https://sputnikportal.rs/20230106/crna-gora-izbori-jos-nijesu-raspisani-predizborna-kampanja-pocela-1149041542.html
Црна Гора: Избори још нијесу расписани, предизборна кампања почела
Црна Гора: Избори још нијесу расписани, предизборна кампања почела
Sputnik Србија
Иако још није одређен датум парламентарних избора, политичке партије у Црној Гори су већ кренуле у предизборну кампању, каже за Спутњик аналитичар Предраг... 06.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-06T18:31+0100
2023-01-06T18:31+0100
2023-01-06T18:31+0100
регион
регион
регион – политика
црна гора
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/17/1145006757_0:72:3387:1977_1920x0_80_0_0_8e64b0c7da404ceeca15d59763c2d421.jpg
Следећа два мјесеца на политичкој сцени Црне Горе ће, прогнозира Дрецун, бити веома интересантна и динамична, јер слиједи расписивање предсједничких избора и договор око одржавања ванредних парламентарних.„Биће веома интересантно како ће поједине партије, прије свега УРА, објаснити бирачима и грађанима зашто нијесу подржале владу коју је требало да предложи Лекић, јер видимо да су већ почела препуцавања између ДФ-а и УРЕ око тога ко је крив за то што су преговори око састава владе прекинути већ на првом састанку“, истиче Дрецун.Расписивање предсједничких избора до 20. јануараПредсједница Скупштине Данијела Ђуровић ће до 20. јануара расписати предсједничке изборе, који треба да се одрже у априлу, када истиче четворогодишњи предсједнички мандат Милу Ђукановићу. Пошто су у том мјесецу и два Вакрса, православни и католички, једино је недјеља 2. априла погодна за организовање избора. Ако странке желе да се истовремено одрже и предсједнички и парламентарни избори, што су поједине партије ових дана и саопштиле, ту одлуку Скупштина мора донијети до краја јануара.Држава је, подсјећа он, прешла далек пут ка ЕУ интеграцијама, Црна Гора је ушла у НАТО, признала Косово, чланица је неколико регионалних иницијатива...„Све то ограничава промјене у спољној политици Црне Горе, сваке владе која буде формирана. Црна Гора често доноси и одлуке на своју штету, јер мора да поштује све ове интеграције о којима је потписала уговоре“, објашњава наш саговорник.Пред Црном Гором мјесеци политичког расплетаОн вјерује да ће наредни парламентарни избори указати на значајна политичке промјене на црногорској сцени, што су најавили и претходни локални избори, првенствено у Подгорици.„Предстоје нам два динамична и интересантна мјесеца када су политичка дешавања у питању. Након политичког преврата 30. августа 2020, ми смо из једне социјално-пореске реформе добили Покрет „Европа сад“ који је на подгоричким изборима добио преко 20 одсто подршке, и анкете рађене након тих избора указују да тај политички покрет расте. У ДПС-у су свјесни да немају коалиционог капацитета да успоставе сарадњу са партијама које њима нијесу идеолошки блиске. ДПС-у резултат од 49 одсто подршке не значи ништа, више би им значила подршка од 20 одсто бирача, али да могу да имају коалициони капацитет. Међународни фактор не жели ДПС са овим руководством, жели персоналну промјену на челу те партије, а од ДФ-а очекују промјену политичког садржаја“, каже Дрецун.Наш саговорник тврди да Покрет „Европа сад“ амортизује незадовољство грађана начином како су партије које учествују у влади искористиле своју прилику и да ће незадовољни бирачи, умјесто да се врате ДПС-у, подршку дати „Европи сад“, а да ће бити и апстинената због разочарења у потезе политичких актера из такозване парламентарне већине.„Сада имамо ситуацију да поједине партије које су у влади желе да се задржи политички статус кво јер су свјесне да немају подршку у бирачком тијелу, али највећи политички фактори су свјесни да ово стање није дуго одрживо и они желе изборе. Сада имамо техничку владу у којој су партије које немају подршку бирача, неке су изнад самог лимита, већина испод лимита подршке, показују анкете. Пред нама су дани и мјесеци политичког расплета“, истиче Дрецун за Спутњик.Бонус видео:
https://sputnikportal.rs/20230104/nista-od-formiranja-nove-vlade-crne-gore-da-li-ce-biti-novih-parlamentarnih-izbora-sa-predsjednickim-1148954227.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, регион – политика, црна гора, анализе и мишљења
регион, регион – политика, црна гора, анализе и мишљења
Црна Гора: Избори још нијесу расписани, предизборна кампања почела
Иако још није одређен датум парламентарних избора, политичке партије у Црној Гори су већ кренуле у предизборну кампању, каже за Спутњик аналитичар Предраг Дрецун након што су пропали договори о формирању нове владе чији је мандатар требало да буде Миодраг Лекић.
Следећа два мјесеца на политичкој сцени Црне Горе ће, прогнозира Дрецун, бити веома интересантна и динамична, јер слиједи расписивање предсједничких избора и договор око одржавања ванредних парламентарних.
„Биће веома интересантно како ће поједине партије, прије свега УРА, објаснити бирачима и грађанима зашто нијесу подржале владу коју је требало да предложи Лекић, јер видимо да су већ почела препуцавања између ДФ-а и УРЕ око тога ко је крив за то што су преговори око састава владе прекинути већ на првом састанку“, истиче Дрецун.
Расписивање предсједничких избора до 20. јануара
Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић ће до 20. јануара расписати предсједничке изборе, који треба да се одрже у априлу, када истиче четворогодишњи предсједнички мандат Милу Ђукановићу. Пошто су у том мјесецу и два Вакрса, православни и католички, једино је недјеља 2. априла погодна за организовање избора. Ако странке желе да се истовремено одрже и предсједнички и парламентарни избори, што су поједине партије ових дана и саопштиле, ту одлуку Скупштина мора донијети до краја јануара.
„Грађани који су 30. августа 2020. гласали за промјену власти у Црној Гори су незадовољни како су се партије, које су чиниле владу, препуцавале међу собом, умјесто да раде на демонтирању претходног система. Ваља напоменути да грађани имају своју перцепцију онога што је видљиво и транспарентно на политичкој сцени, али треба обратити пажњу и на неке, по многима, можда и нелогичне политичке потезе појединих партија. Увијек треба имати на уму да страни фактор има јаку улогу у формирању власти у Црној Гори“, истиче Дрецун.
Држава је, подсјећа он, прешла далек пут ка ЕУ интеграцијама, Црна Гора је ушла у НАТО, признала Косово, чланица је неколико регионалних иницијатива...
„Све то ограничава промјене у спољној политици Црне Горе, сваке владе која буде формирана. Црна Гора често доноси и одлуке на своју штету, јер мора да поштује све ове интеграције о којима је потписала уговоре“, објашњава наш саговорник.
Пред Црном Гором мјесеци политичког расплета
Он вјерује да ће наредни парламентарни избори указати на значајна политичке промјене на црногорској сцени, што су најавили и претходни локални избори, првенствено у Подгорици.
„Предстоје нам два динамична и интересантна мјесеца када су политичка дешавања у питању. Након политичког преврата 30. августа 2020, ми смо из једне социјално-пореске реформе добили Покрет „Европа сад“ који је на подгоричким изборима добио преко 20 одсто подршке, и анкете рађене након тих избора указују да тај политички покрет расте. У ДПС-у су свјесни да немају коалиционог капацитета да успоставе сарадњу са партијама које њима нијесу идеолошки блиске. ДПС-у резултат од 49 одсто подршке не значи ништа, више би им значила подршка од 20 одсто бирача, али да могу да имају коалициони капацитет. Међународни фактор не жели ДПС са овим руководством, жели персоналну промјену на челу те партије, а од ДФ-а очекују промјену политичког садржаја“, каже Дрецун.
Наш саговорник тврди да Покрет „Европа сад“ амортизује незадовољство грађана начином како су партије које учествују у влади искористиле своју прилику и да ће незадовољни бирачи, умјесто да се врате ДПС-у, подршку дати „Европи сад“, а да ће бити и апстинената због разочарења у потезе политичких актера из такозване парламентарне већине.
„Сада имамо ситуацију да поједине партије које су у влади желе да се задржи политички статус кво јер су свјесне да немају подршку у бирачком тијелу, али највећи политички фактори су свјесни да ово стање није дуго одрживо и они желе изборе. Сада имамо техничку владу у којој су партије које немају подршку бирача, неке су изнад самог лимита, већина испод лимита подршке, показују анкете. Пред нама су дани и мјесеци политичког расплета“, истиче Дрецун за Спутњик.
