https://sputnikportal.rs/20230108/alilo-soceljnik-diduh-gana-i-kiahk-bozic-u-pravoslavnom-svetu-foto-1148968162.html
Алило, сочељник, дидух, Гана и Киахк: Божић у православном свету /фото/
Алило, сочељник, дидух, Гана и Киахк: Божић у православном свету /фото/
Sputnik Србија
Најрадоснији хришћански празник обележава се по грегоријанском и јулијанском календару, односно 25. децембра и 7. јануара. Број земаља у којима се Божић слави... 08.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-08T21:10+0100
2023-01-08T21:10+0100
2023-01-08T21:10+0100
живот
друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/04/1148970829_0:0:3047:1714_1920x0_80_0_0_fde27f8edc629d691bb76c8dc0d87d5b.jpg
Свима су нам познати обичаји који су опстали у нашој земљи, а знате ли које ритуале и традиције негују хришћани широм планете који, такође, прослављају овог празника у јануару?Ово је пет најзанимљивијих по избору „Националне географије“.ГрузијаГрузини који Божић славе 7. јануара на овај дан иду на Алило, масовну шетњу улицама, при чему су обучену у посебну свечану одећу. При том, честитају једни другима празник и деле најмлађима слаткише.Божићна јелка (Чичалаки) направљена је од меканог материјала, а њене гране су уковрџане. Понекад се уместо ње може видети грана лешника која је обликована као Дрво живота и украшена слаткишима и воћем. Ипак, све је популарнија јелка каква се виђа на Западу.Деда Мраз је у Грузији познат као Товлис папа („Товлис бабуа“ на западу земље), што буквално значи „деда снег“. Обично је представљен с дугом белом брадом, одевен у народну ношњу „чоху“ и крзнени огртач.РусијаРуски православни верници се 39 дана пре Божића редовно моле – све до вечери 6. јануара, када почињу свечане литургије. Наредног дана, на празник, породица се окупља око трпезе, на којој се налази 12 врста јела, у част дванаесторици апостола.Руси бадњак називају „сочељник“, по речи „сочиво“, јела које је обавезан део празничног ручка.Овај дан резервисан је за љубав, па се Божић у Русији честита свим драгим људима, а врата кућа отворена су широм како би и пролазници могли да се придруже верницима за ручком.УкрајинаКада деца на небу угледају источну звезду, која подсећа вернике на Три мудраца, у украјинским домовима почиње Света вечера. У куће се уноси пшеница, што је стари обичај назван „дидух“ („дедин дух“), који потпомаже идентификацију с прецима.Након што све сви укућани помоле, домаћин каже „Христ је рођен“, на шта од породице добија одговор „Славимо га“. Следи оброк, чији су неизоставни делови боршч, четвртаста кутија домаћег пудинга, млеко, кнедле с печуркама или купусом и кромпиром...Након вечере, време је за божићне песме, а наредних седам дана верници уживају у данима славља.ЕтиопијаПрослава Божића у Етиопској православној тевахедо цркви назива се Гана, а претходи јој дан поста (у случају многих верника, то значи потпуно уздржавање од хране). На дан Божића, хришћани облаче белу одећу, а многи се одлучују да тог дана носе традиционалну одору („шама“), направљену од памука и украшену светлим пругама при крајевима.Обележавање Гане у Етиопији почиње у четири сата изјутра, а ове свечаности праћене су игром дечака слична хокеју која се, такође, зове гана, а подразумева употребу палице и дрвене лопте.Дванаест дана после Божића, верници почињу тродневну прославу Тимкат, којом се обележава Исусово крштење. Важан део овог празновања је молитва током службе у храму, када одрасли поново облаче шаме, а деца одоре својих црквених удружења и круне.ЕгипатОко 15 одсто становништва ове афричке земље спада у хришћане, а већина овог дела популације спада у Копте, који Божић прослављају у јануару.Месец који претходи Божићу Копти називају Киахк, а свако суботње вече овог месеца проводи се у песми, док свако недељно јутро верници иду на црквену службу.Од 25. новембра до 6. јануара, ови хришћани посте, што подразумева одрицање од хране животињског порекла. Затим, на Бадње вече, окупљају се у храмовима, где слушају литургију, а наредног дана славе најрадоснији хришћански празник.Као и код већине других народа који прослављају овај празник, он је код Копта дан радости и љубави, дружења и поштовања, па се верници у својим домовима окупљају како би га заједно прославили. Често, при томе, домаћинима дарују колачиће (кахк).Деда Мраз је своје место пронашао и у овој средини – он је познат као Baba Noël („Отац Божића“), а малишани верују да он улази кроз прозор док спавају и оставља им поклоне. Заузврат, малишани му остављају кахк.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живот, друштво
Алило, сочељник, дидух, Гана и Киахк: Божић у православном свету /фото/
Најрадоснији хришћански празник обележава се по грегоријанском и јулијанском календару, односно 25. децембра и 7. јануара. Број земаља у којима се Божић слави у првом месецу године није велики, али оне још увек негују обичаје својих предака и радују се овом посебном дану.
Свима су нам познати обичаји који су опстали у нашој земљи, а знате ли које ритуале и традиције негују хришћани широм планете који, такође, прослављају овог празника у јануару?
Ово је пет најзанимљивијих по
избору „Националне географије“.
Грузини који Божић славе 7. јануара на овај дан иду на Алило, масовну шетњу улицама, при чему су обучену у посебну свечану одећу. При том, честитају једни другима празник и деле најмлађима слаткише.
Божићна јелка (Чичалаки) направљена је од меканог материјала, а њене гране су уковрџане. Понекад се уместо ње може видети грана лешника која је обликована као Дрво живота и украшена слаткишима и воћем. Ипак, све је популарнија јелка каква се виђа на Западу.
Деда Мраз је у Грузији познат као Товлис папа („Товлис бабуа“ на западу земље), што буквално значи „деда снег“. Обично је представљен с дугом белом брадом, одевен у народну ношњу „чоху“ и крзнени огртач.
Руски православни верници се 39 дана пре Божића редовно моле – све до вечери 6. јануара, када почињу свечане литургије. Наредног дана, на празник, породица се окупља око трпезе, на којој се налази 12 врста јела, у част дванаесторици апостола.
Руси бадњак називају „сочељник“, по речи „сочиво“, јела које је обавезан део празничног ручка.
Овај дан резервисан је за љубав, па се Божић у Русији честита свим драгим људима, а врата кућа отворена су широм како би и пролазници могли да се придруже верницима за ручком.
Када деца на небу угледају источну звезду, која подсећа вернике на Три мудраца, у украјинским домовима почиње Света вечера. У куће се уноси пшеница, што је стари обичај назван „дидух“ („дедин дух“), који потпомаже идентификацију с прецима.
Након што све сви укућани помоле, домаћин каже „Христ је рођен“, на шта од породице добија одговор „Славимо га“. Следи оброк, чији су неизоставни делови боршч, четвртаста кутија домаћег пудинга, млеко, кнедле с печуркама или купусом и кромпиром...
Након вечере, време је за божићне песме, а наредних седам дана верници уживају у данима славља.
Прослава Божића у Етиопској православној тевахедо цркви назива се Гана, а претходи јој дан поста (у случају многих верника, то значи потпуно уздржавање од хране). На дан Божића, хришћани облаче белу одећу, а многи се одлучују да тог дана носе традиционалну одору („шама“), направљену од памука и украшену светлим пругама при крајевима.
Обележавање Гане у Етиопији почиње у четири сата изјутра, а ове свечаности праћене су игром дечака слична хокеју која се, такође, зове гана, а подразумева употребу палице и дрвене лопте.
Дванаест дана после Божића, верници почињу тродневну прославу Тимкат, којом се обележава Исусово крштење. Важан део овог празновања је молитва током службе у храму, када одрасли поново облаче шаме, а деца одоре својих црквених удружења и круне.
Око 15 одсто становништва ове афричке земље спада у хришћане, а већина овог дела популације спада у Копте, који Божић прослављају у јануару.
Месец који претходи Божићу Копти називају Киахк, а свако суботње вече овог месеца проводи се у песми, док свако недељно јутро верници иду на црквену службу.
Од 25. новембра до 6. јануара, ови хришћани посте, што подразумева одрицање од хране животињског порекла. Затим, на Бадње вече, окупљају се у храмовима, где слушају литургију, а наредног дана славе најрадоснији хришћански празник.
Као и код већине других народа који прослављају овај празник, он је код Копта дан радости и љубави, дружења и поштовања, па се верници у својим домовима окупљају како би га заједно прославили. Често, при томе, домаћинима дарују колачиће (кахк).
Деда Мраз је своје место пронашао и у овој средини – он је познат као Baba Noël („Отац Божића“), а малишани верују да он улази кроз прозор док спавају и оставља им поклоне. Заузврат, малишани му остављају кахк.
