Редитељ „Олује“: Да смо после рата говорили о Јасеновцу – деведесете нам се не би десиле /видео/
© Фото : Спутњику уступила екипа филма/Божидар Живановић
Пратите нас
Убеђен сам да нам се деведесете не би десиле да смо после 1945. говорили о Јасеновцу и ономе што се дешавало на простору бивше Југославије. Уместо тога смо све потиснули и правили се да не постоји, а онда су наше ране избиле много крваво, каже за Спутњик Милош Радуновић, сценариста и редитељ филма и серије „Олуја“.
Први играни филм о акцији „Олуја“, егзодусу 250.000 Срба из Хрватске августа 1995. године, биће премијерно приказан 17. јануара у МТС Дворани.
Филм о једној од највећих трагедија српског народа сниман је на основу сведочења прогнаних Срба и прати њихове судбине пре, током и након „Олује".
„Они говоре о томе као да је било јуче. У почетку им је било тешко да стекну поверење, али када су се отворили, оно што је из њих изашло, било јеболно за слушање. Потиснули су то, али видите колико све њих то још страшно боли. Када се људи лече од траума, психијатри их наводе да поново то проживе да би се излечили, а ми смо све наше ране потиснули. Убеђен сам да нам се деведесете не би десиле да смо после 1945. говорили о Јасеновцу и ономе што се дешавало на простору бивше Југославије“, истиче Радуновић.
Споменик малом човеку
Током припреме сценарија наслушао се, каже, ужасних ствари.
„Има ту свега и свачега, толико зла! Људи су у тренутку изгубили све. Само су им рекли - пакуј се и крени! Нису знали куда иду, шта им је будућност, ни да ли ће стићи тамо где су кренули“, подсећа Радуновић.
На хиљаде људи је убијено и око 250.000 протерано са својих огњишта, а Радуновић истиче да му је жеља била да исприча причу малог човека којим се историја не бави.
„У овом филму нисам се уопште бавио политиком. Веома ми је било битно да маломе човеку дигнемо споменик и да - уместо да говоримо о геополитичким дешавањима или уђемо у дневно политичку расправу - говоримо о том несрећном народу. Стаљин је рекао да је када убијете једног човека то убиство, а када убијете милионе, онда је статистика. Е, ти људи су постали статистика и то је можда најболније. Желео сам да они више не буду статистика, да се види шта је била `Олуја`, а не да 250.000 протераних буде само број. У свим ратовима је мали или сиромашан човек колатерална жртва и они су страдалници, свеједно са које стране. Филм се бави тим несрећним људима који су изгубили све“, објашњава редитељ.
Прича људи из Крајине
У филму ћемо пратити судбину четири породице, док ће у серији од 12 епизода „Олуја" бити представљена из визуре дечака у тумачењу петнаестогодишњег Ивана Вујића, што даје додатну тежину тој трагедији.
„Када кроз невине очи гледате ужасе који се дешавају, увек је теже. Сви ми одрасли имамо неке своје грехе, а деца су безгрешна. Када се безгрешноме деси оваква трагедија, онда је то још страшније“.
Сцена из филма "Олуја"
© Фото : Спутњику уступила продукција филма "Олуја"
Једну од главних улога игра Јово Максић и сам сведок „Олује“, а у филмској екипи је било више оних који су прошли погром 1995.
„Болно је радити оно што знате да је истинито и много су ми помогли чланови екипе који су били сведоци ове страшне операције. Ја то нисам прошао. Био сам тинејџер који је `Олују` гледао на ТВ-у па су ми они много значили да дођем до аутентичне приче, да прикажем како је заиста било. Имао сам бар пет чланова који су из Крајине и било је још глумаца, осим Максића. Ко год да је дошао на кастинг и рекао да је прошао `Олују`, нашао сам му неку улогу. Осећао сам то као своју обавезу, јер то је њихова прича, не моја“, истиче редитељ и сценариста.
Дуго заташкаване ране
„Олуја“ је први дугометражни играни филм Милоша Радуновића, а екранизација ове потресне приче, признаје, носи са собом велику одговорност, посебно имајући у виду да се на овај филм чекало 27 година.
„Ја сам добио позив од продуцената Владана Анђелковића и Немање Мићића да радим овај филм. Апсолутно сам био свестан да је озбиљна и много шкакљива тема, али мислим да мора да се исприча. Сви народи су говорили и говоре о својим ранама. Погледајте Јевреје, снимили су сто филмова о Аушвицу, ако не и више, али им је помогло. И Немцима је помогло да никад тако нешто више не ураде. Радио сам неке немачке филмове и унучад нациста имају озбиљан отклон од нацизма, а ми, на овим просторима смо све заташкали и онда је испливало поново“, наглашава редитељ.
Није лоше, сматра, сачекати и са дистанце говорити о болним догађајима:
„Видимо сада оно што не бисмо могли да је филм снимљен деведесетих. Није лоше сачекати, али је грешка што нисмо причали шта се дешавало на простору бивше Југославије. У комунизму су заташкане све ране, па су испливале грозне. Мислим да је овај филм добар да неке наше ране залечимо, ако је то уопште могуће“.
Антиратни филм
Радуновићево остварење је по објављивању трејлера изазвало негативне реакције у Хрватској.
„Знао сам да ће изазвати реакције и какве ће бити. Само бих волео да људи прво одгледају филм пре него што заузму став о њему. Отворен сам за било какву критику. Већ су објављени грозни текстови у Хрватској, а нико није видео ниједан кадар. `Олуја` је антиратни филм. Бави се страдањем малих људи којих има на свакој страни и волео бих када би га сви погледали. Ужасних прича има свуда и не бих волео да мој филм постане дневно политичка тема“, каже аутор.
Не очекује да ће инострани фестивали бити заинтересовани да прикажу његов филм:
„Постоји светски наратив према Србима и било који филм који га руши не пролази. Радио сам руски филм са редитељем који се зове Бакур Бакурадзе о српском генералу који се крије од Хага. Бакурадзе се пре тога такмичио у Кану са филмом „Ловац“, а филм „Брат Дејан“ ниједан фестивал није хтео да прикаже. Ја свакако филм нисам радио због награда, већ да испричам важну причу“.
