Водеће главе у ЕУ смислиле нови „немогући план“ за непризнато Косово
© Flickr / Eric/Wikipedia
Пратите нас
С обзиром да европосланици у резолуцији посвећеној Србији поздрављају захтев тзв. Косова за чланство у ЕУ, није немогуће да у главама у Бриселу, Берлину и Паризу провејава мисао да би чланством у ЕУ, Приштина могла да надомести немогућност учлањења у УН. Једино што је та замисао тешко изводљива.
Овако Рајко Петровић, политиколог из Института за европске студије коментарише део резолуције Европског парламента (ЕП) о Србији који се односи на Косово и Метохију.
Чиме је „Косово“ заслужило чланство у ЕУ
Ако се у обзир узму стандарди, као што су поштовање људских права, односом према мањинским заједницама, борбом против криминала, правном државом, суочавањем са злочинима, свим оним што се тражи од осталих држава које пледирају да постану чланице ЕУ, Косово не само да није ништа испунило, већ ради ствари супротне европским вредностима, каже Петровић.
„Оне заједнице које сматрају националним мањинама, изложене су дискриминацији, држава отворено подржава криминал и корупцију. Али, наравно да је тзв. Косово то место заслужило тиме што служи као верна палица у рукама западних центара моћи за „дисциплиновање“ српског политичког фактора на простору Балкана. То је, очигледно, њихова највећа заслуга још од времена стварања Призренске лиге, Велике Албаније као дела фашистичке Италије, па све до краја деведесетих година“, напомиње Петровић.
Оно што ЕП каже, Париз, Брисел и Берлин мисле
Европарламентарци, подсећамо, осим што поздрављају захтев тзв. Косова за чланством у ЕУ, траже интензивирање дијалога на основу међусобног признања, оптужују Србију за ескалацију ситуације у њеној јужној покрајини, сматрају да је независност КиМ неповратна и позивају чланице ЕУ које нису признале Косово да то учине.
„Наравно и то је јако важно поменути, ЕП је нека врста гласноговорника најмоћнијих, најутицајнијих држава ЕУ, пре свих Немачке и Француске, које још једном поручују да, не само да је за њих питање КиМ решена ствар, већ и да ће Србија морати да призна тзв. Косово уколико жели да буде чланица ЕУ“, наводи Петровић.
Наш саговорник ипак напомиње да по питању КиМ унутар саме Уније постоје велика размимоилажења – пет чланица ЕУ нису признале косовску самопроглашену независност и нема назнака да ће то учинити у блиској будућности.
„Ту је посебно важан став Шпаније која је у последњих годину дана више пута поручила да је за њих КиМ саставни део Србије и да у ЕУ може ући само као регион у саставу Србије. Али велико је питање да ли би и неке друге чланице ЕУ које су признале косовску независност пристале да тзв. Косово буде чланица Уније. Ту пре свега мислим на централноевропске земље, Чешку, Словачку, Пољску и Мађарску, тако да нисам сигуран да такве амбиције могу проћи“, истиче Петровић.
Европски парламент је, према речима нашег саговорника, само један од низа инструмената које Запад користи како би притискао Србију да призна независност КиМ.
„Ти притисци постајаће све јачи и долазиће са виших нивоа него што је ЕП, али очигледно је да у контексту украјинске кризе западни центри моћи желе да реше косовско питање по својој мери како би у потпуности могли да се посвете решавању питања у Украјини на начин да се позивају на принципе међународног права, поштовања територијалног интегритета, независности и међународно признатих граница, што су сами погазили у случају Србије“, каже Петровић.
Западне силе се перу од злочина
За некадашњег шефа југословенске дипломатије Владислава Јовановића, резолуција ЕП је део шире палете притисака који се комбиновано врше на Србију у вези са КиМ, али са увођењем антируских санкција.
„Не само ЕП, већ све могуће институције и појединци који су инволвирани у разговоре о будућности тзв. Косова имају један једини циљ – да се што пре ослободе неугодног терета – да су извршили агресију и противно међународном праву, одвојили један део од жртве агресије и од њега направили нову земљу“, каже Јовановић.
Према његовим речима, Запад жели да Србију, уз помоћ притисака и убрзања процеса дијалога између Београда и Приштине, наведе на одлуку о прихватању свршеног чина.
„Тиме би се све те западне силе опрале од злочина, јер би жртва злочина прихватила последицу, стварање нове државе, као оправдану“, објашњава Јовановић.
Резолуција ЕП само је групна форма притиска на политичке чиниоце ЕУ да појачају претње и захтеве према Србији, како би натерале нашу земљу да дигне руке од саме себе и да престане да уважава сопствени суверенитет и сопствене међународно признате границе, закључује он.
