https://sputnikportal.rs/20230108/vise-ni-strucnjaci-ne-razumeju-sta-se-desava-novi-termin-u-svetskoj-ekonomiji-permanentna-kriza-1149123970.html
Више ни стручњаци не разумеју шта се дешава: Нови термин у светској економији — перманентна криза
Више ни стручњаци не разумеју шта се дешава: Нови термин у светској економији — перманентна криза
Sputnik Србија
Гост Јелице Путниковић, аналитичар Бојан Станић, говорио је за Енергију Спутњика о томе шта нас у наредној години чека по питању цене енергената, пореклу... 08.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-08T13:27+0100
2023-01-08T13:27+0100
2023-01-08T13:27+0100
економија
свет – економија
економија
енергија спутњика с јелицом путниковић
анализе и мишљења
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110880/26/1108802678_0:162:4368:2619_1920x0_80_0_0_05d09f7606a2a493d2fb5de5e4ad4780.jpg
Пратећи трендове раста и опадања на светском тржишту помоћник директора за аналитику у Привредној комори Србије Бојан Станић сматра да постоји реална могућност да цене енергената буду „мања брига“ у предстојећој години.Он наводи да је проценат инфлације у 2010. години био далеко виши, али да је та инфлација била последица унутрашњих проблема Републике Србије, док је тренутно стање примарно европска криза која се осећа у целом свету, а следствено томе је и код нас увезена, правећи „вртлог инфлације“.Поменути вртлог, сматра Станић, резултат је природних појава које се периодично смењују током историје цивилизације. Период раста прати период стагнације и тако у круг и у зависности од многобројних чинилаца.„Економски циклуси указују на природне ствари. Не може бити континуираног раста, постоје падови, кризе, а и кад нису изазване последица су неких природних феномена“.Нови термин — перманентна кризаРазлика између садашњих и некадашњих кризних циклуса је, објашњава Станић, у периоду између њих. Убрзаним развојем привреде и технологије као и повезивањем читавог света, долази до све учесталијих глобалних криза.„Економски циклуси су краћи него раније кризе су чешће и истиче се нова реч „перманентна криза“.Многи аналитичари сматрају да је и постојећа криза управо само наставак оне економске која је уздрмала свет 2008. године. Она је, како Спутњиков аналитичар објашњава, само залечена монетарном политиком водећих светских банака које су штампале велику количину новца која је са доласком пандемије корона вируса довела до краха.Изненадни уплив велике новчане масе убачен је ради одржавања становништва и привреде током затварања, али постигао је супротан ефекат.Криза јесте ескалирала ратом у Украјини, али је, по прорачунима аналитичара, почела да се јавља најмање шест месеци пре избијања сукоба.„Нама аналитичарима представља проблем да разумемо каква ће бити 2023. година посебно прелаз у 2024. годину. 2023. је већ у неку руку изгубљена и биће далеко испод свог потенцијала који је био иницијално планиран. Када видите изјаве политичара, ви не можете да разумете да ли идемо ка некој деескалацији или некој новој ескалацији“.Неодговорне изјавеО утицају званичника и политичких моћника на економију Станић каже како након почетних охрабрујућих и позитивних вести по правилу пристигне нека неодговорна изјава која све поремети и узбурка тржиште. За пример наводи шпекулације везане за улагање у криптовалуте, о чијем се пореклу ништа не зна, нити је познато ко њима и шта добија.Станић је поставио питање да ли су копови у Колубари одакле се допрема угаљ за Обреновац слабијег квалитета од оних у Костолцу и колико је исплативо допремати лигнит из иностранства. Он тврди да постоје механизми који би побољшали учинак ЕПС-а али да их тек треба разрадити.Читаву емисију можете погледати овде.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110880/26/1108802678_332:0:4037:2779_1920x0_80_0_0_b90bcfe4b730537ea566fc29511f63d2.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
свет – економија, економија, енергија спутњика с јелицом путниковић, анализе и мишљења, србија – економија
свет – економија, економија, енергија спутњика с јелицом путниковић, анализе и мишљења, србија – економија
Више ни стручњаци не разумеју шта се дешава: Нови термин у светској економији — перманентна криза
Гост Јелице Путниковић, аналитичар Бојан Станић, говорио је за Енергију Спутњика о томе шта нас у наредној години чека по питању цене енергената, пореклу економске кризе, питању криптовалута и могућностима снабдевања Србије домаћим енергентима.
Пратећи трендове раста и опадања на светском тржишту помоћник директора за аналитику у Привредној комори Србије Бојан Станић сматра да постоји реална могућност да цене енергената буду „мања брига“ у предстојећој години.
Он наводи да је проценат инфлације у 2010. години био далеко виши, али да је та инфлација била последица унутрашњих проблема Републике Србије, док је тренутно стање примарно европска криза која се осећа у целом свету, а следствено томе је и код нас увезена, правећи „вртлог инфлације“.
Поменути вртлог, сматра Станић, резултат је природних појава које се периодично смењују током историје цивилизације. Период раста прати период стагнације и тако у круг и у зависности од многобројних чинилаца.
„Економски циклуси указују на природне ствари. Не може бити континуираног раста, постоје падови, кризе, а и кад нису изазване последица су неких природних феномена“.
Нови термин — перманентна криза
Разлика између садашњих и некадашњих кризних циклуса је, објашњава Станић, у периоду између њих. Убрзаним развојем привреде и технологије као и повезивањем читавог света, долази до све учесталијих глобалних криза.
„Економски циклуси су краћи него раније кризе су чешће и истиче се нова реч „перманентна криза“.
Многи аналитичари сматрају да је и постојећа криза управо само наставак оне економске која је уздрмала свет 2008. године. Она је, како Спутњиков аналитичар објашњава, само залечена монетарном политиком водећих светских банака које су штампале велику количину новца која је са доласком пандемије корона вируса довела до краха.
Изненадни уплив велике новчане масе убачен је ради одржавања становништва и привреде током затварања, али постигао је супротан ефекат.
Криза јесте ескалирала ратом у Украјини, али је, по прорачунима аналитичара, почела да се јавља најмање шест месеци пре избијања сукоба.
„Нама аналитичарима представља проблем да разумемо каква ће бити 2023. година посебно прелаз у 2024. годину. 2023. је већ у неку руку изгубљена и биће далеко испод свог потенцијала који је био иницијално планиран. Када видите изјаве политичара, ви не можете да разумете да ли идемо ка некој деескалацији или некој новој ескалацији“.
О утицају званичника и политичких моћника на економију Станић каже како након почетних охрабрујућих и позитивних вести по правилу пристигне нека неодговорна изјава која све поремети и узбурка тржиште. За пример наводи шпекулације везане за улагање у криптовалуте, о чијем се пореклу ништа не зна, нити је познато ко њима и шта добија.
„Ви сада имате поред све ове кризе и кризу поверења. Посебно су привредници ту збуњени из простог разлога што су они ти који морају да се прилагођавају одређеним мерама политике која сада ставља економски интерес апсолутно са стране“.
Станић је поставио питање да ли су копови у Колубари одакле се допрема угаљ за Обреновац слабијег квалитета од оних у Костолцу и колико је исплативо допремати лигнит из иностранства. Он тврди да постоје механизми који би побољшали учинак ЕПС-а али да их тек треба разрадити.
Читаву емисију можете погледати
овде.
Све о домаћој и светској економији