https://sputnikportal.rs/20230111/zasto-grmi-kada-sneg-veje-sta-se-krije-iza-prirodnog-fenomena-koji-je-sve-cesci-1149261209.html
Зашто грми када снег веје: Шта се крије иза природног феномена који је све чешћи
Зашто грми када снег веје: Шта се крије иза природног феномена који је све чешћи
Sputnik Србија
Све до скоро научници нису били сигурни да ли грмљавина током мећаве уопште постоји, али развојем технологија успевају да забележе све већи њихов број. 11.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-11T20:24+0100
2023-01-11T20:24+0100
2023-01-11T20:24+0100
живот
живот
друштво
наука и технологија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/0b/1149261624_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_e4be6004fd6dcbf4e7540905fa2a12a4.jpg
Када је Патрик Маркет са Универзитета у Мисурију пре више од две деценије почео да истражује снежне олује праћене грмљавином, обично је наилазио на одговоре попут: „Хвала вам што ово радите, знао сам да сам је видео и нико ми није веровао“, или „Не постоји таква ствар, ви само трошите наш новац“.Али, време је показало да су он и поједине његове колеге били у праву када је појава грмљавине и муња током снежне олује у питању, као и да оне представљају атмосферски феномен са озбиљним последицама.Шта је узрок?Научници сматрају да снежне грмљавине настају на сличан начин као и летње: промене у атмосфери изазивају подизање влажног и релативно топлог ваздуха, који се кондензује и формира облаке испуњене хладном водом и ситним кристалима леда. Што се више та мешавина унутар облака судара, већа је шанса да ће се створити електрични набој који ће на крају резултирати муњом и грмљавином.Али Себастијан Харкема са Универзитета Алабама, који проучава ову појаву тврди да још увек не знамо са сигурношћу како и зашто се овај процес дешава у зимском периоду. Током зимске олује, ваздух у близини земље је веома хладан и када се подигне у још хладнију атмосферу, производи мање облака испуњених хладном водом и ситним кристалима за коју се верује да су предуслов за формирање олује.Колико је феномен редак?Разумевање овог ретког феномена представљало је изазов за истраживаче, јер се о њему готово ништа није знало. А ситуацију је додатно отежавала чињеница да снег веома добро апсорбује звучне таласе.Ипак, број извештаја о грмљавини током снежних олуја се повећао у деценијама након што је Маркет започео своје истраживање.Може се рећи да су обе тврдње истините. Харкеманов рад показао је да високи радио торњеви који проводе струју могу бити одговорни за стварање веће количине снега у урбаним срединама. Поред тога, свеприсутност технологије такође је олакшала снимање олуја и на крају али не и најмање важно - научници су сада пронашли ефикасније начине да детектују грмљавину.Где настају?Ове нове технологије помажу научницима да тачно одреде где се грмљавина дешава у било ком тренутку. Сателитски геостационарни мапер муња може детектовати њихове бљескове на читавој хемисфери, а уколико се преклапају са снежним падавинама онда то значи да је детектована снежна грмљавина.Херкеман тврди да је овај феномен посебно чест у Колораду, горњим Великим равницама и Великим језерима, где ветротурбине производе струју. Али неоспорна чињеница је да он може да се деси било где - чак и у релативно топлој Алабами: „Када падне снег, постоји прилично велика шанса да буде пропраћен грмљавином“, пренела је „Национална географија“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/0b/1149261624_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_62c0c49700bf4c6b3406e745d410299b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живот, друштво, наука и технологија, изуми и открића
живот, друштво, наука и технологија, изуми и открића
Зашто грми када снег веје: Шта се крије иза природног феномена који је све чешћи
Све до скоро научници нису били сигурни да ли грмљавина током мећаве уопште постоји, али развојем технологија успевају да забележе све већи њихов број.
Када је Патрик Маркет са Универзитета у Мисурију пре више од две деценије почео да истражује снежне олује праћене грмљавином, обично је наилазио на одговоре попут: „Хвала вам што ово радите, знао сам да сам је видео и нико ми није веровао“, или „Не постоји таква ствар, ви само трошите наш новац“.
Али, време је показало да су он и поједине његове колеге били у праву када је појава грмљавине и муња током снежне олује у питању, као и да оне представљају атмосферски феномен са озбиљним последицама.
Научници сматрају да снежне грмљавине настају на сличан начин као и летње: промене у атмосфери изазивају подизање влажног и релативно топлог ваздуха, који се кондензује и формира облаке испуњене хладном водом и ситним кристалима леда. Што се више та мешавина унутар облака судара, већа је шанса да ће се створити електрични набој који ће на крају резултирати муњом и грмљавином.
Али Себастијан Харкема са Универзитета Алабама, који проучава ову појаву тврди да још увек не знамо са сигурношћу како и зашто се овај процес дешава у зимском периоду. Током зимске олује, ваздух у близини земље је веома хладан и када се подигне у још хладнију атмосферу, производи мање облака испуњених хладном водом и ситним кристалима за коју се верује да су предуслов за формирање олује.
Разумевање овог ретког феномена представљало је изазов за истраживаче, јер се о њему готово ништа није знало. А ситуацију је додатно отежавала чињеница да снег веома добро апсорбује звучне таласе.
Ипак, број извештаја о грмљавини током снежних олуја се повећао у деценијама након што је Маркет започео своје истраживање.
„Изгледа да на сваке две недеље током зиме, неко објави видео са њом на свом Инстаграму. Да ли се заиста дешава све чешће или је посматрамо више него раније?“
Може се рећи да су обе тврдње истините. Харкеманов рад показао је да високи радио торњеви који проводе струју могу бити одговорни за стварање веће количине снега у урбаним срединама. Поред тога, свеприсутност технологије такође је олакшала снимање олуја и на крају али не и најмање важно - научници су сада пронашли ефикасније начине да детектују грмљавину.
Ове нове технологије помажу научницима да тачно одреде где се грмљавина дешава у било ком тренутку. Сателитски геостационарни мапер муња може детектовати њихове бљескове на читавој хемисфери, а уколико се преклапају са снежним падавинама онда то значи да је детектована снежна грмљавина.
Херкеман тврди да је овај феномен посебно чест у Колораду, горњим Великим равницама и Великим језерима, где ветротурбине производе струју. Али неоспорна чињеница је да он може да се деси било где - чак и у релативно топлој Алабами: „Када падне снег, постоји прилично велика шанса да буде пропраћен грмљавином“,
пренела је „Национална географија“.