- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Велика побуна Глобалног Југа: Зашто лидер најмногољудније земље света најављује нови светски поредак

© AP Photo / Markus SchreiberДискусија на Светском економском форуму у Давосу
Дискусија на Светском економском форуму у Давосу - Sputnik Србија, 1920, 21.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
Док „геополитика прети да уништи свет који је направљен у Давосу”, као што се – не без обиља оправданих разлога – прибојава „Фајненшел тајмс”, један од неочекиваних лидера Глобалног Југа, премијер Индије Нарендра Моди, побуњенички самоуверено поручује: „Наше време долази“.
Ми, наравно, јесмо сви они који нисмо тај Колективни Запад направљен по мери из Давоса.

Превазиђени Давос

Уосталом, морао је то да примети и амерички Си-Ен-Ен, овогодишњи „Давос привукао је рекордну посету, али његова релевантност нестаје“ и он „све више делује превазиђено”.
„Страх који опседа овогодишњи Светски економски форум састоји се у томе да дуготрајни период мира, просперитета и глобалне економске интеграције долази крају”, не крије свој песимизам ни „Фајненшел тајмс”.
И прецизира ко је то заправо просперирао у том миру глобалне интеграције каква је постојала до сада, а сада је угрожен: „Конфликт (у Украјини) показао је како рат може да покида економске везе на којима је глобализација изграђена. ЕУ драстично редукује увоз руских енергената – и тиме подстиче инфлацију у Европи и прети да поједине гране своје индустрије учини неконкурентним.”
„Политичари и индустријалисти сад скенирају хоризонт у потрази за следећом великом геополитичком претњом”, скоро злослутно прогнозира лондонски лист, док америчка ТВ мрежа указује и да је ове године у Давосу било приметно одсуство председника САД Џоа Бајдена и Француске Емануела Макрона те премијера Велике Британије Ришија Сунака, као и лидера Кине и Индије Си Ђинпинга и Нарендре Модија.

Порука Нарендре Модија

И док су једни морали да не дођу због „домаћег притиска“ јер је, оцењује „Фајненшел тајмс”, Давос постао „токсични симбол неједнакости и немилосрдног међународног капитализма” – с добрим разлогом, јер је у протекле две године, показују подаци организације „Оксфам“, онај 1 одсто најбогатијих стекао скоро дупло више новог богатства него сав остатак света заједно, а то не може да буде нормално – други, који нису лидери Запада где ово јесте нормално, у Давосу нису били зато што су, збиља, имали паметнија посла.
Премијер Индије Нарендра Моди, тако, био је оправдано одсутан јер се, уместо Светском економском форуму, обратио самиту „Глас Глобалног Југа”. Као одраз у огледалу оног песимизма из Давоса, његов говор био је испуњен оптимизмом побуне.
„Јасно је да се свет налази у кризи. Тешко је предвидети колико ће дуго ово стање нестабилности потрајати”, започео је Моди своје излагање, да би онда кренуо да образлаже шта долази после: „Ми, Глобални Југ, имамо највећи улог у будућности. Три четвртине човечанства живи у нашим државама, и треба да имамо утицај једнак томе. И зато, док се полако мења модел глобалне власти стар осам деценија, ми треба да настојимо да обликујемо поредак који настаје.”
„Народи Глобалног Југа више не треба да буду одвојени од плодова развоја”, прети Моди онима који би то да спрече из својих себичних интереса. ”Сви заједно, ми морамо да реконструишемо глобално политичко и финансијско управљање. Само то може да уклони неправду, умножи прилике, подржи раст и прошири напредак и просперитет.”
А све то, наглашава, уз „поштовање суверенитета свих нација, владавину права и мирно решење свих разлика и спорова”, те ”реформу међународних институција, укључујући Уједињене нације, како би биле учињене релевантнијим”; узгред, Русија је јавно подржала захтев Индије за местом сталне чланице Савета безбедности.
„Упркос изазовима с којима се свет у развоју суочава, остајем оптимиста: наше време долази… У прошлом веку ми смо једни другима помагали у нашој борби против стране власти. То можемо поново да урадимо и у овом веку, како бисмо створили нови светски поредак који ће обезбедити благостање наших грађана”, поручио је премијер Индије.

Симптоми промене

И не само он. Баш пре неки дан је, практично, истоветну поруку из Каира, после састанка са званичницима Арапске лиге, упутио нови кинески министар иностраних послова Ћин Ганг.
„Договорили смо се”, открио је, „да заједно радимо (…) на успостављању мултилатералног међународног поретка заснованог на међународном праву и посвећености заједничким вредностима читавог човечанства, уз одбијање политизације питања људских права и њихове употребе као оруђа за мешање у унутрашња питања других земаља.”
Није изговорено, али није ни морало да буде изговорено да би било јасно на кога се ова примедба односи.
А симптоми уобличавања новог, незападног светског поретка може се по убрзаној процедури.
Не само да се споменутих 75 и више одсто човечанства није придружило западним санкцијама Русији, већ, захваљујући тим санкцијама, примера ради, Индија сад увози 33 пута више нафте из Русије него раније; Иран, упркос америчким санкцијама, сад извози више своје нафте него пре санкција, а Јужноафричка Република, ето и једног другачијег примера, одбацује љутњу Запада због поморских војних вежби с Русијом.
Но, кључно: након што је Си Ђинпинг недавно у Ријаду најавио да ће саудијску нафту Кина плаћати јуанима, саудијски министар финансија Мохамед ел Џадан из Давоса, иронија ситуације је евидентна, потврђује: нафту више неће продавати искључиво за доларе.
А министарка спољних послова Јужне Африке Наледи Пандор истовремено открива да земље БРИКС-а барем још од 2014. раде на стварању алтернативе доларском систему.
„Одувек нас је забрињавала доминација долара, зато и морамо да му тражимо алтернативу. Тренутни систем привилегује веома богате земље, док за остале плаћање у доларима представља велики изазов, јер кошта много више имајући у виду наше различите валуте… Треба развити праведнији систем и о томе разговарамо са министрима БРИКС-а”, казала је Спутњику министарка Пандор, и открила да је управо у том циљу још 2014. основана Нова развојна банка БРИКС-а: „Унутар БРИКС-а тражимо начин да НДБ и друге институционалне форме могу да помогну да развијемо праведнији систем плаћања.
Пројекције, иначе, говоре да ће и у садашњем, доларском систему, чак и кад му алтернативе не би било, већ до 2030. Кина и Индија постати прва и трећа економија света, а Русија испред Немачке и Јапана.
Зашто се све јасније говори о стварању новог светског поретка? Ко ће га обликовати, и на који начин? И како, осим општим ратом, Запад то може да спречи?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала