- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

По савету „западних партнера“: Како се Јапан од пацифистичке земље враћа милитаризму

CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Rikujojieitai Boueisho / Јапанска војска
Јапанска војска - Sputnik Србија, 1920, 21.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
Крајем 2022. године Јапан је усвојио обновљену редакцију три доктринарна документа: Стратегије националне безбедности, Страгегије националне одбране и Плана изградње Јапана. То значи да јапанска влада намерава знатно да повећа војни потенцијал земље.

Море изговора

Неопходност таквих дејстава у стратегији националне безбедности Токио покушава да оправда погоршањем безбедносне ситуације како у региону, тако и у свету. У документу је наведено да Јапан Кину сматра „највећим стратешким изазовом“, а Северну Кореју „још озбиљнијом претњом него раније“.
Чини се да су јапански политичари или заборавили, или желе да забораве на то да је, према уставу усвојеном након Другог светског рата, 1947. године, Јапан дужан да се одрекне сопствене армије. Према Члану 9 Устава Јапана, „јапански народ за сва времена одустаје од рата као сувереног права нације, као и од претње или употребе оружане силе као средства за решавање међународних спорова“.
У основном закону те земље наводи се да Јапан никада неће оснивати копнене, морнаричке и ваздухопловне снаге. Касније су формулисана и три нуклеарна принципа: да се не поседује, не производи и не увози нуклеарно оружје. Ипак, у међувремену је у Устав Јапана унет низ измена које су готово избрисале његов првобитни смисао.

Скупе одлуке

Војни аналитичар Владимир Прохватилов сматра да ће милитаризација скупо коштати јапански народ из неколико разлога.
„Јапан је врло узнемирен због активности Кине у близини острва Сенкаку, непредвидивости ракетних проба Северне Кореје и напетости у Индо-пацифичком региону. Јачање војне моћи било које земље наводи суседе да размишљају о томе како да ојачају своју армију, да повећавају количину свог наоружања и да га модернизују. С тим је повезано и повећање износа одбрамбених буџета, које је изазвано појавом нових оружаних система и технике пете генерације“, наводи Прохатилов.
Према његовим релчима, цена производње нових видова оружја суштински расте, јер поскупљују материјали, електрична енергија, а повећавају се и трошкови транспорта, плате инжењера и радника и многи други расходи.
„Неопходно је отарасити се и застареле технике, а то је читав комплекс мера и додатни трошак. Боравак оружаних снага изван граница националне територије, а посебно учешће у оружаном сукобу, повлачи за собом огромне трошкове. То су, на пример, показали трошкови за војну интервенцију САД у Авганистану, који су износили 2,3 билиона долара за 20 година. Поред тога, расходи се сада повећавају и због јачања одбрамбеног потенцијала у сајбер-простору и у космосу. Томе се може додати и повећање плата војника и повећање трошкова за њихово издржавање, чак и у случају да се њихов број не повећава“, објашњава експерт.
Према речима шефа Катедре за оријенталистику Московског државног института за међународне односе, професора Дмитрија Стрељцова, у последње време око Јапана се ствара веома напета и забрињавајућа ситуација.
„Власти Јапана принуђене су да се носе с претњама које, како сматрају, могу да угрозе Јапан с три стране – то су Кина, Северна Кореја и Русија. Према разним анкетама, јапанско становништво је склоно мишљењу да Јапан треба да заузме оштрији став у заштити националних интереса. То знатно олакшава рад владе у том правцу. Сада су војни трошкови Јапана упоредиви с трошковима Јужне Кореје, Француске и Русије. Ако за пет година одбрамбени буџет Јапана порасте за два одсто БДП-а, то ће га учинити трећим по величини у свету. Ипак, време ће показати да ли ће успети то да учине“, наводи Стрељцов.
У Стратегији националне безбедности сада је већ у писаној форми потврђено право Јапана да изводи контраударе на територију потенцијалног противника. „У случају ракетног напада противника, Јапан мора да влада потенцијалом контраудара, односно да има способност да изведе ефикасан контранапад, како би спречио даље оружане нападе противника“, пише у документу.

НАТО иде у Азију?

У Тихом океану су 2022. године биле одржане највеће вишенационалне војно-морнаричке вежбе под руководством САД „Rim of the Pacific“ (RIMPAC), у којима је учествовало 25 земаља.
Војна активност САД у Азији (укључујући оснивање трилатералне одбрамбене алијансе AUKUS – Аустралија, Велика Британија и САД) показује да Вашингтон, након успешне милитаризације Европе, озбиљно настоји да појача војну моћ у Азијско-пацифичком региону. То подразумева и учешће Јапана, чији ће војни трошкови ускоро чинити два процента БДП-а, што је у складу с трошковима већине земаља које су у саставу НАТО-а.
Због тога је све више страховања да се Азијско-пацифички регион приближава сценарију оснивања азијског НАТО-а. А учешће премијера Јапана Фумио Кишиде на седницама НАТО-а, иако та земља није чланица блока, постепено постаје уобичајена појава. И док се Токио раније увек дистанцирао од могућности стварања азијског НАТО-а, данас оправдава сваку војну активност САД у Азијско-пацифичком региону страховима од Кине.
Војни експерт, директор Музеја противваздухопловне одбране Јуриј Кнутов сматра да постоји велика вероватноћа да се појави „азијски НАТО“.
„Разлог је очигледан: САД се припремају за озбиљан сукоб с Кином због Тајвана. Пре свега, због његовог стратешког положаја. Тајван омогућава кинеској флоти да слободно улази у Тихи океан. Тајван је за САД и НАТО кључна карика у првој линији одбране у случају војног сукоба с Кином и блокаде њене војне и трговачке флоте. На глобалном плану Тајван је, међутим, само изговор за војну ескалацију. Кина је постала моћни конкурент САД, због чега НАТО од сада Азијско-пацифички регион означава као своју сферу утицаја, трансформишући трансалтантски војни блок у светску структуру. Темељ је ударен у оквиру индо-пацифичке стратегије САД блокова QUAD и AUKUS, који се корак по корак претварају у средство притиска на Кину и Русију“, објашњава експерт.
Индија, која је чланица алијансе QUAD, за сада се труди да сачува неутралност, али Делхи постепено чини уступке Вашингтону, закључујући с њим уговоре о куповини америчког оружја, додаје Кнутов.
САД су заинтересоване за стварање НАТО-а у Азији ради супротстављања Кини, али реализују своју стратегију прикривајући своја дејства „камуфлажом“ у виду оснивања структура попут QUAD и AUKUS, које у било ком тренутку лако могу да се трансформишу у нову војну алијансу у Азији.
Управо Јапан, као поуздани савезник Вашингтона у Азији, игра у антикинеском сценарију једну од главних улога, сматра политиколог и оријенталиста, виши научни сарадник Центра за комплексна европска и међународна истраживања Василиј Кашин.
„Америчке оружане снаге ће деловати с јапанске територије (у случају војног сукоба с Кином због Тајвана). Снаге самоодбране Јапана ће бити ангажоване у операцијама заштите комуникација позадинских база САД. И, очигледно, учествоваће у дејствима против кинеске флоте. У складу с тим, перспективе увлачења Јапана у тајвански сукоб реално постоје“, наводи Кашин.
Интересантно је да у званичним документима и изјавама јапанских политичара америчко-јапанска алијанса се назива „каменом темељцем“ политике безбедности те земље.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала