https://sputnikportal.rs/20241117/1179594578.html
Како се прави речник српског народа
Како се прави речник српског народа
Sputnik Србија
17.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-17T16:00+0100
2024-11-17T16:00+0100
2024-11-17T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/11/1179594457_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_6361478480c2eafc3769113ccd5a44b2.jpg
Како се прави речник српског народа
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо колики је пречник српског језика ослобођеног туђица, али и због каквих је заслуга српски краљ добио биографију – на руском језику.
Зашто је краљ Александар Први Карађорђевић био један од највећих заштитника руских избеглица који су у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошли после револуције и грађанског рата у својој домовини, открива нам руска историчарка Јелена Бондарјева, ауторка прве свеобухватне биографије овог монарха на руском језику, која је објављена и у српском преводу.
Како се у три деценије стварао јединствени филмски поглед на свет, исписан ауторским рукописом и оверен високим уметничким дометом, због чега је Београд, захваљујући једном филмском фестивалу свих ових година уистину био и остао – свет, како изгледа кад се на једном месту нађу филмови награђени на престижним светским фестивалима, али и они који настају у Србији и региону, зашто је за многе ствараоце ствар престижа да се прикажу и покажу на Фестивалу ауторског филма, чије 30. јубиларно издање 22. новембра отвара венецијански победник, филм „Сопствена соба“ Педра Алмодовара – о томе за „Орбиту културе“ говоре директор и уметнички директор ФАФ-а Игор Станковић и Срђан Вучинић.
Колики је пречник српског језичког круга, како изгледа списак од 7.500 српских и срболиких речи која уче познавању свога језика, али и вештини борбе против нападних насртаја туђица, из каквих се мотива један инжењер, доктор експерименталне физике, упустио у прављење необичног „Пречника страним речима и изразима“, за који академик Матија Бећковић каже да се указује „као насушни речник српског народа“ – питамо аутора Милана Обрадовића, аутора ове необичне књиге недавно објављене у новосадском „Прометеју“.
Како изгледа сневајућа ноћ, која је боја сна, шта се налази на „дрвету свега“ , како је рођен Пегаз – сва ова питања одгонетају радови на изложби у Гварнеријусу, нашег познатог сликара и писца Мише Михајла Кравцева. Са нашим сликаром међународне репутације у „Орбити културе“ разговарамо између осталог о треми која прати поновни сусрет са београдском публиком после паузе од пет година, али и шта сликару значи то што је постао лауреат међународне Ђотове награде, као и то што је уврштен у Оксфорд енциклопедију као један од најеминентнијих Срба.
О томе шта га инспирише у класичној музици и зашто је публика најважнији чинилац на његовим наступима, за „Орбиту културе“ говори руски пијаниста Олег Вајнштејн, заслужни уметник Русије, који је одржао концерт у Руском дому у Београду.
У данашњој емисији откривамо колики је пречник српског језика ослобођеног туђица, али и због каквих је заслуга српски краљ добио биографију – на руском језику.Зашто је краљ Александар Први Карађорђевић био један од највећих заштитника руских избеглица који су у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошли после револуције и грађанског рата у својој домовини, открива нам руска историчарка Јелена Бондарјева, ауторка прве свеобухватне биографије овог монарха на руском језику, која је објављена и у српском преводу.Како се у три деценије стварао јединствени филмски поглед на свет, исписан ауторским рукописом и оверен високим уметничким дометом, због чега је Београд, захваљујући једном филмском фестивалу свих ових година уистину био и остао – свет, како изгледа кад се на једном месту нађу филмови награђени на престижним светским фестивалима, али и они који настају у Србији и региону, зашто је за многе ствараоце ствар престижа да се прикажу и покажу на Фестивалу ауторског филма, чије 30. јубиларно издање 22. новембра отвара венецијански победник, филм „Сопствена соба“ Педра Алмодовара – о томе за „Орбиту културе“ говоре директор и уметнички директор ФАФ-а Игор Станковић и Срђан Вучинић.Колики је пречник српског језичког круга, како изгледа списак од 7.500 српских и срболиких речи која уче познавању свога језика, али и вештини борбе против нападних насртаја туђица, из каквих се мотива један инжењер, доктор експерименталне физике, упустио у прављење необичног „Пречника страним речима и изразима“, за који академик Матија Бећковић каже да се указује „као насушни речник српског народа“ – питамо аутора Милана Обрадовића, аутора ове необичне књиге недавно објављене у новосадском „Прометеју“.Како изгледа сневајућа ноћ, која је боја сна, шта се налази на „дрвету свега“ , како је рођен Пегаз – сва ова питања одгонетају радови на изложби у Гварнеријусу, нашег познатог сликара и писца Мише Михајла Кравцева. Са нашим сликаром међународне репутације у „Орбити културе“ разговарамо између осталог о треми која прати поновни сусрет са београдском публиком после паузе од пет година, али и шта сликару значи то што је постао лауреат међународне Ђотове награде, као и то што је уврштен у Оксфорд енциклопедију као један од најеминентнијих Срба.О томе шта га инспирише у класичној музици и зашто је публика најважнији чинилац на његовим наступима, за „Орбиту културе“ говори руски пијаниста Олег Вајнштејн, заслужни уметник Русије, који је одржао концерт у Руском дому у Београду.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо колики је пречник српског језика ослобођеног туђица, али и због каквих је заслуга српски краљ добио биографију – на руском језику.
Зашто је краљ Александар Први Карађорђевић био један од највећих заштитника руских избеглица који су у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошли после револуције и грађанског рата у својој домовини, открива нам руска историчарка Јелена Бондарјева, ауторка прве свеобухватне биографије овог монарха на руском језику, која је објављена и у српском преводу.
Како се у три деценије стварао јединствени филмски поглед на свет, исписан ауторским рукописом и оверен високим уметничким дометом, због чега је Београд, захваљујући једном филмском фестивалу свих ових година уистину био и остао – свет, како изгледа кад се на једном месту нађу филмови награђени на престижним светским фестивалима, али и они који настају у Србији и региону, зашто је за многе ствараоце ствар престижа да се прикажу и покажу на Фестивалу ауторског филма, чије 30. јубиларно издање 22. новембра отвара венецијански победник, филм „Сопствена соба“ Педра Алмодовара – о томе за „Орбиту културе“ говоре директор и уметнички директор ФАФ-а Игор Станковић и Срђан Вучинић.
Колики је пречник српског језичког круга, како изгледа списак од 7.500 српских и срболиких речи која уче познавању свога језика, али и вештини борбе против нападних насртаја туђица, из каквих се мотива један инжењер, доктор експерименталне физике, упустио у прављење необичног „Пречника страним речима и изразима“, за који академик Матија Бећковић каже да се указује „као насушни речник српског народа“ – питамо аутора Милана Обрадовића, аутора ове необичне књиге недавно објављене у новосадском „Прометеју“.
Како изгледа сневајућа ноћ, која је боја сна, шта се налази на „дрвету свега“ , како је рођен Пегаз – сва ова питања одгонетају радови на изложби у Гварнеријусу, нашег познатог сликара и писца Мише Михајла Кравцева. Са нашим сликаром међународне репутације у „Орбити културе“ разговарамо између осталог о треми која прати поновни сусрет са београдском публиком после паузе од пет година, али и шта сликару значи то што је постао лауреат међународне Ђотове награде, као и то што је уврштен у Оксфорд енциклопедију као један од најеминентнијих Срба.
О томе шта га инспирише у класичној музици и зашто је публика најважнији чинилац на његовим наступима, за „Орбиту културе“ говори руски пијаниста Олег Вајнштејн, заслужни уметник Русије, који је одржао концерт у Руском дому у Београду.
