Ружић: Велики изазов у овој години је увођење државне матуре
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Пратите нас
Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да је један од највећих изазова који очекује овај ресор у новој години увођење државне матуре која ће се спроводити на националном нивоу, а најавио је и припрему пројеката за велика улагања у универзитетску инфраструктуру, као и набавку 19.000 рачунара за школе.
"Велики изазов за Министарство, али и цео образовни систем биће свакако државна матура, коју ће 2023. године у јуну прво полагати ученици који завршавају трогодишње образовне профиле у средњим стручним школама", рекао је Ружић у интервјуу Танјугу.
Државну матуру ученици четворогодишњих школа полагаће 2024. године, навео је Ружић и истакао да је државна матура важна због ученика, јер обезбеђује доступност, правичност и мобилност.
За разлику од матуре која се тренутно спроводи на школском нивоу, када наставници својим ученицима дају теме и састављају задатке, а затим и оцењују радове ученика, државна матура спроводиће се на националном нивоу. То значи да ће сви ученици радити исте, стандардизоване тестове, у исто време и под истим условима, а тестови ће бити екстерно и објективно оцењени", рекао је министар.
Објашњава да овако спроведена државна матура омогућава најпре да се објективно оцене и упореде знања и вештине свих ученика које су стекли током школовања, што ће дати повратну информацију у ком смеру би требало у будућности унапређивати сиситем.
"Са факултетима интензивно разговарамо, разјашњавамо недоумице и рушимо предрасуде о државној матури. Уметнички факултети су специфични и план је да задрже испитивање склоности и способности као што су то и радили, јер је то пресудно за упис на те факултете", истиче министар.
Сви факултети, наводи, имају неотуђиво право да одлучују о својој уписној политици.
"Али сматрам да је важно имати на уму да и Министарство просвете и факултети постоје из само једног разлога, а то је да младим људима пружимо образовање, да га учинимо доступним и праведним. Државна матура управо то обезбеђује", поручује Ружић.
Поред овога, како најављује, током 2023. године биће у припреми пројекат за велика улагања у универзитетску инфраструктуру.
"Обезбедили смо средстава за изградњу нових зграда факултета. Неки факултети, попут Факултета музичке уметности, Географског, Биолошког и Факултета безбедности, коначно ће добити свије зграде и завршити са подстанарским животом. Завршићемо и неке пројекте који су давно започети, али из различитих разлога нису завршени, попут Ботаничког института у Ботаничкој башти, чија је градња почела давне 1996. године", каже Ружић.
Најављује да су на листи и Електротехнички факултет, кампус техничких факултета и нова, заједничка зграда Географског и Факултета безбедности, као и адаптације Факултета политичких наука и Пољопривредног факултета у Београд, али и факултети у другим универзитетским центрима - Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Природно-математички факултет у Нишу, Технолошки факултет у Новом Саду, Факултет техничких наука у Чачку, Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу.
"Ови пројекти су различитог степена спремности, али се на њима интензивно ради како би били спремни за реализацију. Сваки од ових пројекта је више него оправдан, јер постоји потреба за повећањем капацитета, обновом и модернизацијом постојећих услова за студирање и рад на факултетима. Улагаћемо и у проширење капацитета и боље услове у студентским домовима", истиче министар просвете.
Наводи да је план да се прошире капацитети студентских центара у Београду и Нишу за додатних 1400 места и додаје да ће то бити улагање у универзитетску инфраструктуру каквог није било у последњих 30 година.
"Верујем да ће мере које смо донели против насиља у сколама дати резултат"
Насиље је комплексан друштвени феномен, а школе и деца нису изолована острва и нису изузета од утицаја, али верујем да ће мере које смо донели дати резултате, рекао је Ружић.
"Да би се примениле предложене мере потребно је извесно време, како бисмо изменили неопходне прописе. Најбрже ће ићи промене правилника, али када је реч о измени законских решења потребно је испоштовати одређене рокове и процедуре, које не зависе само од Министарства просвете", навео је.
Додаје да ће министарство на чијем је челу додатно учврстити и ојачати сарадњу са другим инситуцијама и министарствима - за бригу о породици и демографији, здравља, правде, МУП-ом и Министарством за државну управу и локалну самоуправу које су такође веома важне за превенцију и реаговање на ове негативне појаве.
"Све предложене мере имају исти циљ, а то је да се смањи насиље у школама. Мислим да су све мере добре и да ће њихова примена дати резултате. Не заборавимо да је центар свега дете и ученик, а да су родитељи, школе и остале институције на истом задатку – да им обезбеде безбедно окружење и квалитетно образовање и васпитање", подсећа министар.
Коментаришући повећање плата просветним радницима у јануару за 12,5 одсто министар каже:
"Разумем да то није повећање којим би синдикати били задовољни, али сматрам да је важно да Влада Србије годинама у назад у континуитету обезбеђује секторска повећања и верујем да ће се тај тренд наставити".
Говорећи о резултатима које је ово министартсво постигло у претходном периоду, Ружић каже да је многим активностима и разултетима задовољан.
"Ако морам да издвојим један биће то изградња вртића у оквиру Пројекта Инклузивно предшколско васпитање. Кроз овај пројекат настојимо да повећамо обухват деце предшколским васпитањем и образовањем, поготову да вртиће учинимо доступним деци из осетљивих категорија. До сада су отворена четири вртића у Дољевацу, Житорађи, Сремској Митровици и Владичином Хану", наводи министар.
Додаје да су радови у току на осам вртића, у Крушевцу на две локације, Мерошини, Тутину, Прокупљу, Шиду и Смедереву, а да ће вртић у Лозници бити отварен крајем јануара.
"За 11 вртића ћемо ускоро расписати тендер. На овом пројекту тесно сарађујемо са Фондацијом Новак Ђоковић на опремању и адаптацији 180 васпитних соба у 34 локалне самоуправе и захваљујући овој сарадњи и ангажовању, 4.300 деце која до сада нису похађала програме предшколског васпитања уписано је у вртиће", истиче Ружић.
План је, како наводи, да се до марта 2024. године изградњом или доградњом вртића, адаптацијом васпитних соба прошире капацитети у предшколским установама за 11.000 места.
"Такође у години за нама, али и у години која јој је претходила, имали смо значајна улагања у занављање информатичке опреме у школама. Укупан број дигитализованих учионица је 31.500, а само ове године опремљено је њих 21.500. Обнавља се и опрема за наставнике - набављено је додатних 18.500 лаптопова. Опремљени су ове и прошле године рачунарски кабинети са 14.000 десктоп рачунара и као и одређен број штампача", рекао је Ружић.
Опремање рачунарских кабинета биће настављено и у наредном периоду, а најављује да је план да у 2023. години улагање у 19.000 рачунара са неопходном серверском инфраструктуром.
"Ово су најзначајнија улагања у инфраструктурно опремање школа информатичком опремом које је вредно око 57 милиона евра", навео је он.
