Шта могу Јапанци, могу и Пећанци! Животна прича Богољуба Карића – играо и коло у Јељциновом авиону
19:19 15.01.2023 (Освежено: 11:23 13.03.2023)
© Sputnik / Александар МилачићБогољуб Карић
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
О свом суровом детињству, одрастању у сиромаштву, таленту за бизнис и империји коју је изградио заједно са својом браћом за емисију Док анђели спавају говорио је предузетник и политичар – Богољуб Карић.
Богољуба је као једно од петоро деце сиромашне косовске породице живот врло рано присилио да се сналази и својом сналажљивошћу зарађује паре. У почетку је заједно са браћом и сестром у својој гаражи направио радионицу за израду мотика, ашова и плугова.
Након тога пројекти су се низали сами, да би на крају постао извођач радова у Русији при градњи читавог једног града. Ипак, родну Пећ ни Богољуб ни његови потомци нису заборавили.
Човек тамо где се роди, тамо где порасте, воду са реке коју пије, где живот проведе, младост, лепоту, то смо ми. То је део нас. Оно што понесете од куће, од своје мајке и оца, своје породице, своје баке и деке, да ли је у питању васпитање, да ли је у питању кухиња, да ли је то кромпир чорба, то је оно што вас прати цео живот.
Карић истиче да га управо васпитање које му је пружено спречава да људе дели по пореклу, како у приватном, тако и у пословном свету.
„Код нас се нико никада по вери није одвајао. То код нас не постоји, ми немамо то у себи. Код нас су сви људи исти, без обзира које су вере или боје“.
Међутим, његов предузетнички дух му пружа један специфичан поглед на хришћанство.
„Вера нас учи да будемо попустљиви, да опраштамо. Ја се баш са тим највише не слажем. Да могу да изменим нешто, ја бих то дебело изменио. Ја сам више за ону опцију да се врати свакоме ко нешто уради.„
Уметност предузетништва
Говорећи о својим мотивацијама и силама покретачима, Карић себе пореди са оним људима који напред иду ради циља и идеје, а не ради новца.
„Ја сам стваралац. Ја то људима објашњавам просто. Себе видим као неког сликара, као неког уметника. Није то ствар коју радиш због пара, већ је у питању увек нешто ново. Има нешто што ми је бог дао, а то је да покрећем невиђене пројекте“.
© Tanjug / DIMITRIJE GOLLБогољуб Карић на аеродрому Никола Тесла, приликом повратка у Србију
Богољуб Карић на аеродрому Никола Тесла, приликом повратка у Србију
© Tanjug / DIMITRIJE GOLL
Карићева перестројка
О историјском значају своје компаније које је током времена мењала своје име али задржавала суштину – породично јединство, сведочи ангажовање Карића у некадашњем Совјетском Савезу.
„Редови су се чекали у Москви за куповину чизама, ципела, наше обуће из Новог Пазар и других крајева одакле смо извозили за Совјетски Савез. Чекало се данима и ноћима. Смењивали су се родитељи и деца у породици, без обзира да ли је у питању зима или лето. У реду се чекало по три, четири дана. Ми кад смо дошли, ми смо направили ту Горбачовљеву перестројку. Она је почела са нашом идејом, са нашим стварима".
© Tanjug / DIMITRIJE GOLL/Богољуб Карић на аеродрому Никола Тесла, приликом повратка у Србију
Богољуб Карић на аеродрому Никола Тесла, приликом повратка у Србију
© Tanjug / DIMITRIJE GOLL/
Ужичко коло у Јељциновом авиону
Велику обавезу према запосленима али и према клијентима прати исто тако велико умеће уживања. Када се ради – ради се. Када се слави – слави се. Карић се тим поводом присетио и једне специфичне сцене приликом авионског лета за далеку Јакутију.
Знали смо и да играмо и да плешемо Ужичко коло на 10 хиљада метара у Јељциновом авиону. Јељцин нам да свој авион, путуемо са нашим тадашњим амбасадором у Русији, а ја сам узео КУД Абрашевић из Београда. Летимо за Јакутију, дакле неких шест сати лета. Ту су хармоника, ту је и вотка, а ми оплетемо Ужичко…
Читаву емисију Марине Рајевић Савић са Богољубом Карићем послушајте овде.