Били смо у контакту и по избијању рата када је послао пун камион помоћи, робе и хране, а мене је задужио да све то испратим и да све то дође у праве руке како то неко не би злоупотребио. Тешко је прихватио то време и све што се дешавало тих година“, истакао је Продановић.Борово село никада неће заборавити свог Миху...► Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.

2023

Вести

sr_RS

спорт, фудбал, синиша михајловић, спутњиков пакетић 2023