Tелескоп детаљно открива сукоб галаксија
© NASA . ESA
Пратите нас
Захваљујући савременим подацима и технологији, научници су успели да сниме процесе који на даљину подсећају на оне који су се одиграли у нашој галаксији када је настала.
Тим астрофизичара из Националне радио-астрономске опсерваторије користећи свемирски телескоп Џејмс Веб и АЛМА телескоп, посматрао је процесе конвергенције галаксија у Стивеновом квинтету, који се налази 270 милиона светлосних година далеко од Земља у сазвежђу Пегаз. Процеси који се дешавају у овој групи су јединствени и могу помоћи научницима да разумеју формирање универзума.
Стивенов квинтет се састоји од пет галаксија – НГЦ 7317, НГЦ 7318а, НГЦ 7318б, НГЦ 7319 и НГЦ 7320. Једна од њих, НГЦ 7318б, улетела је у групу осталих брзином од око 800 километара у секунди. Овом брзином било би потребно само нешто више од 50 секунди да обиђе Земљу дуж екватора. Као резултат судара настао је ударни талас, који је већи од целог Млечног пута.
„Док се овај уљез обрушавао на групу, изазвао је формирање џиновског ударног таласа. Док ударни талас пролази кроз ову струју, ствара веома турбулентан расхладни слој, а у погођеним регионима видимо неочекиване структуре и рециклира гас молекуларног водоника. Ово је важно јер молекуларни водоник формира сировину која на крају може да формира звезде, тако да ће нам разумевање његове судбине рећи више о еволуцији Стивеновог квинтета и галаксија уопште“,
Због чињенице да се то дешава у зони малог броја звезда, такозваном међугалактичком медију, научници су успели да детаљно сниме ток процеса. У три посматрачке зоне успели су да схвате следеће:
У центру ударног таласа, кластер хладних молекула се распада у дугачак реп топлијег молекуларног водоника, који затим пролази кроз исти процес – „постројење за рециклажу“.
„Оно што видимо је распад огромног облака хладних молекула у суперврућем гасу, и занимљиво је да гас не изазива шок, само кружи кроз топле и хладне фазе“, каже Еплтон.
„Још увек не разумемо у потпуности ове циклусе, али знамо да се гас рециклира јер је дужина репа дужа од времена које је потребно да се облаци од којих је направљен буду уништени.
У другој области, два хладна облака су повезана струјом топлог водоника. Један од ових облака, према научницима, понаша се као „метак велике брзине“ који пресеца нит гаса.
„Молекуларни облак који продире кроз међугалактички гас и оставља пустош за собом, може бити реткост и још увек није у потпуности схваћен.“
У трећој области, научници су уочили протозвездане дискове и очекују нуклеацију нове патуљасте галаксије у овој области.
„Вероватно је да су већ постојећи велики облаци густог гаса постали нестабилни због шока и да су се срушили и формирали нове звезде како очекујемо.“
Тим има даље планове да користи спектрометре телескопа „Џејмс Веб“. Загрејани водоник ће обезбедити податке о брзинама и векторима сопственог кретања. Ово ће астрономима дати детаље који могу пружити значајне информације о току формирања галаксија.
