УЖИВО Нови напад на Тел Авив; Западне земље упозориле Израел да избегне копнену офанзиву на Либан

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је данас да би његова планирана посета Кини и сусрет са кинеским председником Си Ђинпингом могли бити одложени за "месец дана или нешто више" због актуелног рата у Ирану.

Трамп је новинарима у Белој кући рекао да је америчка страна затражила одлагање планираног путовања у Пекинг.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи негирао је данас да је последњих дана имао контакте са америчким изаслаником Стивом Виткофом, оптуживши Вашингтон да шири дезинформације како би обмануо јавност и трговце нафтом.

Аракчи је, преноси Ал Џазира, навео да је последња комуникација између њега и Виткофа била пре него што су америчке власти, како је рекао, одлучиле да окончају дипломатске напоре покретањем "нелегалног војног напада" на Иран.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је данас да је разговарала са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом о идеји да се поново успостави транспорт нафте и гаса кроз Ормуски мореуз на основу споразума који би био сличан договору према којем се жито извози из Украјине током рата.

"Разговарала сам са Антониом Гутерешом о томе да ли је могуц́е имати исту врсту иницијативе као што смо имали са Црноморском иницијативом", рекла је Калас, пренео је Ројтерс.

Калас је указала да је затварање Ормуског мореуза заиста опасно јер доводи у питање снабдевање Азије енергентима, али и производњу ђубрива, што би могло да доведе до несташице хране.

Она је најавила да ће министри ЕУ разговарати и о томе да ли је могуће.

променити мандат поморске мисије Уније на Блиском истоку, Аспидес, која се тренутно фокусира на заштиту бродова у Црвеном мору од јеменских побуњеника Хута.

Директан канал комуникације између специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава Стива Виткофа и министра спољних послова Ирана Абаса Аракчија поново је активиран последњих дана, сазнаје данас Аксиос од америчких званичника, додајући да је фокус размењених текстуалних порука био на окончању сукоба.

Како наводе извори, није познато колико су размењене поруке биле садржајне, али је реч о првом познатом директном контакту између две стране од почетка рата пре више од две седмице.

Портал Дроп Сајт њуз објавио је претходно да је Виткоф слао поруке иранском министру, позивајући се на иранске званичнике који су тврдили да Аракчи игнорише поруке изасланика Беле куће.

Амерички званичник, међутим, тврди да је заправо Аракчи покушавао да успостави комуникацију, али је за Аксиос навео да Сједињене Америчке Државе "не воде преговоре" са Ираном.

Пре почетка рата Аракчи није сматран кључним доносиоцем одлука у Ирану, а амерички званичници процењују да ни сада нема овлашћење да самостално доноси такве одлуке.

Ипак, према наводима извора, ирански министар спољних послова блиско сарађује са секретаром Врховног савета за националну безбедност Алијем Лариџанијем, који је након убиства врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија постао де факто цивилни лидер Ирана.

Европска унија планира мере за ублажавање последица раста цена енергије изазваног америчко-израелским ратом против Ирана, али за сада не разматра радикалне интервенције на тржишту попут ограничавања цена гаса, наводи се у писму председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен упућеном лидерима ЕУ у које је Ројтерс имао увид.

Фон дер Лајен је у писму упућеном лидерима држава чланица уочи самита ЕУ у Бриселу представила планове који подразумевају повећање понуде дозвола за емисију угљеника на европском тржишту и додатну финансијску помоћ индустрији.

Предлог, међутим, не укључује радикалније мере које су тражиле поједине чланице, попут потпуног редизајна европског тржишта електричне енергије.

"У овом тренутку физичка сигурност снабдевања Европске уније је обезбеђена, али раст цена фосилних горива већ оптерећује нашу економију", навела је Фон дер Лајен у писму.

Према њеним речима, рачун ЕУ за увоз нафте и гаса порастао је за шест милијарди евра од почетка сукоба са Ираном, који је избио 28. фебруара.

Како би смањила укупне трошкове енергената за крајње потрошаче, Европска комисија планира да омогући већу државну помоћ индустрији у ситуацијама када високе цене угљеника повећавају рачуне за струју.

Брисел такође планира измене у систему резерви који регулише понуду дозвола за емисију у оквиру европског тржишта угљеника, како би се, како је наведено у писму, краткорочно стабилизовале цене.

Предвиђене су и измене правила о бесплатним дозволама за емисију, које одређене индустрије добијају у оквиру климатске политике ЕУ, пошто поједини сектори траже да се њихово укидање не спроводи тако брзо као што је планирано.

Фон дер Лајен је у писму најавила и ублажавање планираног постепеног смањења броја дозвола у оквиру система трговине емисијама.

Израел мора да избегне "велику копнену офанзиву" на Либан, навеле су у заједничком саопштењу Канада, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија, упозоравајући да би таква операција имала разорне хуманитарне последице и могла да доведе до дуготрајног сукоба.

У заједничком саопштењу тих земаља наводи се да би велика копнена операција Израела могла додатно да погорша већ тешку хуманитарну ситуацију у Либану, пренео је Ројтерс.

"Значајна израелска копнена офанзива имала би разорне хуманитарне последице и могла би да доведе до дуготрајног сукоба. То мора да се избегне", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је хуманитарна ситуација у Либану већ "изузетно забрињавајућа", укључујући и масовно расељавање становништва које је у току.

Пет држава је истовремено изразило подршку напорима либанске владе да разоружа групу Хезболах коју подржава Иран.

Претходно је израелска војска саопштила да су њене трупе започеле "ограничене и циљане" копнене операције против Хезболаха на југу Либана.

Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Али Лариџани позвао је земље са већински мислиманским становништвом да преиспитају свој став према Ирану у јеку рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом.

У писму написаном на арапском језику и упућеном лидерима муслиманских држава, Лариџани је позвао те земље да размисле о будућности исламског света.

"Данас се сукоб води између Америке и Израела са једне стране и снага отпора са друге", навео је Лариџани, додајући да Сједињене Америчке Државе "нису лојалне никоме", док је Израел, како је рекао, "њихов непријатељ".

Он је позвао лидере муслиманских земаља да застану и размисле о сопственој позицији и будућности региона, наводећи да Иран даје "искрене савете" и да не жели доминацију над другим државама.

Лариџани је навео да је Иран изложен, како је рекао, "америчко-ционистичкој агресији" чији је циљ разбијање земље, као и да је разочаран ограниченом подршком држава са муслиманском већином током актуелне кризе.

Иран је уништио хангаре у којима су смештени амерички борбени авиони у базама Ел Дафра у Емиратима и Шеих Иса у Бахреину, саопштила је Иранска револуционарна гарда

Око 200 америчких војника рањено је од почетка рата са Ираном, од којих 10 тешко, изјавио је данас капетан Тим Хокинс, портпарол америчке Централне команде, капетан Тим Хокинс.

Он је рекао за АП да се од 200 рањених америчких војника, више од 180 вратило на дужност.

Пентагон је објавио прошле седмице да је око 140 америчких војника рањено од почетка рата са Ираном, од којих осам тешко.

Цене нафте данас су благо пале, јер су смањене забринутости у вези с наставком блокаде Ормуског мореуза за поморски саобраћај.

До тога је дошло након што су пакистански танкер за нафту и два брода за течни нафтни гас успешно прешли поменуто уско грло током викенда, пренео је Трејдинг економикс.

Нафта Брент била је на нивоу од око 100 долара по барелу, што је највиши ниво од јула 2022. године, а америчка сирова нафта WTI (West Texas Intermediate) јефтинија за три одсто и кретала се на око 95,3 долара по барелу.

Ирак покушава да обнови северну руту за извоз нафте која би сирову нафту са поља Киркук директно слала до турске медитеранске луке Џејхан, јер је због рата између Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана затворен јужни извозни коридор кроз Персијски залив.

То је приморало Багдад на хитну потрагу за алтернативним излазима, пренео је Оил прајс. Према агенцији, ирачки министар за нафту Хајан Абдул-Гани рекао је да Ирак обнавља делове мреже нафтовода Киркук-Џејхан како би нафта могла да тече на север без ослањања на инфраструктуру коју контролише Регионална влада Курдистана на северу Ирака.

Овај потез уследио је у моменту док је Багдад у спору са КРГ-ом око извозних рута. Абдул-Гани је раније рекао да Ирак још није добио курдско одобрење за транспорт око 200.000 до 250.000 барела сирове нафте из Киркука дневно кроз нафтовод региона Курдистан до Џејхана.

Јапан ће сарађивати са Сједињеним Америчким Државама и другим земљама ради омогућавања безбедне пловидбе у Ормуском мореузу, рекао је јапански министар спољних послова Тошимицу Мотеги у телефонском разговору са америчким државним секретаром Марком Рубиом.

У саопштењу јапанског Министарства спољних послова наводи се да је Рубио објаснио Мотегију ставове и напоре САД у вези са сукобом на Блиском истоку, пренео је Кјодо. Истиче се да су се Рубио и Мотеги сагласили да одржавају блиску комуникацију о ситуацији на Блиском истоку.

Разговор Рубија и Мотегија уследио је након што је амерички председник Доналд Трамп позвао земље да пошаљу ратне бродове у Ормуски мореуз како би осигурале безбедност те руте за транспорт енергенета, али такав захтев није упућен током разговора америчког државног секретара и јапанског министра спољних послова, рекао је извор из Министарства спољних послова Јапана.

Најмање 886 људи је погинуло, а више од 2.100 је рањено у израелским нападима на Либан од 2. марта, саопштила је данас либанска агенција за управљање ризиком од катастрофа.

У саопштењу се наводи да је више од милион људи интерно расељено у Либану откако је Израел интензивирао нападе на либанску милитантну групу Хезболах усред ширег америчко-израелског рата са Ираном.