https://sputnikportal.rs/20230108/kako-je-obican-monah-uspeo-da-prevari-mongolskog-velikog-kana-1147010957.html

Како је обичан монах успео да превари монголског великог кана

Како је обичан монах успео да превари монголског великог кана

Sputnik Србија

Када се говори о сусрету средњовековне Европе и Монголске империје, углавном сви прво помисле на посету Марка Пола Кублај-кану 1274. године и на посету Руја... 08.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-08T13:10+0100

2023-01-08T13:10+0100

2023-01-08T13:10+0100

монголија

монах

папа

историја

живот

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147523250_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_c0bca80db97c940042e4dbfbe7a4ef79.jpg

Први европски изасланик у Монголији био је италијански монах, фрањевац Ђовани Плано Карпини, који је у канов двор стигао 1246. године. Папин шпијун је успео да испуни своју мисију и да поглавару римокатоличке цркве пренесе драгоцене информације о далеком великом царству, пише портал Културологија.ру.Претња с истокаУ време када је Карпини кренуо у своју мисију Монголским царством владао је Огатај-кан, трећи син Џингис-кана и његове вољене супруге Борте. Огатај је у правом смислу те речи наследио оца, наставивши војну експанзију. Освојио је све земље Блиског истока, а затим покорио и део Кине и Кореју, да би се, најзад, домогао Црног мора и кренуо на Кијевску Русију.Након тога је Огатајев циљ постала Западна Европа. Монголи су, под вођством Огатајевих синова, напали Мађарску, а потом су једна за другом падале источне европске територије: Пољска, Бохемија (Чешка), Хрватска, Немачка, Бугарска... Монголи су стигли до капија Беча, а Европљани су били немоћни да им се супротставе. Освајачи с истока су имали страшно оружје, које је тадашњим европским житељима било непознато – барут, преузет од Кинеза. Над целим Западом надвила се страшна опасност, због чега је папа Иноћентије Четврти одлучио да покуша да склопи мир с великим каном. Упутио је ка њему посланство које није водио дипломата, него обичан монах Ђовани Плано Карпини (Giovanni da Pian del Carpine).Остарели монах – искусни шпијунЂовани је у историји познат под разним именима, од Хуана де Плана Карпинија до Жоанеса де Плана и многих других. Тачна година његовог рођења није позната, али претпоставља се да је рођен између 1182. и 1185. године у граду Пјан ди Карпине, данашњем Мађонеу, у Умбрији, недалеко од Перуђе, у самом центру Апенинског полуострва. Дечак је рано испољио духовне склоности, поставши један од првих ученика Светог Фрање Асишког, који је 1209. године основао ред фрањеваца.Ђовани је у почетку био упућен да проповеда по северној Европи, пошто је паганство и даље цветало међу Тевтонцима. Тамо је постао предводник заједнице фрањеваца у Саксонији. Папа Иноћентије Четврти га се сетио када је почео да трага за одговарајућим човеком за своје посланство великом кану. Управо је Карпинију било наложено да предводи посланство, чија је мисија била да се закључи мир с Огатај-каном, али и да шпијунира при двору великог кана и да прикупља информације о монголској армији. Ђовани је био веома гојазан и прешао је шездесету када се упутио на ово путовање.У априлу 1241. године отпутовао је у Лион, тадашњу папину резиденцију, где га је Иноћентије Четврти лично именовао за папског изасланика. Поред благослова, монаху је уручено писмо које је било адресирано на „цара и народ Татара“ (како су у то време звали Монголе). Садржало је позив да се прекину напади и убиства и да се закључи мир (без знања да је та реч за Монголе значила потчињавање).Ђовани је отпутовао у пратњи другог фрањевца Стефана Бохемског, с којим је прешао пола Европе и стигао у Шлезију. У Вроцлаву, на препоруку чешког краља Вацлава Првог, придружио им се и трећи монах, Бенедикт Пољски, који је захваљујући свом знању језика постао преводилац. Њих тројица су пратили северни крак „Пута свиле“ који је пролазио кроз Кијев.Управо на том месту догодила се прва невоља – Стефан се разболео и није могао да настави пут, оставши тамо као талац монголских окупатора. Остали су прошли преко Кањева и Дњепра ка Дону и Волги. Монаси су ступили на територију под владавином Бату-кана, предводника Златне хорде. Да би прошли те територије, морали су да обаве интересантан ритуал: да прођу између две ватре како би се очистили и уклонили штетне мисли, као и да би уништили све могуће отрове. Божји људи су тако и учинили. На крају им је Бату-кан доделио пратњу и после неколико дана они су наставили свој поход у правцу Монголије.То је био веома дуготрајан и тежак пут. Људи у годинама, крхког здравља, једва су успели да га пређу и, најзад, на лето су стигли до свог циља. Монаси су прешли готово пет хиљада километара. Огатај-кан је до тада већ умро и савет је за наследника изабрао његовог најстаријег сина Гујука. Монаси су стигли таман да присуствују том историјском догађају. Велики кан је примио изасланике. Наравно, одбио је да прими хришћанство, затраживши да се европски монаси потчине њему. Главна мисија је тако пропала, али је Карпини врло марљиво приступио другој, тајној – шпијунажи.Монах је више од четири седмице боравио на двору. Све то време је врло умешно прикупљао сведочанства о војном потенцијалу Монгола, њиховој тактици, административном уређењу, наоружању. Проучио је, такође, историју земље и структурну организацију империје. Иноћентије Четврти је био у праву, именовавши обичног монаха за амбасадора, уместо некаквог аристократу, који би сигурно изазвао подозрење.Све добијене податке Ђовани је изложио у свом раду „Ystoria Mongalorum quos nos Tartaros appellamus“ („Историја Монгола које ми зовемо Татари“). Управо су фрањевци први указали на то да Татари и Монголи нису исти народ. Књига је објављена одмах по повратку монаха с његовог дуготрајног путовања.Повратак кућиМонаси су двор Гујук-кана напустили у новембру 1246. године. Велики кан је папи написао писмо на монголском, арапском и латинском језику. У њему је писао да одбија да се крсти, а себе је назвао „бичем божјим“.Повратак у Европу је био још тежи од путовања у Монголију, јер је стигла зима. Сам Ђовани је писао да су често морали да уклањају снег с тла и да разбијају лед испод њега, како би могли да преноће под отвореним небом. На лето 1247. године стигли су до Кијева, где им се придружио Стефан, а потом су се упутили у Келн и одатле, пловећи Рајном, стигли до Лиона како би предали писмо великог кана и извештај папи Иноћентију Четвртом. Тако се завршило велико путешествије монаха-шпијуна, који је ускоро објавио и своју „Историју Монгола“.Ђовани Плано Карпини је био великодушно награђен за свој труд. Добио је архиепископију Антивари у Далмацији. Нажалост, монах није успео довољно дуго да ужива у својој високој функцији и положају. Умро је 1. августа 1252. године, не стигавши да оствари још једну мисију коју је желео да му повери краљ Француске.

2023

Вести

sr_RS

монголија, монах, папа, историја